archive-rs.com » RS » C » CARINA.RS

Total: 327

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Osnovna
    гаранција Електронско подношење докумената Преглед тренутног стања гаранција Међународна сарадња Чланство у међународним организацијама Међународни пројекти Српска царина и европске интеграције Пројекти Европске уније Билатерални споразуми и протоколи Царина 2013 Међународне конвенције Управа Царина О нама Организација службе УПРАВА ЦАРИНА УПРАВА ЦАРИНА Милош Томић директор и Душко Маринковић помо ћ ник директора координатор РУКОВОДИОЦИ У УПРАВИ ЦАРИНА сектором руководи помоћник директора одељењем односно центром и царинском лабораторијом начелник одељења односно

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/organizacija/Stranice/Osnovna.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Историјат
    царинарница имао само по једног запосленог Законом је било прописано да за управника царинарнице није могао бити постављен нико ко није бар пет година провео као указни царински чиновник Општа хистерија смене чиновничког кадра коју је поставила стара влада или династија након промене владајуће партије или династије није мимоишла ни царинску службу Царински чиновници нису имали потребну дозу сигурности неопходну у вршењу службе и нису били заштићени од политичких и династичких прогона крајем XIX и почетком XX века Царинска служба између два светска рата После Првог светског рата прво у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца а после и у Краљевини Југославији због унутрашњих противуречности криза и заоштравања међународних односа царинска служба била је у подређеном положају У састав царинске власти улазили су Министарство финансија с Одељењем царина финансијске дирекције с одсецима за царине царинарнице са царинско хемијским лабараторијама и Царинским бироом централе царинске благајне и финансијске контроле Специјална институција царинске власти био је Царински савет који је образовао начелник Одељења царина и који су сачињавали шефови одсека и референти одељака а решавани су проблеми о свим важнијим питањима из царинске струке При финансијским дирекцијама били су одсеци за царине у Београду Загребу Љубљани Скопљу Сплиту и Дубровнику Царинарнице су биле непосредно подређене одсецима за царине Постојале су главне царинарнице и царинарнице првог и другог реда Главне царинарнице биле су у Београду Дубровнику Загребу Љубљани Марибору Новом Саду Осијеку Сарајеву Скопљу Солуну Сплиту Суботици и Сушаку Царинарница у Солуну налазила се на територији Краљевине Грчке при Југословенској слободној зони у Солуну Царинска служба делила се на концептну стручну финансијску контролну и манипулативну док су се чиновници могли поделити према њиховим школским квалификацијама Царинска служба Краљевине Југославије заједно са делом финансијске страже имала је пред рат око 4 000 запослених Организација царинске власти у Краљевини Југославији Царинарнице I и II реда са Одељцима и Одсецима 1936 година 1 Бар са Одељцима у Сукобину и Улцињу 2 Бездан са Одељцима у Бачком Брегу и Риђици 3 Бела Црква са Одељцима у Врачев Гају Кусићу Крушчици и Добричеву 4 Београд са Одељцима у Панчеву Земуну Железничкој станици на Пошти на Дунавском кеју и на аеродрому у Земуну 5 Биоград на мору 6 Битољ са Одељцима у Грудишници Драгошу Љубојни и Стењу 7 Велика Кикинда са Одељцима у Банатском Аранђелову у Српском Итебеју 8 Велико Градиште 9 Вировитица са Одељцима у Терезином Пољу и Јелачићеву 10 Вршац са Одељцима у Јаши Томићу и Ватину 11 Вршка Чука 12 Горња Радгона са Одељцима Цмуреку Гедеровцима Цанкови Сердеци Ходошу и Трикови 13 Дебар са Одељцима у Блату и Мирешу 14 Дравоград Межа са Одељцима у Преваљу Ремшнику Згодној Визинги Ремници Вичу Либеличу Холмецу Межици Копривни и Солвачи 15 Дубровник 16 Ђаковица са Одељцима Поношевац и Жуб 17 Ђевђелија са Одељцима Ново Село Добран Хума и Рожден и Одсецима у Николићу Богородици и Мојину 18 Загреб са Одељцима Босански Брод Карловац и Сисак са Одсецима Поштанским Саобраћајним на станици Главни колодвор и Ваздухопловно пристаниште 19 Замет са Одељцима Дренова Хоста Кастав и Клењска Цеста 20 Земуник са Одељцима

