archive-rs.com » RS » E » EARTH.RS

Total: 421

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Приручник - ПЕД Субјел
    sigurno ćete izaći na neki veći put ili još bolje stići do nekog planinarskog doma Međutim ukoliko ipak znate odakle ste pošli i kuda treba da stignete onda ćete se vrlo lako orijentisati određujući strane sveta Ostaje problem kako ih odrediti ukoliko nemate kompas Određivanje strane sveta pomoću sunca i časovnika Časovnik položite na dlan ruke držite ga vodoravno i okrećite tako da malu kazaljku upravite prema suncu Lakše je okretati sat ako posmatrate sunce na staklu sata a okretati treba sve dotle dok se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom Potom prepolovite ugao između male kazaljke i broja 12 na časovniku i dobićete jug U tom smeru se odabere pogodan orijentir prema kome se treba kretati Sever je u produžetku zamišljenog pravca koji spaja časovnik i i izabrani orijentir prema jugu Ako ostanemo okrenuti prema jugu desno nam je zapad a levo istok Geografska orijentacija pomoću sunca sata i senke Da bi ste na ovaj način odredili strane sveta ručni ili džepni časovnik stavite vodoravno na dlan panj zemlju i u centar vertikalno postavite olovku drvce šibice slamku Predmet će bacati voju senku u smeru suprotnom od sunca Kada ste to uradili časovnik valja okretati sve dok senka ne pokrije malu kazaljku časovnika Potom ugao između pravca male kazaljke to je sada pravac senke i brojke 12 prepolovite zamišljenom linijom i ona će u produžetku pokazivati pravac severa Treba znati da će taj pravac pre podne biti desno od pravca kazaljke a popodne će biti levo od njih Orijentacija pomoću sunca i tačnog vremena Može se smatrati da je sunce u 6 sati ujutro na istoku u 12 sati na jugu a u 18 sati na zapadu Za tih 12 sati ono pređe jedan polukrug ili izraženo u stepenima 180 stepeni Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati vreme trajanja puta dobićemo da sunce za 1 sat pređe 15 stepeni Kako to praktično izgleda Na primer 9 je sati ujutro i želite da u tom trenutku odredite geografsku orijentaciju Rekli smo da će sunce u 12 sati biti na jugu a to je za tri sata Sunce se znači sada nalazi na 3 15 stepeni tj 45 stepeni od tog pravca Na parčetu papira treba nacrtati ugao od 45 stepeni pa levi krak toga ugla usmeriti prema suncu Desni krak ugla pokazaće nam gde će sunce biti kroz tri sata a to je pravac juga Ako se orijentacija vrši po podne u 15 časova sve je isto sem što se tada desni krak usmeri u pravcu sunca a levi će pokazati gde se sunce nalazilo pre tri časa tj u 12 časova Već smo rekli da je tada u pravcu juga Ovaj način ne bi bio posebno zanimljiv kada ne bi omogućavao da se tačan pravac severa odredi u bilo koje doba dana ako nam je poznato tačno vreme Pretpostavimo da je 16 časova Od 12 do 16 časova su protekla četiri časa Za to vreme senka drveta fabričkog dimnjaka telegrafskog stuba i sl pomerila se za 60 stepeni 4 15 Ostaje nam samo da na parčetu papira konstruišemo ugao od 60 stepeni i da njegov desni krak poklopimo sa senkom izabranog predmeta Levi krak će pokazivati gde se nalazi sever Orijentacija noću Noću se orijentišemo pomoću zvezda i meseca Pun mesec ima suprotan položaj u odnosu na sunce Zato jugu gde se sunce nalazi u podne odgovara sever koji pun mesec zauzima u ponoć Ujutro je je mesec na zapadu a uveče na istoku Strane sveta po časovniku i punom mesecu mogu da se odrede kao i pomoću časovnika i sunca Samo se ovde umesto juga prvo pronađe sever Za vreme vedre noći pravac severa može da se odredi dovoljno tačno po Severnjači ili Polarnoj zvezdi Ona se nalazi se u sazvežđu Malih kola Mali medved a najlakše ju je pronaći pomoću Velikih kola Velikih medved Velika kola se sastoje od sedam jasno vidljivih zvezda raspoređenih tako da daju sliku zaprežnih kola posmatranih sa strane Stranice kola formiraju četiri zvezde a rudu tri zvezde I Mala kola se sastoje od četiri zvezde u kolima i tri zvezde u rudi Zvezda na samom vrhu rude Malih kola jeste Severnjača No pošto se Mala kola nešto teže uočavaju najbolje je krenuti od zadnje stranice Velikih kola pet dužina te stranice se doda na njenu postojeću dužinu i na kraju tako produžene stranice je Severnjača Severnjača je najsjajnija zvezda na tom delu neba nekada se vidi i po danu i označava pravac severa Neki drugi načini orijentacije Ako je oblačno ili ako nemamo časovnik mogu da nam pomognu žive busole Strane sveta u šumi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se proteže od zemlje gotovo do samog vrha drveta Dobro je vidljiva na pozadini svetlije kore drveta Ta tamnija pruga se uvek nalazi na severnoj strani i obrazuje se od zaostale vlage Vlažna kora se najsporije suši na severnoj strani na kojoj ima najmanje sunca Sem toga kora drveća sa severne strane je hrapavija i obično je obrasla mahovinom Gljive koje žive na drveću bolje rastu sa severne strane jer tamo kao što smo rekli ima više vlage Slično tome zidovi i krovovi zgrada su sa severne strane hladniji i tamniji i sa te strane su obrasli gljivama i mahovinom Na četinarima se sa južne strane pojavljuje znatno više smole nego sa severne Na panju posečenog drveta godovi su uži na severnoj a širi na južnoj strani Mravi prave mravinjake obično s južne strane panja drveta ili žbuna Južna strane mravinjaka je blažeg nagiba od severne Ali pazite ne treba suditi samo po jednom mravinjaku Krajem zime i početkom proleća moguća je orijentacija po snegu Severni kraj šume oslobađa se snega jednu do dve nedelje kasnije od južnog kraja Oko usamljenog drveća panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega koji su izduženi prema jugu Na severnim padinama sneg se duže zadržava nego na južnim Suprotno tome u jarugama rupama i sl sneg se brže topi sa severne strane zato što na južnu stranu udubine ne padaju direktne sunčeve zrake Slično se može videti na tragovima po snegu koje ostavljaju čovek ili divljač Prolećna trava je veća gušća i zelenija s južne strane velikog kamenja drveća šume Obratno je kada je dugotrajna suša tada je trava duže zelena sa severne strane Ako naiđete na potok krenite nizvodno Potok vodi u dolinu prema rečici a tu ćete pre ili kasnije naići na ljude Kako da se dođe do naselja ili do košnica na rubu šume mogu da pokažu pčele Treba samo da se obrati pažnja na njihov let pčela sa nektarom i polenom nastoji da se vrati najkraćim putem u košnicu Orijentacija je moguća i pomoću crkava i grobalja Kod pravoslavnih crkava oltar je na istoku a ulaz na zapadu kod katoličkih crkava je obrnuto Krst na kupoli kod svih crkava je postavljen u pravcu sever jug Hrišćanski grobovi imaju nadgrobno obeležje spomenik na zapadnoj strani znači grob zauzima pravac istok zapad Muslimanski grobovi imaju pravac sever jug Spomenik se nalazi na južnoj strani groba Ako posedujemo tranzistor možemo i to da iskoristimo Okrenemo li se zajedno s njim prema najjačem signalu neke radio stanice onda smo usmereni prema odašiljaču te radio stanice Npr ako je odašiljač Radio Beograda na severu onda smo i mi tranzistor usmereni prema severu Svi ovi načini određivanja strana sveta izuzev pomoću sunca i časovnika nisu uvek pouzdani Zato se treba orijentisati oprezno rezultate proveravati i ne pouzdati se samo u jedan pokazatelj VATRA U PRIRODI Vatra u prirodi je svima draga naročito ako dani nisu baš topli ili ako imamo potrebu da spremimo hranu Međutim vatre u prirodi su i vrlo opasne i na mnogim mestima je zabranjeno paliti ih Zato ako već palimo vatru treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo mesto na kome planiramo da je zapalimo Ukoliko se jednom mestu nećemo zadržati više dana onda je dovoljno da od lišća trave i sl očistimo površinu od 1m2 tako da dobijemo golu zemlju Možemo okolo poređati i veće kamenje još bolje ako je pločasto koje će sprečiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu Kamen će delovati i kao reflektor toplote zračiće toplotu i dugo posle gašenja vatre Ukoliko na datom mestu ostajemo malo duže onda je najbolje da iskopamo malu rupu u zemlji 20 30cm dubine će biti sasvim dovoljno Rupa može biti okrugla ili kvadratna svejedno Nekoliko stvari uvek imajte na umu 1 Nikada se nemojte udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora 2 Nikada vatru nemojte paliti usred šume jer se vrlo lako zapali stablo ili krošnja 3 Ako odlazimo ili ako nam vatra više nije potrebna obavezno je treba temeljno ugasiti rasturite žar grane panjeve dobro polijte mesto vodom pospite ga peskom ili zatrpajte Budite apsolutno sigurni da žar nije ostao i da se ništa ne dimi Evo nekih jednostavnih priručnih ognjišta koje svako može napraviti u prirodi Improvizovani načini paljenja vatre Danas je lako zapaliti vatru uz pomoć šibica upaljača i drugih naprava ali ako ostanemo bez njih izgubili smo pokvasili Ne dajte se obeshrabriti jer postoje mnogi drugi načini za dobijanje vatre Pomenućemo neka od njih Stakleno sočivo kroz koje propuštamo sunčeve zrake može upaliti vatru Možemo koristiti sočivo dvogleda foto aparata baterijske lampe naočara lupe dno neke providne staklene boce Fokusiranjem stvaramo žižu najmanju tačku koja treba da padne na zapaljivi materijal trud mahovina suva trava lišće slama Za dobijanje varnice možemo upotrebiti kresivo Kao kresivo može da nam posluži komad čelika nož i kremena belutak ili sličan kamen Jednostavnim udaranjem kresanjem jednog o drugi dobijaju se varnice koje se usmere na zapaljivi materijal To mora biti nešto što se lako pali a nabolji su opet trud osušena mahovina ili suva sitna trava Čim se primeti dim znači da je došlo do paljenja pa odmah treba uz pomoć suvog iverja slame šušnja i drugog lako zapaljivog materijala vatru postepeno pojačavati Vatru možemo upaliti i na indijanski način uz pomoć dva parčeta drveta Treba nam tvrd štap hrast orah jasen bukva meka baza drvena ploča od bora lipe kestena vrbe i zapaljivi materijal trud