archive-rs.com » RS » E » EARTH.RS

Total: 421

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Voda - ПЕД Субјел
    tender za vodu neki naš Pera Laza učestvuje na tenderu kupi izvor ili ga uzme pod koncesiju mi mislimo naša firma kupila kad ono Šta je opasno Opasno je posebno kad su koncesije u pitanju koje su vremenski ograničene jer kompanije koriste izvorišta najviše što mogu isisavajući ogromne količine vode u što kraćem vremenskom intervalu da bi imale što veći profit Često se dešava da zbog tolike eksploatacije presuše okolni izvori koji su podzemno povezani sa prodatim izvorom primer Ugande Urugvaja i Koka Kola kompanije gde su kod velikog broja farmera presušili bunari jer je Koka Kola ispumpavala ogromnu količinu vode Šta mi možemo Možemo da nateramo naše političare da promene politiku naše zemlje a u vezi sa prodajom ili izdavanjem pod koncesiju izvora pijaće vode i firmi vodovoda koje su zadužene za distribuciju pijaće vode građanima Pokrenuta je online peticija http www petitiononline com serwater Možete je potpisati preko interneta a lista će na kraju biti prosleđena medijima političarima i Vladi republike Srbije Ovo nije jedini način borbe protiv privatizacije vode Uskoro ćete čuti na vestima nove informacije Do tada samo da Vas obavestimo da je jedan broj zemalja već zabranio privatizaciju vode Mi još nismo kao i obično Ali to ne znači da ne možemo Ukoliko postoji još skeptika koji ne znaju šta da misle o privatizaciji NAŠE vode samo da dodam još nekoliko činjenica 1 Do sada je u zemljama u tranziciji jedan od uslova evropskih integracija bio privatizacija vode i sistema za dostavu pijaće vode građanima vodovodi Međutim ukoliko se analizira poslovanje novih vlasnika zaključuje se da oni ne poštuju zakone zemalja u kojima posluju već vrše grubu zloupotrebu eksploatacije vode i izvorišta kako bi ostvarili što veći profit Često se dešava da uslovi iz ugovora nisu ispunjeni a kompanije kada ocene da im se više ne isplati da budu u nekoj zemlji jednostavno odu u drugu zemlju a propalu infrastrukturu vodovoda i sistema ostavljaju bez pardona 2 Holandija je nedavno zakonom zabranila privatizaciju vode na svojoj teritoriji tako da sada u Holandiji nije moguće kupiti ili uzeti pod koncesiju izvorišta vode To je VRLO VRLO IRONIČNO jer je jedna od tri najveće svetske kompanije za preradu vode upravo IZ HOLANDIJE To znači našu vodu ne damo u privatizaciju čuvaćemo naša izvorišta a vodu drugih zemalja ćemo da koristimo pa kad njihovu potrošimo počećemo da trošimo našu 3 Koka Kola je kupila izvor Vlasinske Rose Očekujte za par godina nestašicu pijaće vode u tom regionu Kola Kola će pokušati da isisa što više može vode za što kraće vreme čime će definitivno oštetiti podzemne rezervoare koji su međusobno povezani i često zavise jedan od drugog Koka Kola je to isto uradila u Ugandi Urugvaju nisam siguran u kojoj zemlji to beše Samo kada budemo svesni da su nas zeznuli biće kasno I ako već podržavate ideju da IZVORE VODE NE SMEMO PRODAVATI NITI IZDAVATI potpišite peticiju putem interneta Ukoliko se dovoljan broj ljudi uključi u akciju biće pokrenut zahtev za raspisivanje referenduma Voda nije za profit

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/voda/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Глобално загревање - ПЕД Субјел
    Admin Oct 06 2012 u Глобално загревање OSLO Naučnici upozoravaju da nas u budućnosti očekuju sušna ljeta i ekstremne zime a jedan od razloga je činjenica da se arktički led topi rekordnom brzinom te da mu je volumen najmanji u toku posljednjih 30 godina Promjena je veća nego što smo prije 20 ili 10 godina mogli i zamisliti Sada moramo da prilagodimo i obnovimo naš osjećaj za prirodu koja nas okružuje izjavio je Kim Holmne direktor Norveškog polarnog instituta NPI Edmond Hansen smatra da je riječ o najvećem otapanju leda u toku posljednjih 1 500 godina On upozorava da je riječ o ogromnoj i dramatičnoj promjeni u prirodi Nije riječ o kratkoročnom fenomenu to je rastući trend Gubi se sve više i više leda i otapanje se ubrzava Stručnjaci kažu da otapanje leda ne teče proporcionalno već se povećava obrnuto proporcionalno količini leda baš kao što se i kockica leda kad je ubacite u čašu vode prvo topi sporije a onda sve brže i brže kako se njen volumen smanjuje Sebastijan Gerland jedan od naučnika uz NPI pojasnio je princip ubrzanja topljenja leda Bijela površina koja reflektuje sunčeve zrake sve je manja a tamna morska koja ih apsorbuje sve je veća Sa većom apsorpcijom more postaje sve toplije što uzrokuje sve brže topljenje leda Prema nekim procjenama Arktik bi bez leda mogao ostati do 2080 godine a naučnici strahuju da bi s obzirom na njegovo sve brže topljenje taj trenutak mogao stići čak i mnogo ranije Оставите коментар Himalajski glečeri dobijaju na masi Admin May 10 2012 u Глобално загревање Izvor Blic Nekoliko glečera na planinskom vencu Karakoram deo Himalaja suprotstavljaju se globalnom trendu otopljavanja i dobijaju na masi saopštili su francuski istraživači nakon proučavanja satelitskih podataka Razlog tome je nepoznat jer glečeri u drugim delovima Himalaja gube masu