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/Istorijat.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Историјат царинског закона и царинске тарифе
    правни закон везан за наше просторе јесте Дубровачки царински статут Либер статуторум доане из 1277 године Осим правних обичаја и домаћих писаних правних извора у Србији је већ почетком ХИИИ века ушао у употребу први писани правни извор византијског порекла Сава Немањић св Сава по проглашењу аутокефалности српске православне цркве 1219 године издао је Номоканон скуп црквених и световних правних прописа Ослањајући се на њега у време развијене феудалне државе 1349 године настао је Душанов законик допуњен 1354 године којим је нормиран највећи број друштвених односа Средњовековни српски владари наплату царине обично су давали у закуп најчешће Дубровчанима да би се доласком Турака на Балкан потпуно променила и структура прихода Најзначајнији је био порез у новцу такозвани десетак у земаљским производима радној снази нахијски прирез приход од казни и на крају приход од царина превоза и риболова Ослобођењем од Турака приход од царина и превоза преко скела почео се прикупљати први пут у мају 1804 године када је Карађорђе установио царинарницу са скелом на Остружници Као и под турском влашћу царина је износила 3 Вазална Србија морала је своје царинске тарифе да саставља у складу са постојећим одредбама Портиних уговора и Кнез Милош се у том погледу верно придржавао Портиних упутстава Прву царинску тарифу прописао је 1 марта 1819 године а допунио је 16 децембра 1822 године Ова тарифа обухватала је укупно 31 ставку највећа царина била је за коње и говеда по 2 гроша по грлу на свиње 20 пара а на овце 10 пара по грлу За осталу робу предвиђено је да се у односу на вредност узима по 2 паре на сваки грош Наведена тарифа важила је све до 7 марта 1828 године када је замењена новом Нова тарифа обухватала је 71 ставку и по висини царине била је нешто нижа од претходне Увозно извозне царине наплаћиване су и према другим пашалуцима Седам година касније 3 јула 1835 године прописан је кратки додатак тарифе из 1828 године којим је прописана царина за 8 ставки седам врста стоке и пшеницу за производе који се извозе у Турску а која је била веома висока за коње чак 20 гроша а за волове и свиње по 10 Први Царински закон о општој царинској тарифи донет је 5 јуна 1883 године и тада је престала да важи тарифа из 1863 По новој тарифи укинуте су провозне царине по угледу на европске државе а увозна роба била је распоређена у 18 група са 63 тарифна броја разврстана по струкама а не по алфабету као раније Нова царинска тарифа од 2 априла 1892 године садржавала је и заштитне царине Наш први Царински закон датира од 21 маја 1850 године затим следе царински закони из 1863 и 1897 а Царински закон Краљевине Србије који је донет 23 јануара 1899 године и он детаљно регулише поступак царињења предвиђа могућност складиштења робе и утврђује поступак за повраћај погрешно наплаћених дажбина Са мањим изменама и допунама коришћен је и у Краљевини Југославији Након Другог светског рата у порушеној и потпуно опустошеној земљи први прописи којима се уређују