mahovina Štap možemo okretati ručno ali je još bolje ako napravimo mali luk za okretanje Štap pritisnemo na meku drvenu ploču na mestu dodira postavimo trud i okrećemo štap Usled okretanja štapa dolazi do trenja razvija se toplota drvo se zažari i upali postavljeni trud Kako se dobija trud On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve hrasta duda šljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo Posle dužeg iskuvavanja gljiva se osuši i dobro istuče Tako dobiveni trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali Ako nema mogućnosti da se gljiva kuva onda je treba što bolje osušiti i istući Umesto truda nam može poslužiti i dobro osušena mahovina Potpala i loženje vatre Prvo jedan savet sa sobom uvek nosite šibice ili upaljač ali ih i na vreme obezbedite od vlage ili mogućnosti da se pokvase pad u vodu kiša Šibice se čuvaju npr u plastičnoj kutiji za film Može poslužiti i bilo koji drugi nepromočivi omot pa čak i obična najlon kesa dobro hermetički zatvorena Takođe u to nepromočivo pakovane stavite i nešto od materijala za potpalu vatre papir se ne preporučuje Pored pomenutog truda evo šta još možemo koristiti za potpalu suve grančice jele bora ili ariša smolasto drvo koje se vrlo lako pali Dovoljno je poneti par štapića dužine desetak cm plastično staklo tj plestik glas od koga se naprave pločice dužine 10cm i širine 3cm Ove pločice se baš lako ne pale ali zato dugo bezdimno gore oko 5min i ne može ih ugasiti vetar ili slaba kiša unutrašnja guma od bicikla ili automobila Takođe se naprave trake sličnih dimenzija kao pomenute pločice Kad se upale gore dugo a plamen je otporan na vetar i kišu Možete ih baciti i u sneg i dalje će goreti bez ikakvih problema Čak i ako se pokvase nije problem upaliti ih šibicom ili upaljačem Upaljenu gumenu traku ili plastičnu pločicu bacite na svežanj spremljenih drva i upalićete logorsku vatru i po vetru i po kiši i po snegu Za potpalu još možete koristiti lišajeve suve vlati trave napuštena ptičja gnezda suvu balegu brezovu kora smola vuneni konac Za loženje vatre koristimo cepano drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom Korenje drveta daje jaku toplotu Ne upotrebljavajte grane koje su ležale ispod opalog lišća jer su one već trule i loše gore Suvo drvo i suve grane naravno najbolje gore Drva koja lako gore su javor breza hrast grab crvena bukva zimzelen i beli glog Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste često ložili vatru najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve PRIPREMANJE HRANE Kada smo uspešno založili vatru i napravili ognjište možemo i da spremimo nešto za hranu Spremanje hrane u prirodi najčešće zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro poznavanje jestivih vrsta kako biljaka tako i životinja Zato je ova oblast sama po sebi previše obimna i prelazi namenu ovog priručnika ali ću ovde dati neke opšte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoći u slučaju nužde Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka više od polovine se može jesti Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći kako po vremenu tako i po vrstama veoma su različite Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko različitih vrsta Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka Veoma je značajno da su divlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom otuda i manje svarljivo i sve više gorko za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci koji izbijaju u jesen U leto mlado bilje treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima Gorčina se donekle uklanja tako što se tokom kuvanja odbacuje prva voda Neke biljke mogu da se jedu i sirove salate voće čime se obezbeđuje više vitamina i minerala Međutim bilje je po pravilu mekše svarljivije i ukusnije kada se kuva Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće odnosno biljke ili isto to u poodmakloj vegitaciji U drugom slučaju kuvanje je nešto duže i probom treba ustanoviti da li je završeno Kuvanje povrća obično traje oko 15 30min Kada se kuva povrće prva voda se obično odbacuje Kada je bilje gorko odbacuju se i dve vode Imajte na umu da je meso divljih životinja tvrđe od mesa domaćih životinja Najjednostavnija jela koja može svako spremiti su razne supe čorbe salate Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice kopriva paprat šipak kupina Naberete iseckate stavite u vrelu vodu i skuvate Po potrebi dodajte neku začinsku biljku ili malo soli Šta sve možete jesti u prirodi Zaista puno toga a evo šta se najčešće koristi jestive biljke pečurke potočni rakovi puževi žabe ribe školjke zmije gušteri kornjače skakavci ptice ptičja jaja sve vrste divljači U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta U mnogim zemljama naročito na Dalekom istoku se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete Vrlo se jednostavno spremaju operete ih od mehaničkih nečistoća zemlje lepo ocedite od vode i pržite u ulju ili masti Skakavci se spremaju na isti način Zbog izuzetnog značaja i zbog mogućnosti jednostavne i lake pripreme daću i par uputstava za spremanje čaja i hleba Priprema čaja Za pripremanje čaja za jednu osobu potrebno je oko 50g sveže zelene ili 5 10g sušene čajne sirovine i 0 5l vode Sveža čajna sirovina se stavi u vodu koja vri ključa sud se poklopi i skine sa vatre pa ostavi da stoji 5 10min i na kraju procedi Sasušena čajna sirovina se stavi u ključalu vodu kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi Šipak i drugi voćni plodovi se kuvaju do 10min malo duže Čaj od šipka će vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji još 30 60min pa tek onda ocedi Čaj se zaslađuje šećerom marmeladom voćnim sirupom saharinom itd Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak čaj Koje su to čajne sirovine tj čajne biljke Spisak je sledeći kleka žuta zečja soca kupina šumska jagoda gusja trava petrovac divlje ruže jaglika matičnjak vranilova trava majčina dušica nana močvarni kaćun Vitaminski napici U prirodi su nam baš zbog oskudne ishrane ovakvi napici više nego potrebni Pripremaju se od čajnih sirovina u vidu čajeva Kad se čaj pusti da odstoji pre ceđenja sadržaće više vitamina C Ne preporučuje se ipak da stoji duže od jednog sata jer se posle tog vremena usled razgrađivanja smanjuje sadržaj vitamina Imajte u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica četinara Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa grančica i staviti u ključalu vodu na 2 3min da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije Zatim se izvade isitne i stave u sud sa tri puta većom količinom hladne vode Ostave da stoje 1 2 časa i onda ocede kroz gazu i sl Napitak se zasladi Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu potrebu za vitaminom C Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu može čuvati do 2 dana Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica ekstrat stavi u sud sa užim otvorom manji pristup kiseonika i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa pa se ohladi Da bi se izbistrio ohlađenom koncentratu treba dodati belance 1 komad na 3 4l ekstrata dobro ga izmešati zagrejati da se belance zgruša a zatim ostaviti da spadne talog Bistru tečnost odliti i procediti kroz platno Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa Ovako pripremljen koncentrat se može čuvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi Dovoljno je uzeti jednu kafenu kašičicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24 časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe breze lucerke i sl Pripremanje hleba Svi znamo da se hleba sprema od pšeničnog brašna ali ukoliko nemamo dovoljne količine može se upotrebiti raženo ječmeno i kukuruzno brašno krompir žir divlje kruške mekinje zlatan i druge hlebne sirovine Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10 ovih sirovina a u slučaju oskudice i više Pogaču možete spremiti na sledeći način u prosejano brašno se doda posoljena voda i zamesi testo Srazmera mešanja je u odnosu 100 60 zavisno od vrste i kvaliteta brašna Pri mešanju treba dodati malo kvasca ako ga ima Umešeno testo stoji 15 30 minuta pa se pogača izvadi ostavi da stoji oko 15min i potom opet peče još 45 50min Za pečenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne peći koje se izrađuju od kolja gline zemlje i cigle ali one se ovde neće razmatrati Međutim ma kako smešno zvučalo hleb možete ispeći i bez pećnice Daću vam nekoliko primera pa iskoristite onaj koji vam najviše odgovara Prvi problem sa kojim se možete susresti je gde zamesiti brašno ako nemate odgovarajuću posudu Možda ste zaboravili da u rancu imate čist peškir Na peškir treba sipati gomilu brašna u obliku kupe napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu Polagano zamesite testo Od testa napravite tanke dugačke vekne obavijte ih spiralno oko štapova sa kojih ste skinuli koru Štapove pobodite oko pripremljenog žara povremeno okrećite i sačekajte da se testo ispeče Hleb može da se ispeče i na ravnom kamenu U tom slučaju imajte na umu da vekna mora biti spljoštena Važno je i da kamen bude što tanji Testo možete oblikovati i u vidu pogačica Sirove pogačice se nanižu na pogodan štap i onda peku Praktični saveti Kako brzo razlučiti jestivo od nejestivog bilja Ako biljka luči mlečastu tečnost izuzetak su koprive i maslačak i nagriza kožu nije za jelo kao ni biljke jakog mirisa Gricnite malo list ili stabljiku Ukoliko skupljaju usta nisu za jelo Možete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje jer ono nije otrovno Kada želite nešto da ispečete meso ribu i sl uvijte hranu u alu foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru Tako ćete ribu ispeći za 15min po 7 8min sa svake strane a meso za oko 40min Ako nemate nikakvu posudu poslužite se alu folijom i napravite sud kakav želite Ribu pile zec i sl obavijte mokrom glinom i stavite u žar Posle pola