što je globalni trend preneo je BBC Region Karakorama površine 5 615 kvadratnih kilometara je slabo proučavan zbog svoje izolovanosti iako je glavni izvor vode za više od milijardu ljudi Na Himalajima se nalazi najveće ledeno telo na našoj planeti izuzev polarnih kapa koje se izliva u velike svetske reke poput Ganga i Bramaputre od kojih zavise mnogi stanovnici regiona Himalajski glečeri i globalno otopljavanje tema su mnogih naučnih debata još od 2007 godine kada se u izveštanju Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPCC našla iako pogrešna tvrdnja da bi led iz većine delova ovog regiona mogao nestati do 2035 Iako se često tretira kao deo Himalaja Karakoram je tehnički zaseban deo u kojem se nalazi drugi najviši vrh na svetu K2 Dobar deo ovog regiona je nepristupačan što otežava njegovo proučavanje Naučnici Nacionalnog centra za naučna istraživanja i Univerziteta Grenobl otkrili su da je između 1999 i 2008 masa glečera beznačajno narasla iako su uočene velike varijacije između pojedinih glečera Ne zna se šta je uzrok ovom dobijanju mase ali je poznato da klimatske promene mogu uzrokovati više padavina u hladnim regionima što ako je dovoljno hladno dodaje postojećem ledu na masi Trenutno verujemo da bi uzrok tome mogla da bude veoma specifična regionalna klima jer meteorološka merenja pokazuju povećanje zimskim padavina ali to je samo nagađanje izjavila je vođa istraživanja Žuli Gardel Gubitak mase Jasno je međutim da je ovaj trend u suprotnosti sa drugim delovima šireg regiona Himalaji Hindu Kuš u kojem živi oko 210 miliona ljudi i gde su glečeri zaliha sveže vode za oko 1 3 milijardi stanovnika u rečnim dolinama Krajem prošle godine Međunarodni centar za integrisani razvoj planina ICIMOD objavio je podatke koji pokazuju da se na 10 glečera koji se stalno proučavaju stopa gubitka leda udvostručila od 80 tih godina S druge strane podaci iz ovog regiona su veoma škrti jer je tu reč o svega 10 proučavanih glečera od njih više od 54 000 Merenja satelita GRACE takođe pokazuju neto gubitak mase širom čitavog tog regiona Оставите коментар Ponovo o globalnom zagrevanju Admin Apr 10 2012 u Глобално загревање Izvor meteosrbija NOAA Nacionalni klimatski centar SAD je upravo objavio da je ako imamo u vidu temperature površine mora i kopna prvih 8 meseci 2010 uz 1988 najtoplija godina od kad postoje merenja od 1880 god Meteorološko leto jul avgust 2010 godine je drugo najtoplije leto odmah posle leta 1998 koje je do sada bilo najtoplije Po nekim podacima više od 15000 ljudi je umrlo od posledica izuzetno toplog talasa koji je zahvatio zapadne predele Rusije tokom jula Požari zbog velike vrućine su uništili oko 2000 domova i ugljenisalo preko dva miliona hektara šuma i njiva Zbog suše proizvodnja žita je smanjena za trećinu Sve se to događalo u godini kada je u većem delu Evrope i SAD zabeležena neuobičajeno hladna zima a takođe i leto hladnije od prosečnog Pored toga objavljeno je da se led na okeanu koji okružuje Antarktik povećava Kako pomiriti ove naizgled kontradiktorne podatke Važno je napomenuti da se podaci NCDC o rekordno toploj godini odnose zapravo na kombinovane podatke o temperaturi kako iznad okeana tako i iznad kopna i to širom sveta Atmosfera je izuzetno kompleksan sistem u okviru koga u isto vreme mogu biti ekstremi i hladnoće i toplote što se na kraju odražava na neku ukupnu prosečnu vrednost Ljudi reaguju na ono što osećaju i nakon hladne zime zabrinutost javnosti u SAD u i Evropi oko globalnog zagrevanja je oslabilo ili čak sasvim nestalo Ipak ako pogledamo prosečne globalne temperature u januaru 2010 god vidimo da su mnoge oblasti značajno toplije od proseka crvene tačkice na slici Pogled na širu sliku je od ključnog značaja za razumevanje vremenske odnosno klimatološke situacije Ukupna površina SAD zauzima manje od 2 površine Zemlje tako da je hladna zima sigurno ostavila utisak na Amerikance ali dešavanja u SAD u ne znače mnogo na globalnom nivou Karta napraviljena na NASA s Goddard Institutu za proučavanje svemira prikazue petogodišnje anomalije 2005 2009 na Zemlji u odnosu na srednju temperaturu za period od 1951 do 1980 godine Crvena boja označava pozitivnu anomaliju od 3 6 stepeni Farenhajta Plave oblasti ukazuju na oblasti sa negativnom anomalijom odnosno na predele gde je temperatura u periodu 2005 2009 bila niža od srednje vrednosti za period 1951 1980 godine Na osnovu nje se može naslutiti odgovor na pitanje Kako je moguće da se led na Antarktiku povećava u rekordno toploj godini Jiping Liu i Judith Curry sa Univerziteta u Džordžiji SAD su otkrili da se globalni hidrološki ciklus ubrzava Naime zbog globalnog zagrevanja dolazi do većeg isparavanja okeana usled čega se povećava količina vodene pare u atmosferi što neminovno vodi i povećanju padavina a to se ispoljava I na količinu snežnih padavina na Antarktiku injegovoj blizini To utiče I na hlađenje I stabilizaciju temperature južnog Pacifika što je za sada u suprotnosti sa globalnim trendom Ipak Liu I Curry veruju da će postepeno I led na Antarktiku podpasti pod uticaj globalnog zagrevanja kao što se to već dešava na Arktiku gde je količina