archive-rs.com » RS » E » EARTH.RS

Total: 421

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • 2012 June
    okeana Ako im se ostavi dovoljno vremena bar nekoliko miliona godina ti procesi će izazvati dramatične promene u geografiji Afrike Afarska depresija i celokupni Veliki rasedni rov postaće kolevka jednog novog mora koje će Crveno more povezivati sa Indijskim okeanom a Rog Afrike odvojiti od ostatka kontinenta Оставите коментар Uspon na K2 Opasnost i želja na Okrutnoj planini Admin Jun 06 2012 u National Geographic Čudesan je pogled na epski greben K2 sa kineske strane toliko nepristupačan i težak da se većina alpinista penje na ovaj vrh planinskog venca Karakorum sa njegove pakistanske strane Ovde vidimo članove ekspedicije iz 2011 godine kako tegle svoju opremu do podnožja ovog vrha visokog 8 611 m Gerlinde Kaltenbruner se nije pela na K2 da bi bila prva žena koja je osvojila svih 14 vrhova od 8 000 metara bez boca s kiseonikom ali ispostavilo se da je upravo to postigla Dok joj vetar šiba sneg u lice Kaltenbrunerova proverava konopce koje je ekipa morala nedeljama da fiksira duž čitave staze ukupno oko 2 750 metara konopca Bilo je potrebno nekoliko desetina kamila i osam kirgijskih goniča da bi se oprema teška 2 2 tone prenela preko korita reke Šaksgam do baznog logora na kineskoj strani planine To košta 17 000 dolara plus 8 pari naočara za sunce Snažna matica umalo da proguta ovu dvogrbu kamilu pri prelasku hladnog brzaka nastalog otapanjem brojnih glečera u dolini Sarpo Lago planinskog masiva Karakoram Ovaj kanal je bio poslednja ali najteža vodena prepreka na putu do baznog logora na kineskoj strani planine Ušuškani u svoju perjanu odeću Ralf Đumovic i Kaltenbrunerova osmatraju stazu prema Logoru IV i početku zone smrti To je tačka iznad 8 000 metara na kojoj se planinari koji ne koriste boce sa kiseonikom suočavaju sa granicama izdržljivosti ljudskog organizma Posledica nedostatka kiseonika je nemoć tela da se odbrani od hladnoće kaže Đumovic Počinjete da se smrzavate iznutra jer ne možete da sagorite dovoljno masti da održite toplotu Oslanjajući se samo na prednje šiljke svojih dereza Kaltenbrunerova se penje uz strmu stenovitu liticu prošaranu snegom koja vodi do Logora II U okviru intenzivnog treninga pre ekspedicije ona je vežbala održavanje ravnoteže tako što je hodala po konopcu razapetom između dva drveta jabuke Na Gerlindinom autoportretu sa Đumovicem u pozadini jasno se vide tragovi surovih vremenskih uslova Bilo je teško odmoriti se čak i na ravnom terenu koji vodi do Logora I jer je Severni glečer K2 sav podriven skrivenim pukotinama Guste letnje vejavice samo su još više otežavale stvar počev od krčenja staze pa do otkopavanja šatora posle mećave Sa derezama cepinima i konopcima koje su prethodno fiksirali alpinisti prelaze preko litice na Severnom grebenu Staza je bila mnogo strmija nego što su oni očekivali Ovog dana vreme je bilo vetrovito ali se poboljšavalo Sa fiksiranim konopcima zatrpanim ispod svežeg snega Kaltenbrunerova grabi uzbrdo ka Logoru III između svojih kolega Vasilija Pivcova i Darijuša Zaluskog Često sam se osećala kao da me nešto nosi kaže ona Bilo je mistično kao da sam crpila energiju

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/06/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2012 May
    samo nagađanje izjavila je vođa istraživanja Žuli Gardel Gubitak mase Jasno je međutim da je ovaj trend u suprotnosti sa drugim delovima šireg regiona Himalaji Hindu Kuš u kojem živi oko 210 miliona ljudi i gde su glečeri zaliha sveže vode za oko 1 3 milijardi stanovnika u rečnim dolinama Krajem prošle godine Međunarodni centar za integrisani razvoj planina ICIMOD objavio je podatke koji pokazuju da se na 10 glečera koji se stalno proučavaju stopa gubitka leda udvostručila od 80 tih godina S druge strane podaci iz ovog regiona su veoma škrti jer je tu reč o svega 10 proučavanih glečera od njih više od 54 000 Merenja satelita GRACE takođe pokazuju neto gubitak mase širom čitavog tog regiona Оставите коментар Ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku dostiglo veličinu Teksasa Admin May 10 2012 u Уништена планета Izvor Blic Naučnici su ustanovili su da se veliki vrtlog plastičnog otpada poznat kao Velika pacifička mrlja smeća od ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvećao sto puta i da je dostigao površinu savezne države Teksas u SAD što bi moglo da ima ozbiljnih posledica po Kaliforniju i druge obalske države SAD Veliki delovi Pacifika zagađeni milijardma sićušnih konfeta iz naplavina plastičnog otpada Tokom ekspedicije iz 2009 istraživači Okeanografskog instituta Skrips uzeli su uzorke vode 1600 kilometara od obala Kalifornije i uporedili su količinu plastike otkrivenu u njima sa onom iz uzoraka uzetih 1972 Dok u većini uzoraka od pre 40 godina nije bilo plastike ili se ona mogla naći samo u tragovima sada su veliki delovi Pacifika zagađeni milijardma sićušnih konfeta iz naplavina plastičnog otpada koji sistem kružnih vodenih struja u okeanu nosi do suptropske zone konvergencije u severnom Pacifiku gde ga vetar i talasi razbijaju i usitnjavaju Čišćenje obala Pacifika od sve većig naslaga smeća koje plutaju po okeanu Ove čestice mikroplastike komadići plastične mase prečnika manjeg od 5mm plutaju blizu površine i odatle ih u svoj organizam unose ribe morske kornjače i drugi stanovnici mora Najnoviji uzorci pokazuju da je mrlja otpada pored toga što je po površini slična Teksasu u novije vreme postala i mnogo gušća Po kubnom metru vode ima oko 100 puta više plastike nego u uzorcima iz sedamdesetih godina Studija o ovoj pojavi koja je objavljena u onlajn izdanju časopisa Bajolodži leters takođe konstatuje i da plutajuće smeće olakšava neumereno širenje insekta poznatom kao vodeni pauk leže jaja na komadima koji plutaju po vodi što može imati nepovoljnih posledica po druge morske životinje Svaka deseta riba u Pacifiku ima plastike u utrobi Za ovoliko zagađenje mora kriva pre svega ljudska nemarnost Još gorih posledica međutim po stanovnike mora a i ljude koji se njima hrane ima neizbežno gutanje plastike Već spomenuta ekspedicija Okeanografskog instituta Skrips ustanovila je naime da svaka deseta riba ima plastike u u trobi uz procenu da ribe koje žive na srednjim dubinama u severnom Pacifiku godišnje najverovatnije progutaju oko 12 do 24 tone plastičnih materija Kada plastika jednom dospe u okean njeno vađenje je vrlo teško i skupo i zato jedino rešenje predstavlja prevencija