sata ispečena glina se raspukne i jelo je gotovo Najveći deo krljušti ili perja ostaje u glini Meso može da se obavije slojem vlažnog papira ne novinskog i pokrije sa puno žara tako da do njega ne dopire vazduh Posle kraćeg vremena pečenje je gotovo Sve što pečete pecite na žaru nikako na vatri Na pripremljenim štapovima možete nanizati kobasicu slaninu papriku luk i peći Na poveći ražanj možete takođe na žaru peći i kokošku zeca ribu pticu Na samom žaru jako lepo možete ispeći krompir ili mlade klipove kukuruza Izdubljena polovina krompira može da posluži kao posuda za kuvanje jaja Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu može da posluži kao tiganj za pečenje jaja na oko Čuvanje hrane Da bi se hrana mogla koristiti duže vremena treba je nekako sačuvati To se najčešće i najjednostavnije postiže različitim načinima sušenja Biljke se čuvaju sušenjem na vazduhu promaji Sunce štetni ali i to je bolje nego nikako Pečurke se prvenstveno suše na suncu Mogu se sušiti na vazduhu kao i u sušnicama Tada se izlažu samo toplom vazduhu a ne i dimu Osušene pečurke se stavljaju u korpe sanduke i vreće i čuvaju na provetrenom i suvom mestu Meso se najprostije čuva sušenjem na vazduhu Karakteristično je to da se meso onda mora očistiti od kosti iseći na tanke listove debljine do 2cm posoliti sa obe strane i obesiti na dobro provetravanom mestu Ovako osušeno meso može da se čuva kraće vreme Meso se sigurnije i trajnije konzerviše dimljenjem u pušnicama uz prethodno salamurenje čuvanjem u slanoj vodi Jednostavni prirodni hladnjak Riba se takođe suši na vazduhu kratkoročno ili na dimu dugoročno rešenje Ako se suši na vazduhu kao i meso onda to traje skoro 5 puta duže nego ako se suši dimljenjem Ako se suši na vazduhu to traje i do 15 dana a dimljenje ribe je gotovo posle 2 3 dana Namirnice u prirodi možete sačuvati i ako ih dobro zatvorite u najlon kesi Tako ne mirišu i zaštićene su od raznih insekata Istu tu kesu ne sme da propušta vodu možete staviti u potok i sačuvati namirnice par dana a pri tome ih čak i ohladiti Možete iskopati rupu u zemlji bolji je efekat ako je još obložite pločastim kamenom koju ćete poklopiti grančicama i lišćem tako ćete dobiti frižider Vodite računa da vam je hrana dobro zatvorena tegle flaše kutije da ne odaje mirise Otpatke bacajte dalje od logora na jednom mestu Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate Nerazgradive materijale staklo gumu plastiku najlon ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom Zmije pogotovu lako osete mlečne proizvode mleko sir jaja i opsedaće vas neplanirano Zato vodite računa ne samo kako čuvate hranu već i gde bacate ostatke Kako ohladiti Ko ne bi poželeo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu lubenicu ili nešto slično Evo kako ćete napraviti najjednostavniji prirodni frižider iskopajte rupu u zemlji efekat je veći ako je još obložite pločastim kamenom i poklopite je grančicama i lišćem kao što je prikazano na slici Još jedan zanimljiv način iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono što želite da ohladite Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20 30cm ali ne pravite krtičnjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom Iznad zakopane recimo lubenice naložite vatru Ne treba da bude jaka već samo da tiho tinja Za sat dva razgrnite vatru i iskopajte vašu lubenicu Poznavaoci fizike znaće da objasne zašto se lubenica tako lepo ohladila Kao prirodni hladnjak vam mogu poslužiti hladni potoci ili bunari ali sa napomenom da ono što hladite nikada ne može biti hladnije od temperature vode u koju potapate namirnice VODA U PRIRODI Voda je prva i najvažnija čovekova potreba Bez hrane čovek može izdržati prosečno do 26 dana ako pri tom troši vodu a bez vode samo par dana najviše 7 Voda sačinjava oko 70 naše telesne težine a gubimo je jako brzo i jako često mokrenjem izmetom znojenjem disanjem Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije isušivanja kože naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu smrti Da bismo što racionalnije trošili vodu moramo znati da su čovekove potrebe za njom različite u zavisnosti od godišnjih doba temperature i fizičke aktivnosti Što su spoljašnje temperature veće i što je fizička aktivnost veća to su i potrebe za vodom veće Lako zaključujemo da ako sedimo u hladovini ako mirujemo i ne izlažemo se fizičkim aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje Ukoliko su u uslovima nedostatka vode neke fizičke aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti u noćne sate danju odmaramo a noću radimo Evo opštih napomena kako se treba ponašati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na raspolaganju vodu piti u periodičnim razmacima u manjim količinama i polako zadržavajući je što duže u ustima smanjiti izlučivanje vode iz organizma izbegavati sunce i fizičku aktivnost kretati se i raditi samo noću izbegavati hranu bogatu belančevinama meso i sl i jače začinjenu ljuto slano a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sočne namirnice voće izbegavati pušenje disanje na usta i razgovor a izazivati lučenje pljuvačke žvakanjem nekog predmeta dugme šljunak žvakaća guma Pronalaženje vode U prirodi nije tako teško pronaći vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili Ukoliko planirate boravak u prirodi onda će svakako pomoći da se o terenu koji ćete posetiti informišete kod onih koji su na tom mestu već boravili sa naglaskom na pitanje gde se nalazi voda Možete nabaviti i topografske karte sa obeleženim izvorima a možete se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovništva Ukoliko svega ovoga nema onda vam opet preostaje improvizacija U potrazi za vodom imajte sledeće na umu atmosferske vode kiša otopljeni sneg upijaju se u zemljište i usled nepropusnih slojeva teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima praveći izvore Oni su obično na padinama jarugama obodima dolina tamo gde ima drveća i bilja koje traži mnogo vlage vrba trska šaša tamo gde je bilje više zeleno i gde je vegetacija bujna znak podzemnih voda su vlažna zemlja tragovi koji pokazuju da su tu kopale životinje ili mesto iznad koga lebde mušice Na takvim mestima je sigurno nedavno bilo vode ili je pak voda blizu površine Voda može da se nađe i u koritima potoka i reka koje presuše u leto tako što se korito kopa uz ivicu izbočenih okuka na kraškom terenu vodu treba tražiti u pećinama vrtačama i sl na planinskom terenu u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zaštićenim od sunca dugo se može zadržati sneg kišnica i sneg mogu odlično poslužiti i znajte da se oni zagade tek kada dođu u dodir sa objektima na zemlji Izuzetno u slučaju rata i RBH dejstava mogu se zagaditi još u vazduhu Pri svemu ovome strogo vodite računa da voda ne bude higijenski neispravna zagađena jer može doći do toga da se zarazite i razbolite Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za piće Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekujte Evo nekoliko načina da to uradite najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem da voda vri u trajanju od najmanje 10 min tabletama za dezinfekciju vode Pantocid Halamid i dr U bistru vodu se stavlja jedna tableta na litar vode a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve tablete Voda se dobro promućka tablete moraju potpuno da se rastvore i posle pola časa ovakva voda može da se pije hlornim krečom u odnosu 0 5g na 100l vode Postupak hlorni kreč se prvo rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promeša Posle pola časa voda se može piti ako se pri tom oseća miris hlora dokaz da je dobro dezinfekovana Ako mirisa nema ponavlja se hlorisanje dodavanjem još 0 5g hlornog kreča jodnom tinkturom stavljanjem 6 7 kapi na jedan litar vode koja se zatim dobro promućka ostavi da stoji pola časa pa tek onda pije Dobijanje vode Vodu za piće možemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u nekoliko oblika Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti kišnica sneg i led Kišnica se na improvizovani način sakuplja sa rasprotrtih cerada šatorskih krila ili bilo kog drugog nepromočivog materijala tako što se odvodi u posude ili iskopanu jamu čije smo zidove pre toga obložili nepropusnim materijalom glina najlon Kao sabirna površina može nam poslužiti i obično platno jer kada se natopi vodom kapi klize po njegovoj površini isto kao da je od nepromočivog materijala Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu U nedostatku goriva za topljenje sneg se može topiti na suncu ili tako što se stavi u bidon čuturicu najlon kesu i onda pod odeću da bi ga otopila temperatura tela Ako se žeđ gasi neotopljenim snegom bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi žeđ baš efikasno Uvek prvo skinite gornji sloj koru i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i površinski i najniži slojevi mogu da budu zagađeni Nije preporučljivo da se jede sneg kada smo zagrejani umorni ili kada nam je hladno jer to dodatno snižava telesnu temperaturu Led je mnogo ekonomičniji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste količine vode troši upola manje goriva Kao i kod snega vodite računa koji led uzimate za topljenje neka to bude sa onih mesta koja su čista odnosno neka led bude kristalno proziran Led koji je taman ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke vode Rosa u krajnjoj nuždi može da posluži za gašenje žeđi Za njeno sakupljanje mogu da posluže hladne metalne površine ili hladno kamenje naslagano u vidu piramide na kojima se kondezuje vodena para Rosu treba skupljati pre izlaska sunca jer vrlo brzo ispari Morska voda može poslužiti za dobijanje vode za piće Slanu morsku vodu nikada nemojte piti jer osim što pojačava žeđ izaziva i pojačano izlučivanje telesnih tečnosti Pijaća voda se iz morske vode na improvizovani način dobija običnom destilacijom morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri a dobijena para se kondenzuje u vodu oslobiđenu soli skupljamo je na neki od već navedenih načina U hladne dane morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne Slatka voda se prvo smrzne a so se koncentriše u sredini kao neka žitka masa Ovu masu odstranimo a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za piće Dobijanje vode iz biljaka Ovo je vrlo efikasan način dobijanja vode za piće jer vam ne treba skoro nikakav poseban alat ili pribor Sveže voće sadrži i do 90 vode Jednostavnim ceđenjem sočnih plodova listova i jestivih biljaka možemo dobiti sok za gašenje žeđi Neke biljke su veoma sočne čuvarkuća jarić kiseljak zečja soca pa gase žeđ kada se jedu presne bez prethodnog ceđenja Prve dve pomenute biljke su posebno važne jer rastu na stenovitim terenima gde obično vlada oskudica vode Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka Najpogodnije su breze poljski brest planinski brest gorski ili mlečni javor Ovo je ipak ograničeno godišnjim dobom jer sok iz breze se može dobiti u kratkom periodu od početka aprila do polovine maja a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila Znači samo u proleće pa imajte to na umu Voda ili sok se iz stabla izvlače jednostavno na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1 5cm šilom šrafcigerom nožem i dubine 3 4cm Rupa treba da je blago nagnuta radi lakšeg oticanja vode Rupu dobro začepimo u nju se sada skuplja voda ili stavimo neku cevčicu može i od neke biljke i ispod stavimo sud u koji će da kaplje sok Ako je stablo većeg obima od 30cm možete izbušiti i tri rupe Za 24 časa se ovako može skupiti i do 1l soka iz bresta ili javora a iz breze na početku sezone do 7l a na kraju oko 3l soka dnevno Sasvim dovoljno Vinova loza takođe može biti dobar izvor vode Tečnost se dobija tako što zasečemo lozu što je moguće više a dole je presečemo što bliže zemlji pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta ZIMSKI USLOVI Zbog niskih temperatura snežnog pokrivača i vrlo malo biljaka tokom zime su uslovi za preživljavanje i boravak u prirodi još teži Međutim to ne sprečava prave zaljubljenike da borave na planinama i uživaju u čarima i ovog godišnjeg doba Pored lepote koju nam priroda izdašno nudi i u zimskim mesecima moramo znati da vrebaju i određene opasnosti može nam se desiti da zalutamo da se pokvasimo smrznemo da nas zatekne mećava i nevreme Skoro svake zime kod nas poneko strada zato što nije uspeo da se snađe kada je ostao u snežnim nametima bez mogućnosti da se probije do najbližeg naseljenog mesta ili planinske kućice Većina stradalih je mogla da se spase samo da su iskopali zaklon u snegu i sačekali da mećava prestane Veći deo naše zemlje je ispresecan planinama na kojima zima počinje već u oktobru i traje do maja punih 6 meseci To vreme prema uslovima boravka u prirodi možemo podeliti na tri perioda Od oktobra do kraja decembra period kada počinje da pada sneg A prvi sneg je vrlo važan za stabilnost snežnog pokrivača posebno na strmim padinama Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni onda se on lepi za već ohlađenu zemlju Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit pa je tada i snežni pokrivač nestabilan Od januara i do kraja februara U to vreme naročito u višim krajevima ima manje padavina a vreme je stabilno i lepo To je napovoljniji period za boravak u prirodi zimi Od marta do maja Karakteristika je promenljivo vreme Temperatura polako raste a snežni pokrivač je nestabilan U planinama se iznenada javljaju snežne lavine koje mogu da budu veoma opasne Sneg i njegove osobine Pored gore navedenog valja još poznavati vrste snega i njihove osobine Novi sneg prepoznajemo po tome što je mek suv kada je hladno i mokar kada je temperatura iznad nule Novi sneg je na strmim padinama nestabilan Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature isparavanja sleganja pod sopstvenim pritiskom i prekristalizacije I dok novi sneg može biti pršeći nabijen i vlažan stari sneg je zrnast i korast Prašnasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama To su u stvari sitni igličasti kristali leda Ako pri tome duva jak vetar kristali prašnastog snega udaraju u lice i nanose bol stvarajući ranice Zato je tada preporučljivo nositi i zaštitine naočare Sipski sneg pršić pada pri nešto višoj temperaturi ali ne višoj od nula stepeni Kristali su mu veći nego kod prašnastog snega Nabijeni sneg nastaje zbog snažnog vetra Na izgled je veoma kompaktan Kada na padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega može lako doći do snežne lavine Inače površine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i nešto tamnijoj boji Vlažni sneg pada pri temperaturi višoj od nula stepeni Snežni kristali su veliki i često se spajaju u krupne pahuljice Vlažni sneg se prepoznaje i po tome što se od njega lako prave grudve po njemu se teško kreće i on se lepi za skije saonice i krplje Kretanje Zimi u planinama kretanje mora biti lagano pravilno štedljivo i odmereno u pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljišta koje treba savladati i u harmoniji sa disanjem i radom srca dakle važe ista pravila kao i za

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%80%d1%83%d1%87%d0%bd%d0%b8%d0%ba/page/2/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Živeti sa prirodom (Priručnik za preživljavanje) - ПЕД Субјел
    mogu da pokažu pčele Treba samo da se obrati pažnja na njihov let pčela sa nektarom i polenom nastoji da se vrati najkraćim putem u košnicu Orijentacija je moguća i pomoću crkava i grobalja Kod pravoslavnih crkava oltar je na istoku a ulaz na zapadu kod katoličkih crkava je obrnuto Krst na kupoli kod svih crkava je postavljen u pravcu sever jug Hrišćanski grobovi imaju nadgrobno obeležje spomenik na zapadnoj strani znači grob zauzima pravac istok zapad Muslimanski grobovi imaju pravac sever jug Spomenik se nalazi na južnoj strani groba Ako posedujemo tranzistor možemo i to da iskoristimo Okrenemo li se zajedno s njim prema najjačem signalu neke radio stanice onda smo usmereni prema odašiljaču te radio stanice Npr ako je odašiljač Radio Beograda na severu onda smo i mi tranzistor usmereni prema severu Svi ovi načini određivanja strana sveta izuzev pomoću sunca i časovnika nisu uvek pouzdani Zato se treba orijentisati oprezno rezultate proveravati i ne pouzdati se samo u jedan pokazatelj VATRA U PRIRODI Vatra u prirodi je svima draga naročito ako dani nisu baš topli ili ako imamo potrebu da spremimo hranu Međutim vatre u prirodi su i vrlo opasne i na mnogim mestima je zabranjeno paliti ih Zato ako već palimo vatru treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo mesto na kome planiramo da je zapalimo Ukoliko se jednom mestu nećemo zadržati više dana onda je dovoljno da od lišća trave i sl očistimo površinu od 1m2 tako da dobijemo golu zemlju Možemo okolo poređati i veće kamenje još bolje ako je pločasto koje će sprečiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu Kamen će delovati i kao reflektor toplote zračiće toplotu i dugo posle gašenja vatre Ukoliko na datom mestu ostajemo malo duže onda je najbolje da iskopamo malu rupu u zemlji 20 30cm dubine će biti sasvim dovoljno Rupa može biti okrugla ili kvadratna svejedno Nekoliko stvari uvek imajte na umu 1 Nikada se nemojte udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora 2 Nikada vatru nemojte paliti usred šume jer se vrlo lako zapali stablo ili krošnja 3 Ako odlazimo ili ako nam vatra više nije potrebna obavezno je treba temeljno ugasiti rasturite žar grane panjeve dobro polijte mesto vodom pospite ga peskom ili zatrpajte Budite apsolutno sigurni da žar nije ostao i da se ništa ne dimi Evo nekih jednostavnih priručnih ognjišta koje svako može napraviti u prirodi Improvizovani načini paljenja vatre Danas je lako zapaliti vatru uz pomoć šibica upaljača i drugih naprava ali ako ostanemo bez njih izgubili smo pokvasili Ne dajte se obeshrabriti jer postoje mnogi drugi načini za dobijanje vatre Pomenućemo neka od njih Stakleno sočivo kroz koje propuštamo sunčeve zrake može upaliti vatru Možemo koristiti sočivo dvogleda foto aparata baterijske lampe naočara lupe dno neke providne staklene boce Fokusiranjem stvaramo žižu najmanju tačku koja treba da padne na zapaljivi materijal trud mahovina suva trava lišće slama Za dobijanje varnice možemo upotrebiti kresivo Kao kresivo može da nam posluži komad čelika nož i kremena belutak ili sličan kamen Jednostavnim udaranjem kresanjem jednog o drugi dobijaju se varnice koje se usmere na zapaljivi materijal To mora biti nešto što se lako pali a nabolji su opet trud osušena mahovina ili suva sitna trava Čim se primeti dim znači da je došlo do paljenja pa odmah treba uz pomoć suvog iverja slame šušnja i drugog lako zapaljivog materijala vatru postepeno pojačavati Vatru možemo upaliti i na indijanski način uz pomoć dva parčeta drveta Treba nam tvrd štap hrast orah jasen bukva meka baza drvena ploča od bora lipe kestena vrbe i zapaljivi materijal trud mahovina Štap možemo okretati ručno ali je još bolje ako napravimo mali luk za okretanje Štap pritisnemo na meku drvenu ploču na mestu dodira postavimo trud i okrećemo štap Usled okretanja štapa dolazi do trenja razvija se toplota drvo se zažari i upali postavljeni trud Kako se dobija trud On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve hrasta duda šljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo Posle dužeg iskuvavanja gljiva se osuši i dobro istuče Tako dobiveni trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali Ako nema mogućnosti da se gljiva kuva onda je treba što bolje osušiti i istući Umesto truda nam može poslužiti i dobro osušena mahovina Potpala i loženje vatre Prvo jedan savet sa sobom uvek nosite šibice ili upaljač ali ih i na vreme obezbedite od vlage ili mogućnosti da se pokvase pad u vodu kiša Šibice se