leda smanjena za 22 u odnosu na period od 1979 do 2000 godine Sistemi u prirodi retko prate pravu liniju zato moramo posmatrati linije trendova Ali šta je trendovima u prošlosti Zar se klima nije I ranije menjala Naravno da jeste Problem je u tome što dešavanja u prošlosti I prirodne sile ne objašnjavaju ono što se trenutno dešava U nastavku je prikazan grafikon promene klime na osnovu prirodnih mehanizama tokom poslednjih hiljadu godina zajedno sa grafikonom promene temperature datom na kraju Može se videti kako temperaturne fluktuacije odnosno promene prate promene vulkanskih erupcija I promene u solarnom zračenju sve do industrijske ere Jedinu liniju koju promena temperature u indistrijskoj eri prati je linija svih ostalih sila a to se uglavnom odnosi na čovekov uticaj Mehurići vazduha zarobljeni u Antarktičkom ledu pokazuju da se tokom 800000 godina količina ugljen dioksida u atmosferi menjala u regularnom intervalu od 180 do 300 delova na milion 0 013 0 03 Takođe se vidi da je za prirodni porast količine CO2 od 30 delova na milion potrebno hiljadu godina Trenutno se u atmosferi nalazi 388 delova na milion 0 0388 a porast od 30 delova na milion je ostvaren za samo 30 zadnjih godina I dok se debata o postojanju I uticaju čoveka na globalno zagrevanje nastavlja poslednja studija o najvećim rizicima za čovečanstvo je na prvo mesto izbacila klimatske promene Zaključak studije je da zbog ustupaka ekonomiji političari nisu dovoljno jasno predočili javnosti posledice globalnog zagrevanja Оставите коментар Kako osvestiti čovečanstvo Admin Apr 10 2012 u Глобално загревање Globalno zagrevanje se približava tacki posle koje više nema povratka suša ce biti veoma rasprostranjena pašce prinosi a porast nivoa mora ce biti nepovratan Upucen je poziv takozvanoj grupi od 8 vodecih industrijskih zemalja da smanje emisiju ugljen dioksida da udvostruce istraživanja vezana za nove tehnologije i da sa Indijom i Kinom izgrade takozvani Kyoto protokol za smanjenje emisije ugljen dioksida i ostalih crozagadivaca koji izazivaju efekat staklene bašte Nezavisni izveštaji su napravljeni na institutu Public Policy Research u Britaniji u centru za progres iz Amerike i na Australijanskom institutu Ekološka vremenska bomba otkucava kaže Stephen Byers svetski lideri moraju da postanu svesni cinjenice da su klimatske promene jako važan i dugorocan problem sa kojim se naša planeta suocava Byers je blizak saradnik Britanskog premjera Tonija Blera i izveštaj je tempiran da pripremi Blera za konferenciju G8 o klimatskim promenama koji ce se održati tokom ove godine Byers kaže da je važno da Bler osigura saradnju Amerike u naporima da se uspore klimatske promene U S koja je najveci svetski zagadivac je odbila Kyoto sporazum sa obrazloženjem da bi se sa smanjenjem emisije ugljen dioksida nanele velike šete americkoj ekonomiji i da Indija i Kina nisu tako veliki zagadivaci Prema izveštaju važna je hitna akcija kako bi se zaustavio rast globalne srednje temperature koja je porasla 2 stepena Celzijusa od 1750 te što se poklapa sa pocetkom industrijske revolucije kada je emisija ugljen dooksida u atmosveru znacajno porasla Sa daljim rastom emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte znacajno raste i rizik za ljudsko društvo i ekosistem a postoji opasnost da se ovi procesi klimatskih promena ubrzaju i postanu nezadrživi Prema izveštaju koncentracija 400del na milion vodi ka povišenju prosecne temperature za 2 stepena Celzijusova Trenutna koncentracija ugljen dioksida u atmosveri je 379 delova na milion što znaci da bi do kriticnih 400 mogla da raste tokom ove dekade ako ne i mnogo brže pod sadašnjim uslovima proizvodnje i mogla bi veoma brzo da prevazide ovu kriticnu tacku Hitan zadatak G 8 zemalja je da generiše cetvrtinu svojih potreba u elektricnoj energiji iz obnovljivih izvora do 2025 godine i deo poljoprivredne proizvodnje usmeriti ka proizvodnji bioloških goriva Dolazak Oluje Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25 Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo Ovo je tzv efekat staklene bašte izraz ne baš sasvim sretno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte Osmotreno povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina od oko 0 3 0 7 K po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova hlorofluorougljenika ili freona metana azotnih oksida i ozona u troposferi koji se veštački emituju u atmosferu Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji možda čak i za 3 4 stepena Istovremeno zbog širenja vode okeana i topljenja leda doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora ukupno možda za oko 50 100 cm ili i više Poređenja radi za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm Pored toga zbog povećane temperature treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina Za sada nije jasno da li će i kako će se ovo odraziti na raspored padavina što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta Globalno zagrevanje se ubrzava Propast odmah ili posle Upravo objavljeni rezultati istraživanja ukazuju da bi tropske šume ubuduće mogle povećavati količinu ugljen