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/05/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2012 April
    ugljen dioksida da udvostruce istraživanja vezana za nove tehnologije i da sa Indijom i Kinom izgrade takozvani Kyoto protokol za smanjenje emisije ugljen dioksida i ostalih crozagadivaca koji izazivaju efekat staklene bašte Nezavisni izveštaji su napravljeni na institutu Public Policy Research u Britaniji u centru za progres iz Amerike i na Australijanskom institutu Ekološka vremenska bomba otkucava kaže Stephen Byers svetski lideri moraju da postanu svesni cinjenice da su klimatske promene jako važan i dugorocan problem sa kojim se naša planeta suocava Byers je blizak saradnik Britanskog premjera Tonija Blera i izveštaj je tempiran da pripremi Blera za konferenciju G8 o klimatskim promenama koji ce se održati tokom ove godine Byers kaže da je važno da Bler osigura saradnju Amerike u naporima da se uspore klimatske promene U S koja je najveci svetski zagadivac je odbila Kyoto sporazum sa obrazloženjem da bi se sa smanjenjem emisije ugljen dioksida nanele velike šete americkoj ekonomiji i da Indija i Kina nisu tako veliki zagadivaci Prema izveštaju važna je hitna akcija kako bi se zaustavio rast globalne srednje temperature koja je porasla 2 stepena Celzijusa od 1750 te što se poklapa sa pocetkom industrijske revolucije kada je emisija ugljen dooksida u atmosveru znacajno porasla Sa daljim rastom emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte znacajno raste i rizik za ljudsko društvo i ekosistem a postoji opasnost da se ovi procesi klimatskih promena ubrzaju i postanu nezadrživi Prema izveštaju koncentracija 400del na milion vodi ka povišenju prosecne temperature za 2 stepena Celzijusova Trenutna koncentracija ugljen dioksida u atmosveri je 379 delova na milion što znaci da bi do kriticnih 400 mogla da raste tokom ove dekade ako ne i mnogo brže pod sadašnjim uslovima proizvodnje i mogla bi veoma brzo da prevazide ovu kriticnu tacku Hitan zadatak G 8 zemalja je da generiše cetvrtinu svojih potreba u elektricnoj energiji iz obnovljivih izvora do 2025 godine i deo poljoprivredne proizvodnje usmeriti ka proizvodnji bioloških goriva Dolazak Oluje Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25 Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo Ovo je tzv efekat staklene bašte izraz ne baš sasvim sretno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte Osmotreno povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina od oko 0 3 0 7 K po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova hlorofluorougljenika ili freona metana azotnih oksida i ozona u troposferi koji se veštački emituju u atmosferu Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji možda čak i za 3 4 stepena Istovremeno zbog širenja vode okeana i topljenja leda doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora ukupno možda za oko 50 100 cm ili i više Poređenja radi za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm Pored toga zbog povećane temperature treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina Za sada nije jasno da li će i kako će se ovo odraziti na raspored padavina što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta Globalno zagrevanje se ubrzava Propast odmah ili posle Upravo objavljeni rezultati istraživanja ukazuju da bi tropske šume ubuduće mogle povećavati količinu ugljen dioksida u atmosferi i time ubrzati efekat staklene bašte u globalnim klimatskim promenama Tokom dvadeset godina demonstracija parlamentarne borbe propagandnih kampanja javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen dioksida ekološki aktivisti širom sveta učinili su samo malo više od ništa Učestale vremenske nepogode ekstremne suše kataklizmični požari neupamćene poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju Uprkos tome što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz osamdesetih godina interesovanje za efekat staklene bašte i rast temperature nije se znatno povećalo kako među političkim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta Kada sušu najzad odmeni kiša kad poplave oteknu požari odu u daljinu a jul u aprilu zameni mart u junu briga o klimi naglo prestaje zaboravlja se ili preobražava u ravnodušnost Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narušeno U međuvremenu termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlična formulacija ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema koji se tiču samo ludih naučnika i ekološki svesnih fanatika Činjenica je da klima na Zemlji ne ozdravlja ozbiljno je bolesna i njeno zdravlje neće se popraviti u dogledno vreme Povećan sadržaj ugljen dioksida u atmosferi nastao tokom industrijske ere sagorevanjem fosilnih goriva izaziva podizanje srednje površinske temperature vazduha i značajne promene klime Uz to poslednja istraživanja atmosfere pokazuju da bi se klima mogla menjati i na većim skalama i mnogo brže nego što je do sada bio slučaj Globalno zagrevanje izuzetno negativno utiče na biljke upozoravaju naučnici Zagrevanje dovodi do poremećaja funkcionisanja biljaka koje više ne mogu pravilno da apsorbuju materije Globalno zagrevanje dovelo je do toga da biljke u severnim šumama počinju da otpuštaju ugljen dioksid u atmosferu umesto da ga apsorbuju Ovo dovodi do toga da šume umesto pluća planete postaju zagađivači jer umesto kiseonika počinju da proizvode štetan ugljen dioksid Do nedavno se verovalo da zatopljavanje zbog koga proleća počinju ranije a zime kasnije povećava produktivnost drveća koje stvara više kiseonika Sada je očigledno da nije tako barem u najsevernijim šumama Naučnici tvrde da