čuvaju npr u plastičnoj kutiji za film Može poslužiti i bilo koji drugi nepromočivi omot pa čak i obična najlon kesa dobro hermetički zatvorena Takođe u to nepromočivo pakovane stavite i nešto od materijala za potpalu vatre papir se ne preporučuje Pored pomenutog truda evo šta još možemo koristiti za potpalu suve grančice jele bora ili ariša smolasto drvo koje se vrlo lako pali Dovoljno je poneti par štapića dužine desetak cm plastično staklo tj plestik glas od koga se naprave pločice dužine 10cm i širine 3cm Ove pločice se baš lako ne pale ali zato dugo bezdimno gore oko 5min i ne može ih ugasiti vetar ili slaba kiša unutrašnja guma od bicikla ili automobila Takođe se naprave trake sličnih dimenzija kao pomenute pločice Kad se upale gore dugo a plamen je otporan na vetar i kišu Možete ih baciti i u sneg i dalje će goreti bez ikakvih problema Čak i ako se pokvase nije problem upaliti ih šibicom ili upaljačem Upaljenu gumenu traku ili plastičnu pločicu bacite na svežanj spremljenih drva i upalićete logorsku vatru i po vetru i po kiši i po snegu Za potpalu još možete koristiti lišajeve suve vlati trave napuštena ptičja gnezda suvu balegu brezovu kora smola vuneni konac Za loženje vatre koristimo cepano drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom Korenje drveta daje jaku toplotu Ne upotrebljavajte grane koje su ležale ispod opalog lišća jer su one već trule i loše gore Suvo drvo i suve grane naravno najbolje gore Drva koja lako gore su javor breza hrast grab crvena bukva zimzelen i beli glog Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste često ložili vatru najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve PRIPREMANJE HRANE Kada smo uspešno založili vatru i napravili ognjište možemo i da spremimo nešto za hranu Spremanje hrane u prirodi najčešće zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro poznavanje jestivih vrsta kako biljaka tako i životinja Zato je ova oblast sama po sebi previše obimna i prelazi namenu ovog priručnika ali ću ovde dati neke opšte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoći u slučaju nužde Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka više od polovine se može jesti Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći kako po vremenu tako i po vrstama veoma su različite Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko različitih vrsta Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka Veoma je značajno da su divlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom otuda i manje svarljivo i sve više gorko za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci koji izbijaju u jesen U leto mlado bilje treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima Gorčina se donekle uklanja tako što se tokom kuvanja odbacuje prva voda Neke biljke mogu da se jedu i sirove salate voće čime se obezbeđuje više vitamina i minerala Međutim bilje je po pravilu mekše svarljivije i ukusnije kada se kuva Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće odnosno biljke ili isto to u poodmakloj vegitaciji U drugom slučaju kuvanje je nešto duže i probom treba ustanoviti da li je završeno Kuvanje povrća obično traje oko 15 30min Kada se kuva povrće prva voda se obično odbacuje Kada je bilje gorko odbacuju se i dve vode Imajte na umu da je meso divljih životinja tvrđe od mesa domaćih životinja Najjednostavnija jela koja može svako spremiti su razne supe čorbe salate Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice kopriva paprat šipak kupina Naberete iseckate stavite u vrelu vodu i skuvate Po potrebi dodajte neku začinsku biljku ili malo soli Šta sve možete jesti u prirodi Zaista puno toga a evo šta se najčešće koristi jestive biljke pečurke potočni rakovi puževi žabe ribe školjke zmije gušteri kornjače skakavci ptice ptičja jaja sve vrste divljači U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta U mnogim zemljama naročito na Dalekom istoku se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete Vrlo se jednostavno spremaju operete ih od mehaničkih nečistoća zemlje lepo ocedite od vode i pržite u ulju ili masti Skakavci se spremaju na isti način Zbog izuzetnog značaja i zbog mogućnosti jednostavne i lake pripreme daću i par uputstava za spremanje čaja i hleba Priprema čaja Za pripremanje čaja za jednu osobu potrebno je oko 50g sveže zelene ili 5 10g sušene čajne sirovine i 0 5l vode Sveža čajna sirovina se stavi u vodu koja vri ključa sud se poklopi i skine sa vatre pa ostavi da stoji 5 10min i na kraju procedi Sasušena čajna sirovina se stavi u ključalu vodu kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi Šipak i drugi voćni plodovi se kuvaju do 10min malo duže Čaj od šipka će vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji još 30 60min pa tek onda ocedi Čaj se zaslađuje šećerom marmeladom voćnim sirupom saharinom itd Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak čaj Koje su to čajne sirovine tj čajne biljke Spisak je sledeći kleka žuta zečja soca kupina šumska jagoda gusja trava petrovac divlje ruže jaglika matičnjak vranilova trava majčina dušica nana močvarni kaćun Vitaminski napici U prirodi su nam baš zbog oskudne ishrane ovakvi napici više nego potrebni Pripremaju se od čajnih sirovina u vidu čajeva Kad se čaj pusti da odstoji pre ceđenja sadržaće više vitamina C Ne preporučuje se ipak da stoji duže od jednog sata jer se posle tog vremena usled razgrađivanja smanjuje sadržaj vitamina Imajte u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica četinara Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa grančica i staviti u ključalu vodu na 2 3min da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije Zatim se izvade isitne i stave u sud sa tri puta većom količinom hladne vode Ostave da stoje 1 2 časa i onda ocede kroz gazu i sl Napitak se zasladi Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu potrebu za vitaminom C Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu može čuvati do 2 dana Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica ekstrat stavi u sud sa užim otvorom manji pristup kiseonika i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa pa se ohladi Da bi se izbistrio ohlađenom koncentratu treba dodati belance 1 komad na 3 4l ekstrata dobro ga izmešati zagrejati da se belance zgruša a zatim ostaviti da spadne talog Bistru tečnost odliti i procediti kroz platno Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa Ovako pripremljen koncentrat se može čuvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi Dovoljno je uzeti jednu kafenu kašičicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24 časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe breze lucerke i sl Pripremanje hleba Svi znamo da se hleba sprema od pšeničnog brašna ali ukoliko nemamo dovoljne količine može se upotrebiti raženo ječmeno i kukuruzno brašno krompir žir divlje kruške mekinje zlatan i druge hlebne sirovine Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10 ovih sirovina a u slučaju oskudice i više Pogaču možete spremiti na sledeći način u prosejano brašno se doda posoljena voda i zamesi testo Srazmera mešanja je u odnosu 100 60 zavisno od vrste i kvaliteta brašna Pri mešanju treba dodati malo kvasca ako ga ima Umešeno testo stoji 15 30 minuta pa se pogača izvadi ostavi da stoji oko 15min i potom opet peče još 45 50min Za pečenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne peći koje se izrađuju od kolja gline zemlje i cigle ali one se ovde neće razmatrati Međutim ma kako smešno zvučalo hleb možete ispeći i bez pećnice Daću vam nekoliko primera pa iskoristite onaj koji vam najviše odgovara Prvi problem sa kojim se možete susresti je gde zamesiti brašno ako nemate odgovarajuću posudu Možda ste zaboravili da u rancu imate čist peškir Na peškir treba sipati gomilu brašna u obliku kupe napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu Polagano zamesite testo Od testa napravite tanke dugačke vekne obavijte ih spiralno oko štapova sa kojih ste skinuli koru Štapove pobodite oko pripremljenog žara povremeno okrećite i sačekajte da se testo ispeče Hleb može da se ispeče i na ravnom kamenu U tom slučaju imajte na umu da vekna mora biti spljoštena Važno je i da kamen bude što tanji Testo možete oblikovati i u vidu pogačica Sirove pogačice se nanižu na pogodan štap i onda peku Praktični saveti Kako brzo razlučiti jestivo od nejestivog bilja Ako biljka luči mlečastu tečnost izuzetak su koprive i maslačak i nagriza kožu nije za jelo kao ni biljke jakog mirisa Gricnite malo list ili stabljiku Ukoliko skupljaju usta nisu za jelo Možete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje jer ono nije otrovno Kada želite nešto da ispečete meso ribu i sl uvijte hranu u alu foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru Tako ćete ribu ispeći za 15min po 7 8min sa svake strane a meso za oko 40min Ako nemate nikakvu posudu poslužite se alu folijom i napravite sud kakav želite Ribu pile zec i sl obavijte mokrom glinom i stavite u žar Posle pola sata ispečena glina se raspukne i jelo je gotovo Najveći deo krljušti ili perja ostaje u glini Meso može da se obavije slojem vlažnog papira ne novinskog i pokrije sa puno žara tako da do njega ne dopire vazduh Posle kraćeg vremena pečenje je gotovo Sve što pečete pecite na žaru nikako na vatri Na pripremljenim štapovima možete nanizati kobasicu slaninu papriku luk i peći Na poveći ražanj možete takođe na žaru peći i kokošku zeca ribu pticu Na samom žaru jako lepo možete ispeći krompir ili mlade klipove kukuruza Izdubljena polovina krompira može da posluži kao posuda za kuvanje jaja Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu može da posluži kao tiganj za pečenje jaja na oko Čuvanje hrane Da bi se hrana mogla koristiti duže vremena treba je nekako sačuvati To se najčešće i najjednostavnije postiže različitim načinima sušenja Biljke se