dioksida u atmosferi i time ubrzati efekat staklene bašte u globalnim klimatskim promenama Tokom dvadeset godina demonstracija parlamentarne borbe propagandnih kampanja javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen dioksida ekološki aktivisti širom sveta učinili su samo malo više od ništa Učestale vremenske nepogode ekstremne suše kataklizmični požari neupamćene poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju Uprkos tome što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz osamdesetih godina interesovanje za efekat staklene bašte i rast temperature nije se znatno povećalo kako među političkim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta Kada sušu najzad odmeni kiša kad poplave oteknu požari odu u daljinu a jul u aprilu zameni mart u junu briga o klimi naglo prestaje zaboravlja se ili preobražava u ravnodušnost Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narušeno U međuvremenu termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlična formulacija ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema koji se tiču samo ludih naučnika i ekološki svesnih fanatika Činjenica je da klima na Zemlji ne ozdravlja ozbiljno je bolesna i njeno zdravlje neće se popraviti u dogledno vreme Povećan sadržaj ugljen dioksida u atmosferi nastao tokom industrijske ere sagorevanjem fosilnih goriva izaziva podizanje srednje površinske temperature vazduha i značajne promene klime Uz to poslednja istraživanja atmosfere pokazuju da bi se klima mogla menjati i na većim skalama i mnogo brže nego što je do sada bio slučaj Globalno zagrevanje izuzetno negativno utiče na biljke upozoravaju naučnici Zagrevanje dovodi do poremećaja funkcionisanja biljaka koje više ne mogu pravilno da apsorbuju materije Globalno zagrevanje dovelo je do toga da biljke u severnim šumama počinju da otpuštaju ugljen dioksid u atmosferu umesto da ga apsorbuju Ovo dovodi do toga da šume umesto pluća planete postaju zagađivači jer umesto kiseonika počinju da proizvode štetan ugljen dioksid Do nedavno se verovalo da zatopljavanje zbog koga proleća počinju ranije a zime kasnije povećava produktivnost drveća koje stvara više kiseonika Sada je očigledno da nije tako barem u najsevernijim šumama Naučnici tvrde da biljkama zapravo smetaju sve toplije jeseni jer je to vreme kada one prolaze kroz proces proizvodnje energije i otpuštaju ugljen dioksid U tom periodu smanjuje se fotosinteza Produživanje toplog perioda produžava i ovaj proces pa je sve manje dana godišnje kada biljke proizvode kiseonik kojim obogaćuju atmosferu UZROCI I POSLEDICE Klimatske promene su ubrzane a naša planeta se konstantno zagreva Stanovnici severne hemisfere ispratili su najtopliju zimu u poslednjih 125 godina otkako se redovno beleže vremenske prilike Aktuelne klimatske promene će u manjoj ili većoj meri pogoditi celokupno stanovništvo Zemlje o čemu govori i nedavni izveštaj Ujedinjenih Nacija o uticaju globalnog zagrevanja Jedan od glavnih uzroka zagrevanja Zemlje je ubrzani industrijski razvoj koji je sa sobom doneo izrazito povećanje emisije takozvanih gasova staklene bašte Među gasovima čija je emisija kritično povećana poslednjih decenija izdvaja se ugljen dioksid CO2 Atmosferi Zemlje do kraja ovog veka preti zagrevanje do 6 4 C mora i okeani su se zagrejali do dubine od 3000 m nivo mora je u XX veku porastao za 17 cm a do kraja XXI veka očekuje se porast za novih 20 80 cm led na glečerima i polarnim kapama se dramatično topi nastupaju najteže oluje kakvih nikada do sada nije bilo na našoj planeti biće sa jedne strane ogromnih pustinjskih oblasti a sa druge strane poplave mnogo gore nego sve što smo do sada doživeli doći će glad epidemije i katastrofe do sada neviđenih razmera krivac za to jeste jedino čovek zbog toga što razara sopstvenu okolinu i zbog toga što u ogromnoj količini proizvodi štetne gasove http globalnozagrevanje biz tc Оставите коментар Zbog klimatskih promena svetu prete sve veće nepogode Admin Mar 29 2012 u Глобално загревање Izvor Blic Zbog klimatskih promena svetu prete sve veće nepogode ugroženi Mumbaj Majami Šangaj Naučnici upozoravaju da globalno zagrevanje izaziva sve surovije oluje i suše i da svet treba da se pripremi za nezapamćenu navalu smrtonosnih i skupih prirodnih katastrofa Suša u Keniji U izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama inače dobitnika Nobelove nagrade navodi se da najveća opasnost preti gusto naseljenim siromašnim regionima sveta ali da nijedna oblast neće biti pošteđena Naučnici predviđaju jače tropske ciklone i češće talase vrućina poplava i suša Klizište u Brazilu Uzrok tih nepogoda jeste kombinacija klimatskih promena koje je izazvao čovek pomeranje stanovništva i siromaštvo navodi se u izveštaju na 594 stranice koji je danas objavljen u Vašingtonu Seča šuma u Indoneziji Neka mesta posebno delovi Mumbaja u Indiji zbog poplava oluja i rasta nivoa mora mogli bi da postanu nepodesni za stanovanje upozoravaju stručnjaci Drugi moguće ugroženi gradovi za koje ipak postoji manji rizik jesu Majami Šangaj Bangkok Guangdžu Ho Ši Min i Kalkuta Оставите коментар Glečeri na Himalajima manji za petinu u