biljkama zapravo smetaju sve toplije jeseni jer je to vreme kada one prolaze kroz proces proizvodnje energije i otpuštaju ugljen dioksid U tom periodu smanjuje se fotosinteza Produživanje toplog perioda produžava i ovaj proces pa je sve manje dana godišnje kada biljke proizvode kiseonik kojim obogaćuju atmosferu UZROCI I POSLEDICE Klimatske promene su ubrzane a naša planeta se konstantno zagreva Stanovnici severne hemisfere ispratili su najtopliju zimu u poslednjih 125 godina otkako se redovno beleže vremenske prilike Aktuelne klimatske promene će u manjoj ili većoj meri pogoditi celokupno stanovništvo Zemlje o čemu govori i nedavni izveštaj Ujedinjenih Nacija o uticaju globalnog zagrevanja Jedan od glavnih uzroka zagrevanja Zemlje je ubrzani industrijski razvoj koji je sa sobom doneo izrazito povećanje emisije takozvanih gasova staklene bašte Među gasovima čija je emisija kritično povećana poslednjih decenija izdvaja se ugljen dioksid CO2 Atmosferi Zemlje do kraja ovog veka preti zagrevanje do 6 4 C mora i okeani su se zagrejali do dubine od 3000 m nivo mora je u XX veku porastao za 17 cm a do kraja XXI veka očekuje se porast za novih 20 80 cm led na glečerima i polarnim kapama se dramatično topi nastupaju najteže oluje kakvih nikada do sada nije bilo na našoj planeti biće sa jedne strane ogromnih pustinjskih oblasti a sa druge strane poplave mnogo gore nego sve što smo do sada doživeli doći će glad epidemije i katastrofe do sada neviđenih razmera krivac za to jeste jedino čovek zbog toga što razara sopstvenu okolinu i zbog toga što u ogromnoj količini proizvodi štetne gasove http globalnozagrevanje biz tc Оставите коментар Deset najvećih zaštićenih oblasti na planeti Admin Apr 10 2012 u Земља Blic Foto AFP AP Reuters Public Vlade pojedinih zemalja ulažu velika sredstva kako bi se zaštitile određene oblasti i na taj način sačuvale njihove prirodne i kulturne vrednosti Na svetu postoji više od 160 000 mesta pod zaštitom koja pokrivaju 10 odsto površine planete Ovo su najveće među njima 1 Severoistočni grenlandski nacionalni park površina 927 000 km2 Budući da obuhvata čitav sever Grenlanda ovo je i najveći nacionalni park na svetu a o tome koliko je prostranstvo u pitanju govori i podatak da je njegova površina veća od 163 od ukupno 194 zemlje koliko ih postoji na celom svetu Ovaj nacionalni park naseljavaju polarni medvedi morževi artktičke lisice snežne sove i mnoge druge vrste od kojih su neke i ugrožene Ovaj nacionalni park je stvoren 1974 s tim što je u međuvremenu proširivan a 1977 je proglašen za međunarodni rezervat biosfere 2 Čagos park morskog i podvodnog sveta površina 545 000 km2 Teritorija najvećeg morskog parka na svetu je pod patronatom Velike Britanije i predstavlja najveći rezervat pomorskog života na planeti Po svojoj površini je veći od teritorije Francuske a nalazi se na 500 kilometara južno od Maldiva U ovom rezervatu nalazi se i sedam atola koralnih ostrva čiji je podvodni svet među najlepšim i najraznovrsnijim na svetu i igra krucijalnu ulogu u očuvanju podvodnog ekosistema Čagos je stanište za više od 1 200 vrsta korala i raznih riba a u ovim vodama živi i jedna od najugroženijih vrsta morskih kornjača 3 Zaštićena oblast ostrva Feniks površina 408 250 km2 Ova oblast smeštena je u Republiku Kiribati i najveći je rezervat podvodnog života na Pacifiku Za ovu oblast vezana je i jedna misterija koja se tiče nestanka čuvene avijatičarke Amelije Erhart iz 1937 za čiji se avion veruje da je nestao upravo u ovim vodama Na pet od osam ostrva koliko ih se nalazi pod zaštitom nalaze se izuzetno retke i ugrožene vrsta ptica koje privlače veliku pažnju turista i istraživača koji mogu posetiti određene oblasti na ostrvima samo uz posebne dozvole 4 Papanaumokuakea površina 360 000 km2 Većina turista koja oduena Havaje čuje priču o ovom rezervatu a mnogi ga i posete jer posetiocima nudi susret sa čak 7 000 razlilčitih biljnih i životinjskih vrsta cveće najživljih zamislivih boja i opojnih mirisa kao i upoznavanje sa ugroženom vrstom foke havajski monah Interesovanje za stavljanje ove oblasti pod zaštitu pokazao je još 1909 bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt da bi to gotovo sto godina kasnije i ostvario Džordž Buš 2006 a brigu o sredstvima uz pomoć kojih se održava rezervat vode ministarstvo trgovine i ministarstvo unutrašnjih poslova SAD 5 Veliki koralni greben površina 345 400 km2 Jedna od najzanimljivijih prirodnih atrakcija Australije svakako je Veliki koralni greben koji ujedno predstavlja i najveću skupinu korala na svetu među kojima žive neke veoma egzotične vrste Ova oblast proglašena je za nacionalni park budući da su korali koji ga naseljavaju počeli rapidno da nestaju usled zagađenja ali ga i danas posećuje veliki broj turista i surfera koji se ipak moraju pridržavati nekih strogih načela prilikom posete parku Veliki koralni greben lociran je nedaleko od obale Kvinslenda a lanac od 900 ostrva i 2 900 individualnih grebena proteže se dužinom od 2 600 kilometara Samo od turizma u ovu oblast se na godišnjem nivou slije milijardu dolara 6 Kavango Zambezi površina 287 132 km2 Ova zaštićena oblast proteže se na nekoliko afričkih država uključujući Angolu Bocvanu Namibiju Zambiju i Zimbabve Nekoliko nacionalnih parkova je obuhvaćeno ovom oblašću uključujući Nacionalni park Čobe Hvange Okavango Delta i Viktorijine vodopade Kavango Zambezi je napravljen sa ciljem da se podstakne prekogranični turizam i migracija sisara iz jedne zemlje u drugu Biološki resursi ove oblasti podrazumevaju i jednu od najvećih kolonija populacije slonova na afričkom kontinentu 7 Galapagos morski rezervat površina 133 000 km2 Ostrva iz ovog arhipelaga su locirana na 1 000 kilometara od obala Ekvadora a rezervat je dom velikog broja ajkula kitova kornjača riba i morskih raža Ova oblast specifična je i zbog mešanja toplih i hladnih morskih struja kao i slatke i slane vode zbog čega je naseljavaju neke veoma specifične vrste Čarls Darvin je upravo na Galapagosu proučavao razvoj vrsta koji je kasnije dokumentovao u svojoj Teoriji evolucije Najveću