čuvaju sušenjem na vazduhu promaji Sunce štetni ali i to je bolje nego nikako Pečurke se prvenstveno suše na suncu Mogu se sušiti na vazduhu kao i u sušnicama Tada se izlažu samo toplom vazduhu a ne i dimu Osušene pečurke se stavljaju u korpe sanduke i vreće i čuvaju na provetrenom i suvom mestu Meso se najprostije čuva sušenjem na vazduhu Karakteristično je to da se meso onda mora očistiti od kosti iseći na tanke listove debljine do 2cm posoliti sa obe strane i obesiti na dobro provetravanom mestu Ovako osušeno meso može da se čuva kraće vreme Meso se sigurnije i trajnije konzerviše dimljenjem u pušnicama uz prethodno salamurenje čuvanjem u slanoj vodi Jednostavni prirodni hladnjak Riba se takođe suši na vazduhu kratkoročno ili na dimu dugoročno rešenje Ako se suši na vazduhu kao i meso onda to traje skoro 5 puta duže nego ako se suši dimljenjem Ako se suši na vazduhu to traje i do 15 dana a dimljenje ribe je gotovo posle 2 3 dana Namirnice u prirodi možete sačuvati i ako ih dobro zatvorite u najlon kesi Tako ne mirišu i zaštićene su od raznih insekata Istu tu kesu ne sme da propušta vodu možete staviti u potok i sačuvati namirnice par dana a pri tome ih čak i ohladiti Možete iskopati rupu u zemlji bolji je efekat ako je još obložite pločastim kamenom koju ćete poklopiti grančicama i lišćem tako ćete dobiti frižider Vodite računa da vam je hrana dobro zatvorena tegle flaše kutije da ne odaje mirise Otpatke bacajte dalje od logora na jednom mestu Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate Nerazgradive materijale staklo gumu plastiku najlon ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom Zmije pogotovu lako osete mlečne proizvode mleko sir jaja i opsedaće vas neplanirano Zato vodite računa ne samo kako čuvate hranu već i gde bacate ostatke Kako ohladiti Ko ne bi poželeo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu lubenicu ili nešto slično Evo kako ćete napraviti najjednostavniji prirodni frižider iskopajte rupu u zemlji efekat je veći ako je još obložite pločastim kamenom i poklopite je grančicama i lišćem kao što je prikazano na slici Još jedan zanimljiv način iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono što želite da ohladite Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20 30cm ali ne pravite krtičnjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom Iznad zakopane recimo lubenice naložite vatru Ne treba da bude jaka već samo da tiho tinja Za sat dva razgrnite vatru i iskopajte vašu lubenicu Poznavaoci fizike znaće da objasne zašto se lubenica tako lepo ohladila Kao prirodni hladnjak vam mogu poslužiti hladni potoci ili bunari ali sa napomenom da ono što hladite nikada ne može biti hladnije od temperature vode u koju potapate namirnice VODA U PRIRODI Voda je prva i najvažnija čovekova potreba Bez hrane čovek može izdržati prosečno do 26 dana ako pri tom troši vodu a bez vode samo par dana najviše 7 Voda sačinjava oko 70 naše telesne težine a gubimo je jako brzo i jako često mokrenjem izmetom znojenjem disanjem Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije isušivanja kože naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu smrti Da bismo što racionalnije trošili vodu moramo znati da su čovekove potrebe za njom različite u zavisnosti od godišnjih doba temperature i fizičke aktivnosti Što su spoljašnje temperature veće i što je fizička aktivnost veća to su i potrebe za vodom veće Lako zaključujemo da ako sedimo u hladovini ako mirujemo i ne izlažemo se fizičkim aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje Ukoliko su u uslovima nedostatka vode neke fizičke aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti u noćne sate danju odmaramo a noću radimo Evo opštih napomena kako se treba ponašati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na raspolaganju vodu piti u periodičnim razmacima u manjim količinama i polako zadržavajući je što duže u ustima smanjiti izlučivanje vode iz organizma izbegavati sunce i fizičku aktivnost kretati se i raditi samo noću izbegavati hranu bogatu belančevinama meso i sl i jače začinjenu ljuto slano a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sočne namirnice voće izbegavati pušenje disanje na usta i razgovor a izazivati lučenje pljuvačke žvakanjem nekog predmeta dugme šljunak žvakaća guma Pronalaženje vode U prirodi nije tako teško pronaći vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili Ukoliko planirate boravak u prirodi onda će svakako pomoći da se o terenu koji ćete posetiti informišete kod onih koji su na tom mestu već boravili sa naglaskom na pitanje gde se nalazi voda Možete nabaviti i topografske karte sa obeleženim izvorima a možete se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovništva Ukoliko svega ovoga nema onda vam opet preostaje improvizacija U potrazi za vodom imajte sledeće na umu atmosferske vode kiša otopljeni sneg upijaju se u zemljište i usled nepropusnih slojeva teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima praveći izvore Oni su obično na padinama jarugama obodima dolina tamo gde ima drveća i bilja koje traži mnogo vlage vrba trska šaša tamo gde je bilje više zeleno i gde je vegetacija bujna znak podzemnih voda su vlažna zemlja tragovi koji pokazuju da su tu kopale životinje ili mesto iznad koga lebde mušice Na takvim mestima je sigurno nedavno bilo vode ili je pak voda blizu površine Voda može da se nađe i u koritima potoka i reka koje presuše u leto tako što se korito kopa uz ivicu izbočenih okuka na kraškom terenu vodu treba tražiti u pećinama vrtačama i sl na planinskom terenu u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zaštićenim od sunca dugo se može zadržati sneg kišnica i sneg mogu odlično poslužiti i znajte da se oni zagade tek kada dođu u dodir sa objektima na zemlji Izuzetno u slučaju rata i RBH dejstava mogu se zagaditi još u vazduhu Pri svemu ovome strogo vodite računa da voda ne bude higijenski neispravna zagađena jer može doći do toga da se zarazite i razbolite Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za piće Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekujte Evo nekoliko načina da to uradite najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem da voda vri u trajanju od najmanje 10 min tabletama za dezinfekciju vode Pantocid Halamid i dr U bistru vodu se stavlja jedna tableta na litar vode a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve tablete Voda se dobro promućka tablete moraju potpuno da se rastvore i posle pola časa ovakva voda može da se pije hlornim krečom u odnosu 0 5g na 100l vode Postupak hlorni kreč se prvo rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promeša Posle pola časa voda se može piti ako se pri tom oseća miris hlora dokaz da je dobro dezinfekovana Ako mirisa nema ponavlja se hlorisanje dodavanjem još 0 5g hlornog kreča jodnom tinkturom stavljanjem 6 7 kapi na jedan litar vode koja se zatim dobro promućka ostavi da stoji pola časa pa tek onda pije Dobijanje vode Vodu za piće možemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u nekoliko oblika Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti kišnica sneg i led Kišnica se na improvizovani način sakuplja sa rasprotrtih cerada šatorskih krila ili bilo kog drugog nepromočivog materijala tako što se odvodi u posude ili iskopanu jamu čije smo zidove pre toga obložili nepropusnim materijalom glina najlon Kao sabirna površina može nam poslužiti i obično platno jer kada se natopi vodom kapi klize po njegovoj površini isto kao da je od nepromočivog materijala Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu U nedostatku goriva za topljenje sneg se može topiti na suncu ili tako što se stavi u bidon čuturicu najlon kesu i onda pod odeću da bi ga otopila temperatura tela Ako se žeđ gasi neotopljenim snegom bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi žeđ baš efikasno Uvek prvo skinite gornji sloj koru i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i površinski i najniži slojevi mogu da budu zagađeni Nije preporučljivo da se jede sneg kada smo zagrejani umorni ili kada nam je hladno jer to dodatno snižava telesnu temperaturu Led je mnogo ekonomičniji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste količine vode troši upola manje goriva Kao i kod snega vodite računa koji led uzimate za topljenje neka to bude sa onih mesta koja su čista odnosno neka led bude kristalno proziran Led koji je taman ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke vode Rosa u krajnjoj nuždi može da posluži za gašenje žeđi Za njeno sakupljanje mogu da posluže hladne metalne površine ili hladno kamenje naslagano u vidu piramide na kojima se kondezuje vodena para Rosu treba skupljati pre izlaska sunca jer vrlo brzo ispari Morska voda može poslužiti za dobijanje vode za piće Slanu morsku vodu nikada nemojte piti jer osim što pojačava žeđ izaziva i pojačano izlučivanje telesnih tečnosti Pijaća voda se iz morske vode na improvizovani način dobija običnom destilacijom morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri a dobijena para se kondenzuje u vodu oslobiđenu soli skupljamo je na neki od već navedenih načina U hladne dane morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne Slatka voda se prvo smrzne a so se koncentriše u sredini kao neka žitka masa Ovu masu odstranimo a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za piće Dobijanje vode iz biljaka Ovo je vrlo efikasan način dobijanja vode za piće jer vam ne treba skoro nikakav poseban alat ili pribor Sveže voće sadrži i do 90 vode Jednostavnim ceđenjem sočnih plodova listova i jestivih biljaka možemo dobiti sok za gašenje žeđi Neke biljke su veoma sočne čuvarkuća jarić kiseljak zečja soca pa gase žeđ kada se jedu presne bez prethodnog ceđenja Prve dve pomenute biljke su posebno važne jer rastu na stenovitim terenima gde obično vlada oskudica