zadnjih 30 godina Admin Mar 23 2012 u Глобално загревање Izvor Blic Online Glečeri na Himalajima smanjili su se za jednu petinu u prethodnih 30 godina pokazalo je istraživanje Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina ICIMOD čije je sedište u Katmanduu Prema istraživanju ovog Centra ICIMOD International Centre for Integrated Mountain Development u toku poslednjih 30 godina glečeri u Nepalu smanjili su se za 21 posto a glečeri u Butanu za 22 posto Nalazi istraživanja izneti su u tri izveštaja koji su juče objavljeni u okviru konferencije Ujedinjenih nacija o klimi u Durbanu Južnoj Africi Oni predstavljaju najopsežniju procenu stepena topljenja leda na Himalajima To su takođe i prvi prihvaćeni rezultati istraživanja o posledicama klimatskih promena u

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/globalno-zagrevanje/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Еколошка правила - ПЕД Субјел
    0 00000044 starosti zemlje Praktični saveti za redukovanje količine otpada Kupujmo samo proizvode koji su nam neophodni Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne maramice žileti papirne ili plastične čase tanjiri plastični pribor za jelo kuhinjski papirni ubrusi papirne salvete foto aparati i ostalo Nosimo svoju torbu za kupovinu ne samo kada idemo u nabavku hrane već stalno tako ćemo izbeci gomilanje neograničenog broja plastičnih kesa lošeg kvaliteta i izdržljivosti različitih veličina sa kojima nećemo znati šta da radimo Kupujmo sredstva za održavanje lične higijene za pranje kao i higijene kuće u pakovanjima koja mogu da se dopune Na ovaj način ćemo izbeći kupovinu nove ambalaže svaki put a i biće bolje za naš kućni budžet Takođe možemo da kupujemo veća pakovanja ovih sredstava koja će nam duže trajati a nećemo morati da kupujemo novu ambalažu Kupujmo i koristimo punjače za baterije i koristimo baterije koje možemo da punimo kada se isprazne Izbegavajmo kupovinu robe koja je preterano zapakovana i radije kupujmo onu koja nije Na primer voće ili povrće ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu Staru odeću nameštaj ili knjige ne bacajmo u kontejner hajde da ih poklonimo prijateljima ili dobrotvornim organizacijama ili second hand radnjama Kupujmo robu od recikliranog materijala ili u ambalaži koja je ekološka Saveti za ponovno koriščenje u kancelariji Fotokopirajmo obostrano Štampajmo ili fotokopirajmo na praznoj strani već odštampanih papira koje smo hteli da bacimo Pre nego što odštampamo dokument pročitajmo ga i ispravimo greške da ne bismo kasnije štampali još jednom Štampajmo samo ono što je nephodno Čuvajmo dokumenta kao i fajlove u kompjuteru radije nego na papiru i ne zaboravimo da radimo često backup Nemojmo da bacamo olako stari štampač faks mašinu i ostalu kancelarijsku opremu možda je nekome ona potrebna Шта могу да учиним да спасем земљу САДИ И БРИНИ О ЗЕЛЕНИЛУ Деца могу да сачувају биљке на различите начине Основно је да их не ломе или не кидају Још више ћете их чувати ако знате да једно стабло средње величине у току 24 сата произведе толико кисеоника колико је потребно тројици људи за дисање Или ако се зна да од једног посеченог стабла средње величине може да се направи 700 кеса Те кесе се брзо потроше а да би биљка порасла потребне су деценије ШТЕДИ ВОДУ Зато што на нашој планети нема довољно воде која може да се пије Од укупне количине воде за пиће се може користити мање од 1 Сваке године у свету умире око 25 000 људи због жеђи или због загађене воде коју пију БРИНИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И КАДА СИ НА ПЛАЖИ Ово је веома озбиљно Многе животиње живе у морима и океанима Ни ми не можемо да живимо без мора и океана Они утичу на наш ваздух на проценат влаге у ваздуху па и на климу ЗНАЊЕМ ЧУВАМО ВОДУ Садашње стање водних ресурса је критично и угрожава човечанство Воду највише загађују људске активности индустрија термоелектране прерада руда пољопривреда саобраћај комуналне делатности производња и прерада нафте Сваке године се у мора и

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%bb%d0%b0/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Енергија - ПЕД Субјел
    Benz matična kompanija Mercedesa je investirala 325 miliona dolara u Ballard kompaniju koja je svetski lider u proizvodnji gorivnih ćelija Odmah zatim Ford ulaže 425 miliona u Ballard tako da su još tada ove tri kompanije zajedno investirale milijardu dolara u ideju da će gorivne ćelije pokretati automobile budućnosti Kako reče jedan Tojotin inženjer Daimler Benz je jedna od najkonzervativnijih kompanija u auto industriji a auto industrija je verovatno jedna od konzervativnijih industrija na svetu Pa ako neko poput Daimlera troši milione na tu tehnologiju morate reći da je stvar prilično ozbiljna BMW je napravio Hydrogen 7 luksuzni automobil u samo 100 primeraka sa motorom koji radi i na tečni vodonik i na benzin Njegov motor od 6000 kubika troši 50 litara vodonika na 100 kilometara što mu daje domet od 200 kilometara vožnje samo sa čistim izvorom energije Protivnici hidrogenskih vozila tvrde da se gorivne ćelije pokvare pet puta brže od motora sa unutrašnjim sagorevanjem