pretnju održanju biodiverziteta ovog rezervata predstavlja ilegalni ribolov a na meti krivolovaca najčešće su jastozi morski krastavac tuna i neke vrste ajkula 8 Veliki Limpopo park površina 99 800 km2 Ovaj nacionalni park se i dalje proširuje a za sada pokriva deo teritorije Mozambika Južnoafričke Republike i Zimbabvea koje su ujedinile svojih deset nacionalnih parkova Među životinjskim vrstama koje naseljavaju ovu oblast su afrički slonovi žirafe afrički leopardi tačkaste hijene beli nosorozi mungosi i gepardi Turizam je veoma razvijen na području ovog parka a organizuju se razne safari ture Osim standardnih tura džipovima postoje i ture kanuima planinarske i pešačke ture tokom kojih posetioci mogu da uživaju u raznim aktivnostima kao i da prate kretanja krda slonova 9 Nacionalni rezervat Er i Tener površina 77 360 km2 Lociran je na teritoriji države Niger i pod zaštitom je Uneska Naziv potiče od kombinacije dve oblasti preko kojih se prostire istočne polovine Er planina i zapadnog dela Tener pustinje koja pripada Sahari Rezervat je podeljen na utočište za ugrožene vrste u kome su uslovi života strogo kontrolisani i zabranjen je pristup posetiocima kao i na prirodni rezervat koji je moguće posetiti Još jedna od specifičnosti ovog rezervata su razne vrste dina pećina useka kanjona skrivenih vodenih pećina platoa i drugih geografskih elemenata kakvi se sreću samo u ovom delu sveta Tu se nalaze i planine od plavog mermera kao i žive dine koje svojim pomeranjem konstantno menjaju izgled krajolika 10 Nacionalni park Vrangel Sv Elijas površina 53 321 km2 Ovaj nacionalni park uspostavljen je 1980 godine i smešten je na jugu Aljaske najveći je ove vrste u Americi a njegova površina jednaka je površini devet američkih država Planina Sveti Elijas je druga po veličini i u Kanadi i u Americi a čak 16 vrhova koji su najviši u SAD mogu se videti u ovom parku Pejzaži podsećaju na Švajcarske Alpe Оставите коментар Vodonična ekonomija Admin Apr 09 2012 u Енергија Kako osloboditi svet zavisnosti od nafte Ima li svet izlaza iz ove ekonomije zavisne od nafte opterećene velikim troškovima i ogromnim zagađenjem Postoji li šansa za neki preokret za oslobađanje od okova koje su nam stavila fosilna goriva Još za tehnologiju davne 1970 godine skovan je termin vodonična ekonomija koji propagira sistem dobijanja energije uz pomoć vodonika Ako su predviđanja tačna kroz nekoliko decenija počeće oslobađanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima i počeće mnogo čistija budućnost sa vodonikom Prednosti vodonične ekonomije su evidentne Kada se vodonik koristi u gorivnoj ćeliji za stvaranje energije u pitanju je potpuno čista tehnologija Jedini nusproizvod je voda Dakle zagađenje izduvnim gasovima je izbegnuto a pored toga neće postojati ni ekološke katastrofe poput naftnih mrlja U pitanju je teorijski savršen ciklus elektroliza izdvaja vodonik iz vode a vodonik u dodiru sa kiseonikom stvara vodu i energiju u gorivnoj ćeliji Eliminacija nafte znači i nestajanje zavisnosti od Bliskog istoka i Rusije Moguće ga je proizvesti i u kućnim uslovima sa relativno jednostavnom tehnologijom Vodonik može biti proizveden svuda gde ima struje i vode Međutim u ovoj rečenici i jeste jedan od glavnih problema proizvodnje vodonika Za njegovu proizvodnju je potreban neki drugi izvor energije Prema tome vodonik nije izvor energije poput uglja već samo prenosi energiju poput struje Glavni kritičari vodonične ekonomije u ovome vide dalju zavisnost sveta od prirodnog gasa ili još gore otvaranje prostora za nuklearne elektrane koje će proizvoditi struju za vodonične gorivne ćelije Bez obzira na ove kritike veliki svetski proizvođači automobila uveliko proizvode ili planiraju proizvodnju automobila na vodonik Još 1997 godine Daimler Benz matična kompanija Mercedesa je investirala 325 miliona dolara u Ballard kompaniju koja je svetski lider u proizvodnji gorivnih ćelija Odmah zatim Ford ulaže 425 miliona u Ballard tako da su još tada ove tri kompanije zajedno investirale milijardu dolara u ideju da će gorivne ćelije pokretati automobile budućnosti Kako reče jedan Tojotin inženjer Daimler Benz je jedna od najkonzervativnijih kompanija u auto industriji a auto industrija je verovatno jedna od konzervativnijih industrija na svetu Pa ako neko poput Daimlera troši milione na tu tehnologiju morate reći da je stvar prilično ozbiljna BMW je napravio Hydrogen 7 luksuzni automobil u samo 100 primeraka sa motorom koji radi i na tečni vodonik i na benzin Njegov motor od 6000 kubika troši 50 litara vodonika na 100 kilometara što mu daje domet od 200 kilometara vožnje samo sa čistim izvorom energije Protivnici hidrogenskih vozila tvrde da se gorivne ćelije pokvare pet puta brže od motora sa unutrašnjim sagorevanjem Ako kupimo takav nov automobil očekujemo da će trajati recimo deset godina što znači oko 3000 sati vožnje A ako znamo da jedna gorivna ćelija ima vek trajanja od 1000 radnih sati shvatate lošu stranu ove priče To možemo uporediti sa menjanjem tri motora za deset godina vožnje To se priznaćete nije dešavalo ni vlasnicima Juga Srž prave vodonične ekonomije je u dobijanju vodonika čistim putem dakle iz obnovljivih izvora energije Najveći korak ka uvođenju vodonika bi bio da imamo dovoljno struje da odvojimo vodonik iz vode a da ta struja nije nastala od fosilnih goriva Upravo na toj postavci Derek Abot profesor elektronike sa univerziteta u Adelaidi Australija zasniva svoj vrlo ubedljiv rad On tvrdi da su solarni termalni sistemi odlična kombinacija sa proizvodnjom vodonika Vlade bi trebalo da postavljaju velike solarne sisteme koji će biti dopuna postojećoj energetskoj mreži i pored toga proizvoditi dovoljno vodonika za autobuse Entuzijazisti će početi da kupuju hidrogenske automobile i puniti ih na autobuskim depoima Stvari će odatle početi da se razvijaju Moramo početi od nečega Njegovi proračuni pokazuju da su troškovi farme solarnih kolektora koji bi proizvodili vodonik manji od troškova nuklearne elektrane iste snage Iako sve ovo izgleda jako daleko od nas u Srbiji završiću tekst optimizmom kojim zrači profesor Abot Toliko imamo sunčeve energije da je dovoljno da investiramo u jednokratne troškove postavljanja još solarnih kolektora koji bi pokrenuli solarno vodoničnu ekonomiju ma kakva efikasnost bila na samom početku Dokazao sam na papiru da je taj koncept jeftiniji od nuklearki a dovoljno je da zauzmemo samo 8 od svetskih pustinja Pa hajde da krenemo šta čekamo Željko Stanković Оставите коментар 9 mesta koje su uništili ljudi Admin Apr 09 2012 u Уништена планета Čovek izaziva katastrofe