vode Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka Najpogodnije su breze poljski brest planinski brest gorski ili mlečni javor Ovo je ipak ograničeno godišnjim dobom jer sok iz breze se može dobiti u kratkom periodu od početka aprila do polovine maja a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila Znači samo u proleće pa imajte to na umu Voda ili sok se iz stabla izvlače jednostavno na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1 5cm šilom šrafcigerom nožem i dubine 3 4cm Rupa treba da je blago nagnuta radi lakšeg oticanja vode Rupu dobro začepimo u nju se sada skuplja voda ili stavimo neku cevčicu može i od neke biljke i ispod stavimo sud u koji će da kaplje sok Ako je stablo većeg obima od 30cm možete izbušiti i tri rupe Za 24 časa se ovako može skupiti i do 1l soka iz bresta ili javora a iz breze na početku sezone do 7l a na kraju oko 3l soka dnevno Sasvim dovoljno Vinova loza takođe može biti dobar izvor vode Tečnost se dobija tako što zasečemo lozu što je moguće više a dole je presečemo što bliže zemlji pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta ZIMSKI USLOVI Zbog niskih temperatura snežnog pokrivača i vrlo malo biljaka tokom zime su uslovi za preživljavanje i boravak u prirodi još teži Međutim to ne sprečava prave zaljubljenike da borave na planinama i uživaju u čarima i ovog godišnjeg doba Pored lepote koju nam priroda izdašno nudi i u zimskim mesecima moramo znati da vrebaju i određene opasnosti može nam se desiti da zalutamo da se pokvasimo smrznemo da nas zatekne mećava i nevreme Skoro svake zime kod nas poneko strada zato što nije uspeo da se snađe kada je ostao u snežnim nametima bez mogućnosti da se probije do najbližeg naseljenog mesta ili planinske kućice Većina stradalih je mogla da se spase samo da su iskopali zaklon u snegu i sačekali da mećava prestane Veći deo naše zemlje je ispresecan planinama na kojima zima počinje već u oktobru i traje do maja punih 6 meseci To vreme prema uslovima boravka u prirodi možemo podeliti na tri perioda Od oktobra do kraja decembra period kada počinje da pada sneg A prvi sneg je vrlo važan za stabilnost snežnog pokrivača posebno na strmim padinama Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni onda se on lepi za već ohlađenu zemlju Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit pa je tada i snežni pokrivač nestabilan Od januara i do kraja februara U to vreme naročito u višim krajevima ima manje padavina a vreme je stabilno i lepo To je napovoljniji period za boravak u prirodi zimi Od marta do maja Karakteristika je promenljivo vreme Temperatura polako raste a snežni pokrivač je nestabilan U planinama se iznenada javljaju snežne lavine koje mogu da budu veoma opasne Sneg i njegove osobine Pored gore navedenog valja još poznavati vrste snega i njihove osobine Novi sneg prepoznajemo po tome što je mek suv kada je hladno i mokar kada je temperatura iznad nule Novi sneg je na strmim padinama nestabilan Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature isparavanja sleganja pod sopstvenim pritiskom i prekristalizacije I dok novi sneg može biti pršeći nabijen i vlažan stari sneg je zrnast i korast Prašnasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama To su u stvari sitni igličasti kristali leda Ako pri tome duva jak vetar kristali prašnastog snega udaraju u lice i nanose bol stvarajući ranice Zato je tada preporučljivo nositi i zaštitine naočare Sipski sneg pršić pada pri nešto višoj temperaturi ali ne višoj od nula stepeni Kristali su mu veći nego kod prašnastog snega Nabijeni sneg nastaje zbog snažnog vetra Na izgled je veoma kompaktan Kada na padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega može lako doći do snežne lavine Inače površine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i nešto tamnijoj boji Vlažni sneg pada pri temperaturi višoj od nula stepeni Snežni kristali su veliki i često se spajaju u krupne pahuljice Vlažni sneg se prepoznaje i po tome što se od njega lako prave grudve po njemu se teško kreće i on se lepi za skije saonice i krplje Kretanje Zimi u planinama kretanje mora biti lagano pravilno štedljivo i odmereno u pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljišta koje treba savladati i u harmoniji sa disanjem i radom srca dakle važe ista pravila kao i za kretanje kada nema snega Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati prečice iako će vam se činiti da tako skraćujete put i dobijate u vremenu Ne smete zaboraviti da je stepen nagiba na konjskim kozjim i pešačkim stazama dobro praračunat i dugim iskustvom prolaznika potvrđen te ih se pri kretanju treba i držati U protivnom dolazi do brzog i nepotrebnog premaranja Pri silaženju nizbrdo na manjim strmim padinama korak se može ubrzati Na zemljištu sa mekanim tlom na snegu i sitnom šljunku silazite dužim korakom Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako nećete propadati u sneg i rasipati snagu Ako nemate krplje možete ih i sami napraviti od pruća i granja Improvizovana skloništa Zimi je u planinskim predelima klima vrlo surova Noći su hladne i zato morate da organizujete neko sklonište inače preti opasnost od smrzavanja Ukoliko niste vični samogradnji ili pak nemate dovoljno vremena možete iskoristiti planinske kolibe staje za stoku ambare koševe skrovišta za seno Sve su ovo suva i dovoljno topla mesta zaštićena od vetra i padavina Planinska skloništa za ljude i stoku pojate i bačila su građeni od dasaka oblica balvana Da bi ste ih iskoristili za boravak potrebno je da otvore i šupljine zatvorite gužvama sena ili slame i da od istog materijala napravite meku i dobro izolovanu postelju Možete iskoristiti šatorska krila ili ćebad i napraviti od njih džakove koje ćete napuniti slamom i tako dobiti slamaricu na kojima se lepo spava Prizemne konjušnice ili staje kada je u njima stoka predstavljaju dobar izbor jer je u njima toplo U ovakvim objektima morate biti jako oprezni nipošto nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena koristite samo svetlost lampi Ako na raspolaganju nemate već izgrađene objekte najbolje je da bivak potražite u pošumljenom delu Drveće štiti od vetra ublažava niske temperature Grančice mahovina i suvo lišće omogućavaju udobniji boravak od njih možete da napravite ležište ili uzglavlje ili da ih iskoristite za vatru Teren diktira uslove prilagođavanja pa ako nemate ni šumu na raspolaganju pokušajte da nađete neka skrovita mesta u prvom redu ona koja su zaklonjena od vetra U tom smislu vam mogu poslužiti jaruge rupe u zemlji oborena stabla pećine Izbegavajte vlažna podnožja i mesta neposredno uz planinske potoke ili padine gde postoji mogućnost odrona Evo nekoliko primera kako možete sami napraviti zaklon odnosno bivak koji može poslužiti i par dana Bivak u vidu bunara radi se obično za 2 3 osobe i to onda kada je sneg visok najmanje 70cm Prečnik bivaka je oko 1m a dubina do 1 5m Pravi se kada nema dovoljno vremena i kada kvalitet snega ne dopušta izradu drugih vrsta bivaka u snegu Radi bolje izolacije može se pokriti skijama i šatorskim krilom preko koga se nabaca sneg Bivak se može izraditi za tridesetak minuta Bivak u dubokom snegu u vidu rova se izrađuje za više osoba onda kada je snežni pokrivač debeo 2m i više Način izrade je sličan bivaku u vidu bunara Partizanski bivak izrađuje se oko stabla četinara s niskim granama Nekoliko donjih grana se međusobno poveže i na njih nabaca sloj snega debeo 30 35cm Unutrašnjost bivaka se očisti od zemlje Ovakvi bivaci su obično dobro zaklonjeni od vetra a u njima se može založiti i manja vatra Sličan se bivak može napraviti i ispod srušene jele Bivak naslonjen na stenu pravi se kada je moguće iskoristiti povijene nagnute stene ili manje pećine Pravi se tako što se odjednom podižu sva tri zida slaganjem snežnih cigli dimenzije 60x50x30cm Ulaz se napravi uz samu stenu a zatvara snežnim kockama Povrede usled hladnoće Kao što smo već rekli zima zahteva posebne uslove prilagođavanja niskoj temperaturi Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suviše rashlade dolazi do oštećenja tkiva Zato se treba dobro toplo oblačiti i zaštititi od gubitka toplote Dejstvu hladnoće su najviše izloženi otkriveni delovi tela nos uši i brada koji najviše i stradaju Ako se ide gologlav na temperaturama od 40 stepeni i nižim može da se desi da otpadnu uši a da se to i ne oseti Podjednako su ugroženi i udaljeni delovi tela noge ruke jer ih krv teže zagreva Vlažna odeća i obuća pojačavaju dejstvo hladnoće Tesna odeća i obuća otežavaju snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa samim tim i povećavaju mogućnost oštećenja tkiva usled hladnoće Do opšteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo Smrznutom se drema obuzima ga osećaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za okolinu Njegovo srce sve sporije kuca i najzad stane Prva pomoć se ogleda u što bržem zagrevanju U tom cilju smrznuti se mora dobro utopliti i što pre preneti u toplu prostoriju Potrebni su topli pokrivači a može se zagrevati i termoforom bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima ali uvek pažljivo da se ne stvore opekotine Što pre treba skinuti mokru odeću i obuću i zameniti je suvom Smrznuti treba da pomera udove jer se tako bolje zagreva i da pije tople napitke ali nikako alkohol Ako hladnoća deluje jače samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste oštećenja tkiva Tako mogu da se jave promrzline usled kraćeg ili dužeg izlaganja hladnoći otkrivenih delova tela uši nos prsti Jača hladnoća izaziva smrzotine pojedinih delova tela Smrznuti delovi tela su beli hladni i neosetljivi Kod težih smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno moraju se previti zavojem a onda i dodatno utopliti Opasna i štetna su dva postupka sa smrzotinama trljanje snegom i bušenje plikova To dovodi do oštećenja kože izagađenja klicama i teških gnojenja Trljanje snegom se može koristiti samo radi zagrevanja i sprečavanja pojave smrzotina a nikada kada smrzotine postoje Postoje i druga oštećenja hladnoćom i vlagom koja nisu izazvana niskom temperaturom Naime kod dugotrajnog boravka u rovovima usled stajanja u vodi i blatu bez mogućnosti promene mokre odeće i obuće javlja se oštećenje nazvano rovovsko stopalo Isto tako se javlja uronjeno stopalo kod brodolomaca ili podrumsko stopalo kod dužeg zadržavanja u podrumima ili skloništima recimo za vreme bombardovanja Kod ovih oštećenja javlja se otok neosetljivost i ispucalost kože a kasnije može doći i do gnojenja Prva pomoć se sastoji u skidanju mokre obuće i odeće eventualnom postavljenju zavoja ili navlačenju suve obuće i premeštanju u suve i tople prostorije Takođe česta pojava u planinama kod neiskusnih je oštećenje vida u obliku snežnog slepila Ono je posledica jakog dejstva ultraljubišastih zraka posle dužeg boravka na suncu koje obasjava snežne površine Prvo se javlja crvenilo očiju i pečenje zatim