Ako kupimo takav nov automobil očekujemo da će trajati recimo deset godina što znači oko 3000 sati vožnje A ako znamo da jedna gorivna ćelija ima vek trajanja od 1000 radnih sati shvatate lošu stranu ove priče To možemo uporediti sa menjanjem tri motora za deset godina vožnje To se priznaćete nije dešavalo ni vlasnicima Juga Srž prave vodonične ekonomije je u dobijanju vodonika čistim putem dakle iz obnovljivih izvora energije Najveći korak ka uvođenju vodonika bi bio da imamo dovoljno struje da odvojimo vodonik iz vode a da ta struja nije nastala od fosilnih goriva Upravo na toj postavci Derek Abot profesor elektronike sa univerziteta u Adelaidi Australija zasniva svoj vrlo ubedljiv rad On tvrdi da su solarni termalni sistemi odlična kombinacija sa proizvodnjom vodonika Vlade bi trebalo da postavljaju velike solarne sisteme koji će biti dopuna postojećoj energetskoj mreži i pored toga proizvoditi dovoljno vodonika za autobuse Entuzijazisti će početi da kupuju hidrogenske automobile i puniti ih na autobuskim depoima Stvari će odatle početi da se razvijaju Moramo početi od nečega Njegovi proračuni pokazuju da su troškovi farme solarnih kolektora koji bi proizvodili vodonik manji od troškova nuklearne elektrane iste snage Iako sve ovo izgleda jako daleko od nas u Srbiji završiću tekst optimizmom kojim zrači profesor Abot Toliko imamo sunčeve energije da je dovoljno da investiramo u jednokratne troškove postavljanja još solarnih kolektora koji bi pokrenuli solarno vodoničnu ekonomiju ma kakva efikasnost bila na samom početku Dokazao sam na papiru da je taj koncept jeftiniji od nuklearki a dovoljno je da zauzmemo samo 8 od svetskih pustinja Pa hajde da krenemo šta čekamo Željko Stanković Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/energija/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Уништена планета - ПЕД Субјел
    Srbije neposredno ili posredno je vezan za oblast šumarstva i živi od njega kaže dr Aleksić S druge strane više od 95 odsto požara izazivaju isti ti ljudi Ove godine je samo jedan požar izbio zbog udara groma a sve ostale je uzrokovala ljudska nepažnja nemar ali i namera Sagovornik Novosti naglašava da je i najmanji šumarak dragocena fabrika za proizvodnju kiseonika a istovremeno prečistač vazduha od ugljen dioksida prepreka za eroziju i bujice Drveće korenjem vezuje zemljište i sprečava eroziju ali istovremeno i zadržava vlagu što šume čini rezervoarima vode kaže dr Orlović S druge strane šumska prostirka opalo lišće i četine proceđuju i usporavaju vodu i ne dozvoljavaju da se pretvori u bujicu koja odnosi cele komade zemljišta Najveća opasnost od erozije preti brdsko planinskim krajevima na kakvima su se desili najveći požari Naš sagovornik naglašava da Ministarstvo poljoprivrede godišnje besplatno podeli oko četiri miliona sadnica za redovno pošumljavanje ali da će ove godine biti potrebno mnogo više Srbiji prema prostornom planu nedostaje još 900 000 hektara novih šuma a ne možemo da stignemo da obnovimo ni one koje požari unište kaže dr Orlović Sanacije požarišta traju tri godine prvo se uklanja izgoreli materijal pa se analiziraju promene u zemljištu a s druge strane se sakuplja seme i proizvode sadnice Posle ovih požara biće nam potrebno novih 15 do 16 miliona sadnica radi dodatnog pošumljavanja PRETI EKOLOŠKA KATASTROFA SRBIJA je pre samo dva veka bila poznata kao zemlja pod bujnim i lepim šumama od kojih nije mnogo ostalo Najveći deo centralne Srbije čak 85 odsto bio je pod šumom 1801 godine a već 1903 je šuma pokrivala samo trećinu te teritorije Razlog je bilo nekontrolisano krčenje zbog poljoprivrednog zemljišta a prava ekološka katastrofa nastupila je posle Drugog svetskog rata kad je pod šumom ostalo manje od 20 odsto teritorije Drvo se seklo nemilice jer je oko 50 odsto obnove zemlje plaćeno šumom Tek sad su se šume vratile na 30 odsto teritorije ali ako nastavimo da ih palimo ponovo ćemo izazvati ekološku katastrofu upozorava dr Aleksić U Javnom preduzeću Srbijašume navode da uklanjanje drveta oštećenog u požaru košta 15 do 20 evra po kubnom metru ugaraka a pošumljavanje s negom i zaštitom sadnica čak 2 000 evra po hektaru Obnavljanje šume traje od 50 do 160 godina zavisno od vrste drveta Od 400 pozitivnih funkcija šume posle požara ne ostaje nijedna a ni sama požarišta nisu bezopasna kaže dr Predrag Aleksić izvršni direktor Srbijašuma Zgarišta su žive rane u osetljivom šumskom tkivu koje prete izazivanjem bolesti koje mogu da pokose i stabla koja su spasena od vatre Čak i da imamo dovoljno novca tehnike i pogodnu klimu današnji šumari ne mogu da dožive i vide obnovljene šume koje su sada izgorele Ovaj stručnjak ističe da se posle požara izuzetno pogoršava hemijski sastav tla i da se na njemu život teško obnavlja a pošto nema drveća vlaga se ne zadržava i sadnice se često suše Bez drveća nema zaštite od vetrova koji raznose pepeo na velike daljine povećavajući ionako veliko zagađenje Ukratko posle požara se menja cela mikroklima jednog područja kaže dr Aleksić Direktne štete koje podrazumevaju gubitak drvne mase troškove gašenja i pošumljavanja su ogromne ali predstavljaju samo