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/04/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2012 March
    da će najmanje tri godine u periodu od 2009 do 2014 potući prethodni rekord u temperaturi postavljen 1998 Za sada nema znakova da se išta od ovoga događa ali je juče portparol Meta insistirao da njihov model važi i dalje Klimatski modeli Dr Nikola Skafeta sa Univerziteta Djuk u američkoj državi Severna Karolina autor je nekoliko studija o globalnim klimatskim modelima Ukoliko temperature nastave da se održavaju ili dođe do ponovnog hlađenja neslaganje između modela i podataka će vremenom postati tako veliko da će čitava naučna zajednica osporiti trenutne teorije rekao je on dodajući da Metov model pridaje više značaja CO2 nego Suncu pa je njihov zaključak i logičan Profesorka Džudit Kuri vodeći klimatski stručnjak u SAD kaže da je postalo očigledno da drugi faktori a ne samo CO2 igraju važnu ulogu u povećanju ili padu zagrevanja poput 60 godišnjeg ciklusa temperatura vode u Pacifičkom i Atlantskom okeanu Kada su oba okeana bila hladna u prošlosti kao na primer od 1940 do 1970 i klima je bila hladnija Pacifički ciklus je sa toplog spao na hladni 2008 a smatra se da će se isto dogoditi i Atlantskom istakla je Kurijeva Od kraja prošle godine svetske temperature su pale za više od pola stepena zbog hladnog uticaja La ninje u Južnom Pacifiku Ukoliko ne vidimo dokaze globalnog zagrevanja do 2015 postaće očito da su neki klimatski modeli koještarija Ako je tako posledice za neke naučnike mogle bi da budu veoma ozbiljne istakao je Beni Pejzer direktor Fondacije za globalno zagrevanje Оставите коментар МАКОВИШТЕ СЕЧА РЕКА Admin Mar 20 2012 u План акција Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 25 марта организује планинарску акцију МАКОВИШТЕ СЕЧА РЕКА Полазак је у 08 00 часова са такси станице Пешачка релација Маковиште црква Поповина Полошница Сеча Река Дужина стазе је око 13 км Храна из ранца Цена превоза је 300 динара Пријава за акцију је до петка 23 марта код представника ПЕД Субјел Оставите коментар ПОВЛЕН 2012 Admin Mar 12 2012 u План акција Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 18 марта организује планинарску акцију ПОВЛЕН 2012 Полазак је у 09 00 часова са такси станице Дужина стазе је око 15 км Храна из ранца Цена превоза је 300 динара Пријава за акцију је до петка 16 марта код представника ПЕД Субјел Оставите коментар Planinarski domovi Admin Mar 10 2012 u Планинарски домови Avala Beljanica Besna kobila Bjelasica Boranja Crni vrh Cer Durmitor Sušica Durmitor Škrka Fruška Gora Orlovac Fruška Gora Radivoj Simonović Fruška Gora Kozarica Fruška Gora Stražilovo Fruška Gora Zanatlija Fruška Gora Stranputica Fruška Gora Zmajevac Fruška Gora Železničar Gledićke planine Goč Jablanik Debelo brdo Jastrebac Kopaonik Kopaonik Dr Petar Kostić Kopaonik Rtanj Kosmaj Kučajske planine Kukavica Maljen Divčibare PTT Maljen Na poljani Orijen Prokletije Dolina Grbaje Rajac čika Duškov dom Rajac Dobra Voda Rudnik Stol Stara planina Suva planina Bojanine vode Suva planina Ploče Suvobor Šar planina Sićevačka klisura Tara Vršački breg Оставите коментар ПЛАН АKЦИЈА ЗА 2012 ГОДИНУ Admin Mar 08 2012 u План акција МЕСЕЦ ДАТУМ НА З ИВ АКЦИЈЕ км ОРГАНИЗАТОР МАРТ 4 март Локална акција поводом Дана општине 10 Слободан Савић 11 март Злакуса Дрежничка градина 15 ПД Рујно Ужице 25 март Златибор Виогор Мокра Гора ПД Рујно Ужице АПРИЛ 1 април Акција у сарадњи са Титан Цементаром 15 Милан Васовић 8 април Козомор традиционална акција ПЕД Субјел 12 Слободан Савић 15 април Ускршња шетња до Субјелске цркве 10 ПЕД Субјел 28 29 април ФРУШКОГОРСКИ МАРАТОН р епубличка акција Миленко Стефановић МАЈ 12 мај Нарцису у походе традиционална акција 20 Миленко Стефановић 19 20 мај Медведник и Јабланик Милан Васовић 2 7 мај Локална акција поводом годишњице ПЕД Субјел 10 Милунка Станојевић J УН 10 јун Златибор 7 Слободан Савић 17 јун Тара Манастир Рача 10 ПД Рујно Ужице 2 4 јун Скакавци 10 Миленко Стефановић 30 јун 1 јул Плав Гусиње Милан Васовић J УЛ МОСИ игре Милан Радојевић Миленко Стефановић Брдо Град Чобански дани 7 Миленко Стефановић 23 јул 3 август Планинарски дечји камп у Ражани С Савић М Глигоријевић М Стефановић A ВГУСТ 5 август Вишеград Милан Васовић Миленко Стефановић 11 12 август Дурмитор Милан Васовић Миленко Стефановић 26 август Повлен ноћни успон 15 Миленко Стефановић СЕПТЕМБАР 8 9 септембар Гледићка трансверзала традиционална акција 15 Миленко Стефановић 19 23 септембар Словенија 10 Милан Васовић ОКТОБАР 7 октобар Каблар 7 Миленко Стефановић 14 октобар ЈАСТРЕБАЧКИ МАРШ републичка акција Миленко Стефановић 21 октобар Повлен Повленске кугле Мравињци 10 Милан Васовић НОВЕМБАР 4 новембар Подбукови Дивчибаре 12 Милан Васовић Миленко Стефановић 18 новембар Маковиште Сеча Река 15 Милан Васовић 2 5 новембар Дивчибаре Скакавци 16 Слободан Савић ДЕЦЕМБАР 2 децембар Градина Граничко брдо 15 Милан Васовић Миленко Стефановић 23 децембар Дивчибаре Тометино поље 15 Милан Васовић Миленко Стефановић Оставите коментар Linkovi Admin Mar 08 2012 u Линкови Prodavnica planinarske opreme Gora i com Jedan veoma interesantan sajt koji preporucujemo http www ekologija rs Domaći linkovi Planinarski Savez Beograda Komisija za alpinizam Planinarskog saveza Srbije Speleološki Odsek Beograda Gorska služba spasavanja Akademski speleološko alpinistički klub ASAK Penjački klub Beograd Penjački klub Climbing tribe Penjački klub AS OCP Outdoor Club Podgorica Klub visokogoraca Srbije YuFreeClimbing Sportsko penjački klub Vertikal Penjački klub Spirit Komisija za sportsko penjanje