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/IstorijatZakonaITarife.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Царинска униформа кроз време
    коже као и подбрадак Управо зелена боја на капи била је основни знак по коме су се царински чиновници разликовали од осталих Виши чиновници су приликом обиласка царинарница на граници могли носити и шајкачу од плаве чоје Оружје цариника била је шпада кратки мач која се носила сваки дан а револвер само приликом обиласка граничне линије и то испод блузе са десне стране Чиновници су сами набављали униформу али је она морала бити шивена по строго прописаним условима који су одређени у глави 2 Правила Интересантно је да је цариницима са видним телесним недостацима било забрањено да носе прописано службено одело већ само капу за време вршења дужности Почетак XX века На почетку века сивомаслинаста војна униформа постепено је потиснула раније тамноплаве блузе и сивоплаве панталоне и постала основна свакидашња одећа свих државних служби о чему сведоче и поједини извори који датирају из 1913 године Као знак распознавања остале су претходне ознаке плетенице нараменице од гајтана итд Током двадесетих година излазе нови прописи о одећи за већину државних служби што ће утицати на прилично уједначен изглед службеника у том раздобљу Ојачала државна структура огледа се и у систематичнијем одевању државних службеника Значајна разлика постоји управо код царинског особља које због своје истурености ка иностранству добија за то време врло модерно службено одело од енглеског габардена сиво смеђе боје Чини га шапка једноредни капут са три дугмета отвореним реверима и балон џеповима светло сива кошуља и тамно сива машна прслук панталоне са манжетнама опасач и ремен преко левог рамена преко кога виси револвер у кожној кесици Све заједно доста подсећа на униформу енглеских официра Уз то се носе и сиве вунене или кожне рукавице док је за зиму предвиђен шињел исте боје као и одело Из Царинског Гласника из 1933 године произилази да је обавеза ношења службеног одела једно време била укинута и да су у том периоду једина обележија по којима су се цариници разликовали од осталих службеника били царинска трака око руке и царинска капа У поменутом тексту који је потписао Јован Кошутић аутор критикује новонастало стање па каже Пре свега веома је неукусно видети царинског чиновника у цивилном оделу са прописаном капом кој је онако узгред казано веома ружна а сама трака око руке не даје царинском чиновнику скоро никакви званични изглед Капа и трака још некако се може поднети када је човек обучен у затворено сако одело али ако је исти обучен у спортско одело и преко лета у самој кошуљи онда и капа и трака чини од таквог човека ругло и предмет за исмевање Аутор даље у тексту предлаже да се ношење укинуте униформе без икаквих промена поново учини обавезним те да се управницинма царинарница дозволи да најстрожим мерама приморају чиновнике да их носе Чини се да је врло брзо схваћено да укидање униформе квари утисак о служби у целини посебно што су цариници непрестано у додиру са путујућим светом из иностранства и да их у цивилном оделу само са службеном траком и капом мало ко доживљава озбиљно Након три године од поменутог текста јасно је

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/CarinskaUniforma.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Стална изложбена поставка
    подељен у три целине период од 1804 до 1863 период од 1863 до 1893 и период од 1893 до Првог светског рата Сама изложба има два нивоа У првом доњем нивоу налазе се најважнија документа о оснивању ђумрукана доцније царинарница на територији тадашње Србије закони и прописи који се тичу царинске службе у сваком од наведених периода Посебна пажња посвећена је уредбама из 1833 године када је Београдски везир царинарницу предао Кнезу Милошу потом Закону о устројству ђумрука из 1863 и коначно законском акту из 1893 године којим су учињене корените реформе у организацији царинске службе Реч је дакле о развоју царинске службе од њених почетака организовањем ђумрука у Остружници у време Првог српског устанка до њеног потпуног стасавања као државне институције у међународно признатој земљи У витринама су изложени и разни предмети који су посредно или непосредно били коришћени у обављању царинске службе оружје цариника устаника најстарији пронађени пасоши најстарији бројеви листа Цариник итд Реконструисане су и најстарије царинске униформе из 1899 и 1913 године Горњи ниво изложбе илустрован је материјалом и фотографијама који дочаравају Србију у периоду од 1804 до Првог светског рата Сваки од поменутих периода прате географске карте уз путописе чувених странаца Константина Јиричека Феликса Каница Мери Е Дарам и Ханса Фогла о сусретима са српским царинским службеницима на граничним прелазима Ту су и краће биографије познатих људи који су у појединим периодима били цариници као што су Вук Караџић Димитрије Давидовић Сима Милутиновић Сарајлија Борисав Станковић Владислав Петковић Дис Милутин Ускоковић Мало је познато да су прве представе београдских театарских група игране у Театру на ђумруку згради Београдске царинарнице Презентованим материјалом на поменута два нивоа сликама царинарница и цариника познатих и непознатих уметника 19 и 20 века аутори изложбе желели су да укажу на две важне чињенице прва је настанак и развој царинске службе као