deo pet do deset odsto dugoročne ekološke štete Nažalost ljudsko neznanje nemar a ponekad i namera su najčešće uzrok ovakvih katatsrofa Naš sagovornik objašnjava da postoje tri vrste požara podzemni karakteristični za kraške predele u kojima se plamen prenosi kroz šupljine u tlu i sagoreva korenje drveta prizemni kod kojih se ugljeniše šumski pokrivač i oštećuje donji deo stabala i visoki požari u crnogoričnim šumama koji cela stabla pretvaraju u buktinje Visoki požari su nam uništili najlepše zimzelene šume koje su najpodložnije gorenju Prizemni požari podmukliji od visokih u listopadnim šumama su napravili istu pustinju Plodna šumska stelja je uništena u njoj nema više ni bubice Sva nagorela stabla sada moraju da se seku jer su podložna truljenju i bolestima koje se šire na zdravo drveće Životni lanac se na ranama od požara potpuno prekida jer bez biljaka nema ni životinja Оставите коментар Ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku dostiglo veličinu Teksasa Admin May 10 2012 u Уништена планета Izvor Blic Naučnici su ustanovili su da se veliki vrtlog plastičnog otpada poznat kao Velika pacifička mrlja smeća od ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvećao sto puta i da je dostigao površinu savezne države Teksas u SAD što bi moglo da ima ozbiljnih posledica po Kaliforniju i druge obalske države SAD Veliki delovi Pacifika zagađeni milijardma sićušnih konfeta iz naplavina plastičnog otpada Tokom ekspedicije iz 2009 istraživači Okeanografskog instituta Skrips uzeli su uzorke vode 1600 kilometara od obala Kalifornije i uporedili su količinu plastike otkrivenu u njima sa onom iz uzoraka uzetih 1972 Dok u većini uzoraka od pre 40 godina nije bilo plastike ili se ona mogla naći samo u tragovima sada su veliki delovi Pacifika zagađeni milijardma sićušnih konfeta iz naplavina plastičnog otpada koji sistem kružnih vodenih struja u okeanu nosi do suptropske zone konvergencije u severnom Pacifiku gde ga vetar i talasi razbijaju i usitnjavaju Čišćenje obala Pacifika od sve većig naslaga smeća koje plutaju po okeanu Ove čestice mikroplastike komadići plastične mase prečnika manjeg od 5mm plutaju blizu površine i odatle ih u svoj organizam unose ribe morske kornjače i drugi stanovnici mora Najnoviji uzorci pokazuju da je mrlja otpada pored toga što je po površini slična Teksasu u novije vreme postala i mnogo gušća Po kubnom metru vode ima oko 100 puta više plastike nego u uzorcima iz sedamdesetih godina Studija o ovoj pojavi koja je objavljena u onlajn izdanju časopisa Bajolodži leters takođe konstatuje i da plutajuće smeće olakšava neumereno širenje insekta poznatom kao vodeni pauk leže jaja na komadima koji plutaju po vodi što može imati nepovoljnih posledica po druge morske životinje Svaka deseta riba u Pacifiku ima plastike u utrobi Za ovoliko zagađenje mora kriva pre svega ljudska nemarnost Još gorih posledica međutim po stanovnike mora a i ljude koji se njima hrane ima neizbežno gutanje plastike Već spomenuta ekspedicija Okeanografskog instituta Skrips ustanovila

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/unistena-planeta/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • О нама - ПЕД Субјел
    ПРОЛЕЋУ У СУСРЕТ Admin Mar 28 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 03 априла организује планинарску акцију ПРОЛЕЋУ У СУСРЕТ Скуп планинара је у 10 00 часова на паркингу код такси станице Пешачка релација Сеча Река Јастребовац Варда Дужина стазе је око 12 км Цена превоза је 200 динара Ручак на Варди није обавезан је 350 динара Пријава за акцију је до петка 01 априла код представника ПЕД Субјел Оставите коментар СУБЈЕЛ 2011 Admin Mar 01 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 06 марта организује планинарску акцију поводом дана општине Косјерић СУБЈЕЛ 2011 Скуп планинара је у 10 00 часова испред зграде општине Пешачка релација Косјерић Пупића вила Дивчевићи Субјел Косјерић Дужина стазе је око 11 км Обезбеђени су сендвичи и освежење за учеснике акције Пријава за акцију није обавезна Оставите коментар ДИВЧИБАРЕ Admin Feb 11 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел уторак 15 фебруара организује излет на ДИВЧИБАРЕ Полазак је у 09 30 часова са паркинга код такси станице Цена превоза је 200 динара Пријава за акцију је обавезна до понедељка до 15 00 часова код представника ПЕД Субјел Оставите коментар ГОЧ 2011 Admin Feb 07 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу и недељу 12 и 13 фебруара организује одлазак на дводневну планинарску акцију ГОЧ 2011 Скуп планинара је у суботу у 09 00 часова на паркингу код такси станице Ноћење је у хотелу Добре воде на Гочу вишекреветне собе Цена превоза и полупансиона вечера доручак је 2 100 динара Пешачку релацију бирамо на лицу места по договору учесника акције По жељи скијање цена ски паса је 400 динара Да би се акција реализовала неопходно је 15 учесника Број места је ограничен Пријава за акцију је обавезна до четвртка 10 фебруара уз аконтацију од 1000 динара код представника ПЕД Субјел Оставите коментар ПОВЛЕН 2011 Admin Feb 02 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 06 фебруара организује планинарску