PSS a Drustvo istrazivača Vladimir Mandić Manda Valjevo Vrabac u steni blog YU Linkovi Yu portal Direktorijum sajtova Link Arhiva Linkovi Web Direktorijum balkanskih linkova sajtova Alpinističke organizacije UIAA Međunarod planinarska organizacija Club Alpin Belge Belgija HS Češka Republika CAF Francuska Mountaineering Council of Ireland Irska Irish Mountaineering Club Irska Mountain Club of South Africa JAR Nepal Home Page Nepal German Alpine Club Nemačka New Zealand Alpine Club Novi Zeland Polski Zwiazek Alpinizmu Poljska OeAV Austrija Planinarski savez Slovenije Club Alpino Italiano Italija AVS Južni Tirol Italija British Mountaineering Council GB American Alpine Club USA American Mountain Foundation USA časopis Climbing Mountainzone com Proizvođači opreme Beal Ropes Mammut Boreal climbing shoes Petzl CAMP S p A Pacific Motion Blue Water climbing Ropes Feathered Friends sleeping bags and clothing 5 10 Boot Rubber shoes Mega Grip Vremenska prognoza Accuweather com Hidrometeoroloski zavod Crne Gore Hidrometeoroloski zavod Srbije Met Office Satelitski snimci Vreme YUBC net yr no Weather Underground Weather com Weather yahoo com snow forecast mountain forecast Ostali zanimljivi sajtovi www supertopo com Najbolji bigwall sajt za američko područje www bigwalls net verovatno najbolji bigwall sajt koji se bavi pričama i uputstvima www bigwall com drugi po kvalitetu www rockclimbing com www rockandice com Puno zanimljivih priča saveta i ostalog korisnog Penjački vodič za Bugarsku www gore ljudje net ukrali linkove sa http www aob org rs linkovi index php Оставите коментар Vreće za spavanje Admin Mar 08 2012 u Опрема Vreća za spavanje je jedan od osnovnih delova opreme za planinare često nam je ona parametar da li ćemo se odlučiti za učestvovanje u nekoj turi ili organizovanoj akciji Zato o njima treba znati malo više Od osnovnih modela vreća koje se prave od jednostavnog preklopljenog ćebeta do vrhunskih ekspedicijskih modela proteklo je dosta vremena pa ću probati da u kratkim crtama dam osnovne informacije o modelima koji se danas mogu naći kod nas i u inostranstvu Trenutno su na tržištu najzastupljenije 2 vrste vreća 1 Perjane vreće 2 Vreće sa punjenjem od veštačkih materijala PERJANE VREĆE Pri izboru najvažnije stvari koje treba znati su ŠIVENJE konstrukcija komora je jedna od najvažnijih stvari za termičku izolaciju Osnovni model su jednostavno prostepana 2 sloja materijala sa perjem između I sami pretpostavljate da efekti izolacije nisu baš naročiti ali se može relativno lako napraviti čak i u kućnim uslovima Drugi model je sistem paralernih komora i taj sistem je znatno bolji od predhodnog Najveći broj prosečnih vreća je napravljen na taj način Sledeći model je stil dijagonalnih komora koji je pokazao još bolje termičke rezultate Ima i drugih modela ali su manje u upotrebi KVALITET PERJA Postoji jednistvena oznaka standardizovana kod većine proizvođača koja označava kvalitet perjanog punjenja Najčešće su to oznake 70 30 ili 80 20 ili 90 10 Prva cifra označava količinu kvalitetnog paperja sa velikim učinkom izolacije a druga označava procenat grubljeg perja vreće sa većim procentom paperija su po pravilu skuplje i spakuju se na manje dimenzije MATERIJAL Matirijali koji se koriste za šivenje vreća su najčešće pamuk i sintetičke mešavine u kombinaciji U novije vreme zadnjih 15 godina su se pojavili i neki novi materijali od kojih je najkarakterističniji proizvod firme Gorotex Oni su prvi savladali tehnologiju proizvodnje materijala na bazi mikro pora To je materijal koji s jedne strane propušta vodenu paru znojenje a s druge strane ne propušta vodu atnosferilije Sistem je jednostavan Grupacije molekula vode su oko 200 puta veći od molekula vodene pare Trebalo je sačekati da se proizvede materijal sa mikro porama koje su negde između ovih veličina i evo revolucije u tekstilnoj industriji Vodena para iz vreće kondenzacija što je naročito važno za bivak vreće nesmetano izlazi napolje a spoljna vlaga npr u obliku snega ili kiše ne ulazi unutra Naravno to je teorija Praksa kaže da i nabolji Gorotex materijali kad tad ipak propuste u zavisnosti od starosti kvaliteta i vremenskih ne prilika u kojima se upotrebljvavaju Pošto je Gorotex zaštićeno ime pojavili su se slični materijali drugih firmi pod nazivom Ceplex Povertex Simpatex itd a kome ćete pokloniti poverenje zavisi od vas TEMPERATURNI OPSEG vreća se obično iskazuje u nekoliko cifara npr 20 5 2 10 Prva i zadnja cifra označavaju gornje i donje temperaturne ekstreme u kojima se vreća može koristiti a srednje dve cifre označavaju kategoriju komforno i tolerantno Ako ste kupili vreću na kojoj piše 20 proizvođači načešće forsiraju minimalne temperature upotrebe nemojte se nadati da će vam na toj temperaturi biti ugodno Naprotiv vreća vas samo štiti da se ne smrznete Pošto nema zvaničnio prihvaćenih standarda koji regulišu na koji način se određuju temperaturni opsezi upotrebe vreća većina proizvođača ima svoje načine na koje to određuje a na vama je da utvrdite da li je to što piše na vreći istina ili prevara Neke od većih firmi npr Salewa u vreću stave lutku koja simulira čovečije telo Lutka se zagreje do normalne telesne temperature i onda se kompjuterski mere gubici u određenim uslovima temperatura vetar i td Pored svega toga postoji još par vrlo važnih faktora koji utiču na to da li će vam u vreći biti prijatno Kvalitet podloge armafleksa na kojem ležite Psiho fizičko stanje korisnika vreće iscrpljenost ili pothlađenost organizma TEŽINA Naravno nije isto da li vreću nosite u rancu danima ili nedeljama na ekspedicijama ili ste nekim prevoznim sredstvom došli na pecanje U drugom slucaju vam težina i nije najbitniji faktor SINTETIČKE VREĆE Za njih važi vecina navedenih stvari kao i za perjane vreće sa nekoliko specificnosti Umesto perja punjenje je sinteticko i to ima svoje prednosti i mane Od mana najvažnija je što se te vreće ne mogu spakovati na dimenzije na koje mogu perjane ali novija generacija sintetickih vreća polako demantuje ovo mišljenje Od prednosti najvažnije je da ove vreće mogu upiti do 