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/StalnaIzlozbenaPostavka.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Галерија слика
    TIR ЕПД Аналитика стања банкарских гаранција Електронско подношење докумената Преглед тренутног стања гаранција Међународна сарадња Чланство у међународним организацијама Међународни пројекти Српска царина и европске интеграције Пројекти Европске уније Билатерални споразуми и протоколи Царина 2013 Међународне конвенције Управа Царина О нама Историјат царинске службе Галерија слика 1 2 1 2 Информације Корисне информације Конкурси Кодекс понашања царинских службеника Информатор о раду Управе царина Курсна листа Документи и обрасци Међународни споразуми

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/GalerijaSlika.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Дан царинске службе
    ђумрук царинарница на Сави код Остружнице У постојећим изворима из тог доба није сачуван тачан датум отварања остружничке ђумрукане али је зато могуће утврдити приближан дан који може бити узет као Дан Царине Србије и то захваљујући пре свега сећањима Карађорђевог буљукбаше Петра Јокића око 1779 1852 То је једини извор из тог доба али упоређивањем са другим дошли смо до закључка да тај датум приближно 25 мај 1804 Године Ево шта је Јокић према сећањима о том догађају казивао Одавде се он крене и оде у Остружницу Од туда пошаље ми једног човека да му два момка од они моји момака пошаљем и ја му пошаљем Јевту Воденичаровића и Пауна Јовичића из Тополе Господар начинио на Остружници скелу и поставио Јанка Јевтића скелеџијом а ову двојицу поставио за момке на истој Што се ђумрука на скели узимало то је Јанко шиљао Младену а онај је истим новцима исплаћивао оне ствари које смо из оне стране добијали Међународни дан царине Међународни дан царине се обележава 26 јануара На тај дан 1953 године одржана је прва седница Савета за царинску сарадњу који је годину дана раније основало 17 европских земаља Савет за царинску сарадњу је званични назив Светске царинске организације Прослављање Међународног дана царине је прилика да се истакну позитивни резултати царинских служби широм света и доделе признања најзаслужнијима Светска царинска организација тим поводом традиционално додељује плакете онима који су се највише исказали у областима које су у одређеној години означене као приоритет Тако је на пример 2008 година била посвећена очувању животне средине а 2009 година сарадњи између царине и пословне заједнице Царинска слава Свети Матеј Као обичај који се међу хришћанима упражњава само код Срба крсну славу обележавају и одређене струке међу којима и царинска Крсна слава цариника Србије је Свети Матеј који се слави од 29 новембра 2001

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/Stranice/DanCarinskeSluzbe.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive

  • Пословна стратегија УЦС
    TIR ЕПД Аналитика стања банкарских гаранција Електронско подношење докумената Преглед тренутног стања гаранција Међународна сарадња Чланство у међународним организацијама Међународни пројекти Српска царина и европске интеграције Пројекти Европске уније Билатерални споразуми и протоколи Царина 2013 Међународне конвенције Управа Царина О нама Пословна стратегија УЦС ПОСЛОВНА СТРАТЕГИЈА УЦС Пословна стратегија УЦС Информације Корисне информације Конкурси Кодекс понашања царинских службеника Информатор о раду Управе царина Курсна листа Документи и обрасци Међународни споразуми

    Original URL path: http://www.carina.rs/cyr/ONama/Stranice/StrategijaRazvoja.aspx (2016-01-04)
    Open archived version from archive