акцију ПОВЛЕН 2011 Скуп планинара је у 09 00 часова на паркинку такси станице одакле крећемо превозом до Маковишта Пешачка релација Маковиште Мали Полвен 1347 м Црвени брег Пурковци Дужина стазе је око 13 км Планира се ручак код Пурковаца ручак није обавезан Цена превоза је 200 динара Цена ручка је 500 динара Пријава за акцију је до петка 04 фебруара код представника ПЕД Субјел Оставите коментар МУШИЋИ 2011 Admin Jan 29 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 30 јануара организује планинарско истраживачку акцију МУШИЋИ 2011 Скуп планинара је у 10 00 часова на паркингу код такси станице Планира се обилазак пећина у селу Мушићи Више речи о најављеној акцији биће вечерас на Скупштини друштва која почиње у 19 00 часова Цена превоза је 100 динара Пријава за акцију је до суботе 29 јануара код представника ПЕД Субјел Оставите коментар 2 великa ноћнa планинарскa акцијa Admin Jan 25 2011 u Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у среду 26 јануара организује 2 велику ноћну планинарску акцију ЂОКИЋИ ЦРНОКОСА ГРАДИНА Скуп

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%be-%d0%bd%d0%b0%d0%bc%d0%b0/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Download - ПЕД Субјел
    Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the World s Toughest Mountain National Geographic Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Филмови Climbing to the Roof of the World 1997 Earth Under Water in Next 200 Years The Next Ice Age and The Gulf Stream Контакт План акција 2013 Архива March 2015 1 January 2015 1 November 2014 1 October 2014 2 April 2014 1 March 2014 4 February 2014 2 January 2014 11 December 2013 2 November 2013 1 August 2013 3 July 2013 3 June 2013 1 May 2013 9 April 2013 5 March 2013 3 February 2013 3 January 2013 6 December 2012 2 November 2012 7 October 2012 8 September 2012 2 August 2012 2 July 2012 1 June 2012 3 May 2012

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%be-%d0%bd%d0%b0%d0%bc%d0%b0/download/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Историја - ПЕД Субјел
    39 11 16 Новембар Мучањ Катићи 16 12 17 Новембар Дивчибаре Скакавци 47 7 18 Децембар Зарожје 31 15 19 Децембар Косјерић Цикотска стена Сеча Река 17 7 20 Децембар Каблар 8 13 Сарадња са другим друштвима У протеклој години сарађивали смо са следећим планинарским друштвима Р бр Назив друштва Седиште друштва 1 ПСД Рујно Ужице 2 ППД Маљен Пожега 3 Планинарско друштво Лоче Лоче Словенске Коњице 4 ПД Победа Београд 5 ПД Жежељ Крагујевац 6 ПК Балкан Београд 7 МАК ПЕТРОЛ Скопље Оставите коментар Дечији летњи камп Admin Jul 20 2009 u Историја Планинарско еколошко друштво Субјел организује Дечији летњи камп Поводом организације кампа планиран је састанак са родитељима заинтересованих у недељу 26 јула 2009 године у 19 часова у Техничкој школи у Косјерићу Почетак кампа је у уторак 28 јула 2009 године у Ражани Више информација биће на састанку 26 јула ПЕД Субјел Косјерић Оставите коментар PLAN I PROGRAM CRNA GORA Admin Jul 08 2009 u Историја PLAN I PROGRAM CRNA GORA Durmitor Bobotov kuk 2523 m 17 do 19 jul 2009 godine PD Pobeda Beograd Petak 17 07 2009 god 21 00 Polazak iz Skerlićeve za one koji idu iz Beograda Subota 18 07 2009 god 05 00 Dozak u Žabljak Grupa A 06 00 Polazak od Žabljaka preko Ledene pećine do Bobotovog kuka Grupa B 07 30 Polazak prevozom iz Žabljaka do Dobrog dola 09 00 Dobri do Zeleni vir Bobotov kuk 12 00 Grupa se spajaju izlazak na Bobotov kuk 2523 m 13 00 Povratak Bobotov kuk Zeleni vir Dobri do Grupa A Od Dobrog dola kroz kanjon Komarnice do kanjona Nevideo Grupa B Prevozom dolazi do kanjona Nevideo 18 00 Grupe se spajaju noćenje na Pošćenskom jezeru Nedelja 19 07 2009 god 08 00 Polazak od Pošćenskog jezera prema Šavniku i Nikšiću 11 00 Poseta manastiru Ostrog 15 00 Povratak za Beograd obilazak manastira Morača Ponedeljak 20 07 2009 god Dolazak u Beograd Kosjerić Cena noćenja u bungalovima apartmanima sa kupatilom 12E ili u sopstvenim šatorima bez plaćanja Cena prevoza 3 500 00 dinara Potrebna planinarska oprema Dodatne informacije na 064 615 30 20 Milenko Stefanovic Оставите коментар O историји Admin Apr 11 2009 u Историја Ова страна је предвиђена за све Вас да износите утиске и причe са планинарских акција Да бисте испричали своје приче потребно је да се регриструјете и бићете аутори ове стране Свако је добродошао да исприча нешто Контактирајте ме на мој е mail milan keleuva com да бих Вас поставио као аутора Оставите коментар Поштовани Admin Mar 05 2009 u Историја О нама Обавештавамо Вас да је код Министарства за омладину и спорт под редним бројем 661 02 183 2007 01 дана 03 08 20007 извршена регистрација Планинарско еколошког друштва Субјел Косјерић Циљеви и задаци Друштва су да окупља што већи број грађана нарочито омладину и обучава их о планинарским знањима код својих чланова развија смисао за друштвени живот етику националну верску и политичку толеранцију унапређује знања о значају екологије и заштите животне средине као и деловања у том

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%be-%d0%bd%d0%b0%d0%bc%d0%b0/%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive



  •