80 vlage svoje mase npr vreća od 2 kg može upiti oko 1 6 litara vode a da i dalje imaju svoju izolacionu sposobnost Kod perjanih vreća taj procenat je oko 25 Tako je krajem 80 tih godina nastala prava jagma za ekspedicijskim modelima sintetickih vreća jer su radile po sistemu uđes mokar izađeš suv Za koju vreću se odluciti Teško je reci ali cini mi se da vreme ipak radi u korist sintetickih modela narocito ako se uzme u obzir da su oko 20 do 30 jeftinije od perjanih PAKOVANJE i SKLADIŠTENJE Perjane vreće kada nisu u upotrebi treba držati otvorene u visecem položaju na vesalici u ormaru kako bi ostala što duže u raširenom stanju Kada je pakujete nemojte je rolati uvek istim postupkom jer se tako perje brže ispresuje vec je gurajte u vrećicu uvek na drugi način i bez reda Što se tiče sintetičkih vreća sa njima možete kako hoćete PRANJE I ODRŽAVANJE Pranje perjanih vreća je vrlo pipava stvar Ako je jednostavno stavite u veš mašinu deterdžent će izvući svu masnoću iz perja i ono će izgubiti svoju elastičnost i dobar deo termičkih sposobnosti Takve vreće sa lakoćom kasnije upijaju vlagu iz okoline U novije vreme su se pojavile neke vrste neutralnih šampona za pranje perjanih stvari i to uglovnom ručno bez previše insistiranja Ja lično svoju perjanu vreću izbegavam da perem na taj način već povremeno sa blagim rastvorima i mekom krpom skidam od prljavštine što se skinuti da AOB Оставите коментар Повллен Рујно Admin Mar 06 2012 u План акција Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 10 марта организује планинарску акцију ПОВЛЕН 2012 Полазак је у 09 00 часова са такси станице Дужина стазе је око 15 км Храна из ранца Цена превоза је 300 динара у недељу 11 марта организује одлазак на планинарску акцију у сарадњи са ПД Рујно из Ужица Полазак је у 08 00 часова са такси станице Пешачка релација Потпећка пећина Дрежничка градина Терзића авлија Дужина стазе је око 15 км Цена превоза је 400 динара Пријава за акције је до петка 09 марта код представника ПЕД Субјел Оставите коментар Маунт Макинли Admin Mar 04 2012 u Планине Из Википедије Маунт Макинли Денали Висина 6 194 метара Координате 63 04 С 151 00 И Место Аљаска Планина Аљаске планине Први успон 7 јуна 1913 Хадсон Стак Најлакша рута West Buttress рута Маунт Макинли енгл Mount McKinley или Денали је највиша планина Аљаске и највиши врх у Северној Америци Налази се на Аљаским планинама и достиже висину од 6 194 метра Изграђен је од гранитних стена Температура се на овој висини креће у распону од 60 С до 83 С а ваздушни притисак је изузетно низак Са Маунт Макинлија се спиушта пет ледника Врх се још назива и Денали по имену које су му дали Атабаска Индијанци и оно значи највиши Сем овог имена постоје још два Долеика и Тралеика Први који се кретао падинама Маунт Макинлија био је Џорџ Ванкувер 6 маја 1794 Данашњи назив врх је добио 1897 када је из политичких разлога прозван Маунт Макинли по 25 председнику САД Вилијаму Макинлију Први успешан покушај освајања врха био је 7 јуна 1913 када га је освојио Хадсон Стак Данас се Маунт Макинли налази у оквиру Националног парка Денали Оставите коментар Килиманџаро Admin Mar 04 2012 u Планине Из Википедије слободне енциклопедије Килиманџаро је голема наслага вулканског порекла тренутно неактивног с гејзирима у средини који испуштају гас у кратеру на врхунцу планине Научници су 2003 године закључили да магма тече само 400 метара испод врха кратера Иако се нове активности не очекују постоји страх да би се вулкан могао урушити узрокујући велику ерупцију сличну оној на планини Света Јелена Неколико урушавања и проклизавања земље појавило се на Ухуруу у прошлости стварајући простор познат као западна плажа Иако нема записа о ерупцији локална легенда говори о активности од пре око 170 година Килиманџаро има три вулканска врха Шира 3962 м западно Мавензи 5149 м западно и средишњи врх Ухуру или Кибо 5895 м а између њих се налази висораван седло од 3 600 хектара која је највеће подручје тундре у Африци Око њих је још 20 мањих вулкана попут планине Меру која је задњи пут еруптирала пре више од 100 година Вечити ледењаци који покривају врхове Килиманџара стари скоро 12 000 година су данас у опасности од глобалног загревања од 1912 године их је нестало скоро 80 и претпоставља се да ће потпуно нестати до 2033 године Оставите коментар Елбрус Admin Mar 04 2012 u Планине Из Википедије слободне енциклопедије Елбрус рус Эльбрус је угашени стратовулкан на Кавказу чији западни врх Западни Елбрус са надморском висином од 5 642 m нмв представља највиши врх Европе и Русије Други део некадашњег вулканског гротла је источни врх Источни Елбрус са надморском висином од 5 621 m Налази се на југу европског дела Русије недалеко од границе са Грузијом и удаљен је 65 km од града Кисловодска Данас се на Елбрусу налази велики скијашки центар са системом жичара и гондола које излазе до висине од око 3800 m нмв на којој се налазе тзв Дизел склоништа Скијање на његовим падинама траје током читаве године јер се граница сталног снега налази нешто испод 3700 m нмв Успон на врх Елбруса се обавља готово искључиво јужном страном и започиње у сеоцима Терскол и Чегет која се налази испод самог Елбруса на надморској висини од око 2 100m На њих се надовезује туристичко насеље Азау на чијем се крају на око 2 300m налази почетак скијашких терена и полазиште гондола и жичара као и стазе којом се пешице отпочиње успон на врх Поред успона уском стазом ка врху први део успона је могуће прећи и гондолама које прво излазе на висину од око 2 900m нвм а потом и на 3 460m нмв до станице Мир Од ње се наставља широка стаза која прати двоседну жичару која излази на око 3 900m до тзв склоништа Цистерна Успон се даље наставља широким гребеном између два ледника покривеним вечитим снегом који је заправо утабана скијашка стазакоји релативно благо води до надморске висине од око 4 157m на којој се налази склониште Пријут 11 односно Дизел склониште неколико мањих стамбених контејнера и рушевине старог склоништа Пријут које је страдало у великом пожару 1999 године у коме је погинуло неколико планинара Ова висина представља место на коме се поставља последњи висински логор и са кога се креће на завршни успон ка врху до кога треба савладати још око 1 500m нмв Овај сегмент успона је такође могуће прећи и помоћу ратрака који превозе како планинаре тако и љубитеље зимских спортова који се потом спуштају низбрдо до склоништа Цистерна Завршни успон који почиње од Пријута наставља да прати гребен чији је нагиб одатле много оштрији и који се полако сужава до стене Пастухова највиша тачка до које излазе ратраци на око 4 670m нмв после чега почиње најопаснији део успона током кога је неопходно праћење јарких маркера који обележавају најсигурнији пролаз ка врху због великог броја пукотина у снегу које се налазе на том делу Елбруса Уска снежна стаза води до под источни врх на око 4 950m нмв после чега почиње да га обилази а сам нагиб успона се опет

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/03/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2012 February
    to prolong the life of your tent 2 Fixing The pole arches must be correctly inserted into the corresponding joints incorrect insertion may cause the poles to break The elastic within the poles serves to hold individual components together and does not automatically fix the poles together as might be believed Make sure that the zip cursors can run freely Remember to close the zips before pegging the tent Make sure that the fly sheet is fixed in all points both on the ground and on the poles The pegs must be positioned at opposite angles to the ropes Reduce the tension of elastics guy lines and poles to prevent excessive tension on the fabric which could cause the zips to break or the fabric itself to fray It is normal for a tent that was well pitched during the day to appear loose in the morning and vice versa the synthetic fabrics used are subject to variations in size according to climate If they are exposed to the sun they tighten significantly while they relax in the event of rain or damp Making the relevant adjustments to the tent can solve this problem 3 Use Do not use naked flames in proximity to or inside the tent care must be taken with candles gas lamps and stoves fires barbecues and cigarettes Condensation The waterproof treatment on the fabrics may cause condensation to form inside the fly sheet and at times on the floor too This happens above all overnight due to people breathing in the tent particular heat exchange conditions between internal and external environments or when there is a high percentage of relative humidity This problem may also occur when the sky is clear the weather is good and there are no people in the tent Condensation will clear if the tent is properly aired or with the arrival o f the first rays of sunshine When taking down the tent remove the pegs by pulling them directly without pulling the tent fabric Proper maintenance for a long life Do not fold or pack away the tent if it is wet or damp If this is the case once at home it is better to put it up again or to open it out in a suitable place and dry it well Beat the dry tent brush it and clean the inside thoroughly Do not use petrol or other chemical solvents to remove any stains use only water mild soap and a soft brush Clean and dry poles and pegs thoroughly before putting them away in their bags Always keep the tent in a dry place Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/02/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2012 January
    стазе је око 10 км Цена превоза 200 динара Ручак је код Рада Савића Пријава за акцију је до петка 20 јануара кодпредставника ПЕД Субјел Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the World s Toughest Mountain National Geographic Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Филмови Climbing to the Roof of the World 1997 Earth Under Water in Next 200 Years The Next Ice Age and The Gulf Stream Контакт План акција 2013 Архива March 2015 1 January 2015 1 November 2014 1 October 2014 2 April 2014 1 March 2014 4 February 2014 2 January 2014 11 December 2013 2 November 2013 1 August 2013 3 July 2013 3 June 2013 1 May 2013

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2012/01/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2011 December
    стазе је око 10 км Полазак је у 09 30 часова са паркинга код такси станице Превоз обезбеђен Пријава за акцију је до петка 06 децембра код представника ПЕД Субјел Оставите коментар ТАОР Admin Dec 07 2011 u Вести Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 11 децембра организује планинарску акцију ТАОР Пешачка релација Сијање Таор Црвени брег Косјерић Дужина стазе је око 15 км Полазак је у 08 00 часова са паркинга код такси станице Превоз обезбеђен Постоји мигућност ручка код породице Секулић пурковци за заинтересоване У случају лоших временских услова акција се отказује Пријава за акцију је до петка 09 децембра код представника ПЕД Субјел Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the World s Toughest Mountain National Geographic Six degrees could change the

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2011/12/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • 2011 November
    Ћебићи Лисина 1126 м Лозице Зарожје воденица Саве Савановића Дужина стазе је око 15 км Храна из ранца или ручак на Варди по цени од 250 динара није обавезан Цена превоза је 300 динара за децу 200 динара Пријава за акцију је до петка 11 новембра код представника ПЕД Субјел Оставите коментар ДРЕНОВАЧКИ КИК Admin Nov 02 2011 u План акција Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 06 новембра организује планинарску акцију ДРЕНОВАЧКИ КИК Полазак је у 07 45 часова са аутобуске станице редовном аутобуском линијом за Нови Сад до подбукова Пешачка релација подбукови Ивље Косице Дреновиачки Кик Дреновци Дужина стазе је око 16 км Храна из ранца Цена превоза је 150 динара Обезбеђен је превоз у повратку од Дреноваца до Косјерића Пријава за акцију је до петка 04 новембра код представника ПЕД Субјел Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/2011/11/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive



  •