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/ziveti-sa-prirodom-prirucnik-za-prezivljavanje/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Корисни Линкови - ПЕД Субјел
    Fruška Gora Nacionalni park Tara Nacionalni park Kopaonik Nacionalni park Đerdap Specijalni rezervat prirode Zasavica Specijalni rezervat prirode Carska bara Specijalni rezervat prirode Obedska bara Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero Specijalni rezervat prirode Selevenjske pustare Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara Specijalni rezervat prirode Koviljsko petrovaradinski rit Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje Specijalni rezervat prirode Uvac Park prirode Palić Park prirode Golija Park prirode Stara planina Predeo izuzetnih odlika Subotička peščara Сви ови линкови су преузети са Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the World s Toughest Mountain National Geographic Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Филмови Climbing to the Roof of the World 1997 Earth Under Water in Next 200 Years The Next Ice

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/%d0%bb%d0%b8%d0%bd%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Odevanje za boravak u prirodi - ПЕД Субјел
    telo Ne samo što je ovo neprijatno već naše telo mora da poveća proizvodnju toplote a šanse za pothlađivanje su veće Osnovni sloj ne bi trebalo da zadržava vlagu već bi trebalo da je odvodi dalje od kože Proizvođači neprestano pronalaze nove High tech sintetičke materijale ili iznova otkrivaju pozitivna svojstva materijala kao što je vuna Oni svi imaju neke zajedničke karakteristike Vlaga koju material može da upije ne može biti veća od 1 ukupne težine materijala U praksi ovo znači da se ovi materijali jako brzo suše Vlakna su veoma laka a u isto vreme veoma izdržljiva Materijali su tako tretirani da umanje tendenciju ovih materijala da izazivaju svrab i smrad usled znoja i ili gljivica Izolacioni sloj Izolacioni sloj je drugi sloj odeće koji se oblači preko osnovnog sloja Njegova namena je da zadrži telesnu toplotu a najbolji način za to je stvaranje vazdušnog sloja oko tela Ovaj sloj vazduha umanjuje razmenu toplote između tela i spoljašnje sredine Izolacioni sloj se uglavnom sastoji od poliestera koji je tako obrađen da se vazduh zadržava između njegovih vlakana Ovaj sloj vazduha formira zaštitini sloj koji pruža odličnu izolaciju Ovi materijali se veoma brzo suše i odlično transportuju znoj ka spolja Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/odevanje-za-boravak-u-prirodi/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • AKTIVAN VEŠ - ПЕД Субјел
    Performanse aktivnog veša čini sama struktura materijala od kojih je napravljen Specijalno projektovana vlakna dozvoljavaju dizajnerima materijala da naprave materijale visokih performansi koji su mekani dišu i čine da vlaga izlazi napolje Lako održavanje Lako se održavaju peru i suše u mašini Ipak omekšivače i izbeljivače treba ibegavati Štednja energije Aktivan veš se jako brzo suši tako da smanjujete upotrebu sušača veša Idealan je za putovanja gde se trudite da nosite što manje stvari Komfort tokom cele godine U hladnim danima zimi Aktivan veš je odličan prvi sloj uz telo posebno tokom nekih zimskih aktivnosti Čini to da otklanja vlagu sa tela i prebacuje nasledeći sloj radi što brže evaporacije Ostajete topli kada vam je telo suvo Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/aktivan-ves/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Planinarska Oprema - ПЕД Субјел
    a treba da bude izložen niskoj temperaturi koriste se gornje rukavice sa dva prsta zato što se tako prsti bolje greju Kapa je jako bitan deo opreme Najčešće je od polara ili vunena Preko vunene kape u slučaju kiše i snega se često nosi kapuljača Razna oprema uredi Naočare za sunce se koriste i po oblačnom vremenu jer i tada zračenje može biti veoma veliko Skijaške naočare se koriste u slučaju jakog snega i vetra Pri jako niskim temperaturama moguće je koristiti i masku koja prekriva lice Posuda za vodu ne treba da bude od plastike jer se voda u njoj brzo može zalediti Najčešće se koriste posude od aluminijuma ili termosi od različitih materijala Lampa Nekada planirano a nekada ne deo uspona ili silaska može se odvijati noću Tada je potrebna lampa Danas se najčešće koriste čeone lampe jer tako ruke ostaju slobodne Ranac treba da odgovara potrebama Postoje ranci zapremine od 10 litara do 100 litara Za jednodnevne izlete najčešće se koriste ranci zapremine od 20 do 40 litara a za višednevne od 65 do 100 litara zavisno od količine opreme i hrane Sa spoljašnje strane ranca može postojati nekoliko džepova i traka kojima je moguće pričvrstiti cepin kacigu ili podmetač za spavanje Ranci se često prave od kordure jer kordura ne propušta kišu i sneg Kamp oprema uredi Vreća Postoje letnje i zimske vreće U nekima se može spavati i na temperaturi od 20 stepeni a i nižoj Dobre vreće su lagane i zauzimaju malo prostora Podloga za vređu služi kao toplotna izolacija Šator može biti za jednu ili više osoba Ukoliko je šator za više osoba on se često može podeliti na dva dela pri nošenju u rancu Primus je boca sa gasom na kojoj se može skuvati supa čaj ili otopiti sneg na usponima koji traju više dana kada se ne može nositi dovoljno vode sa sobom Penjačka oprema tehnička oprema uredi Cepin Dereze Karabiner Cepin Cepin je deo standardne planinarske opreme Cepin je namenjen za izradu stepenica i oslonaca u tvrdom snegu i ledu kao oslonac pri veranju i spuštanju na strmim zaleđenim padinama za kočenje prilikom proklizavanja te izradu bivaka u tvrdom snegu Sastoji se od kljuna lopatice drške omče i šiljka Dereze Dereze se nose na nogama u slučaju da se ide po ledu Postoje dereze sa gurtnama poluautomatske dereze i automatske dereze Dereze se koriste za bezbedno kretanje i veranje po tvrdom i zaleđenom snegu strmim travnatim padinama i u listopadnim šumama Imaju 12 ili 14 zubaca Pričvršćuju se za obuću pomoću traka za vezivanje Štapovi za planinarenje pre spadaju u opremu za hodanje nego u penjačku opremu Služe da smanje opterećenost nogu pre svega kolena pogotovo kada planinari prelaze dugačke deonice ili nose težak ranac Da bi dugo trajao vrh se proizvodi od karbida Garabini Garabin Garabin je metalni prsten izduženog oblika koji se upotrebljava za spajanje užeta sa klinom u steni za vezivanje planinskih užadi omči lestvica privremenog osiguranja i sredstava za spašavanje Nije preporučljivo za spajanje dva veračka

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/planinarska-oprema/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Primer spiska opreme - ПЕД Субјел
    cipela Pojas alpinistički 1 Uže 1 50 m dinamičko Prusik 3 kom Dužina zavisi od karaktera akcije Za cepin pupkovinu i rezervu Karabineri 3 Bar jedan sa maticom Trekking štapovi 1 par Šlem 1 Neobavezno zavisi od karaktera akcije Gurtne Dužina zavisi od od karaktera akcije Neobavezno zavisi od karaktera akcije OSTALA OPREMA Naočare glečerke 1 Zaštita od sunca Ski naočare 1 Zaštita od sunca i vetra Samo za ekstremne uspone Baterijska lampa 1 Čeona baterijska lampa Baterije sijalica 1 1 Zavisi od vremena trajanja ture Kompas 1 Pištaljka 1 Sveće Broj zavisi od vremena trajanja ture Igla i konac Kese za đubre Dokumenta novac Pasoš lična karta zdravstvena knjižica planinarska knjižica novac HIGIJENA Sapun pasta za zube 1 1 Četkica za zube 1 Toalet papir Količina zavisi od vremena trajanja ture Vlažne maramice Količina zavisi od vremena trajanja ture Peškir 1 Grickalica 1 Papirnate maramice Količina zavisi od vremena trajanja ture LEKOVI I PRVA POMOĆ Aspirin Vitaminsko mineralne tablete Tablete protiv bolova Tablete protiv proliva Antibiotik širokog spektra Zavoj Hanzaplast sterilna gaza Dezinfekciono sredstvo Elastični zavoj Zaštitna krema za sunce Grožđana mast Cinkova mast Mast za ojed Talk Mast protiv smrzavanja Za ekstremne uspone pd Pobeda Оставите коментар Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/primer-spiska-opreme/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • Djavolja Varos, Rock Formation - ПЕД Субјел
    u neposrednoj blizini zemljanih figura Zemljane figure Lokalitet čudnog naziva Đavolja Varoš pripada selu takođe čudnog imena Đake potiče od albanske reči gjak krv između 660 i 700 m n v koje se nalazi na području opštine Kuršumlija Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva kule su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku strahovito razorenu erozivnim procesima Jaruge takođe imaju čudne nazive jedna je Đavolja Jaruga a druga Paklena Jaruga Ukupno ima 202 zemljane figure različitih oblika i dimenzija visine od 2 do 15 m širine od 0 5 do 3 m sa kamenim kapama na vrhu One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima Figure se obrazuju rastu menjaju skraćuju postepeno vrlo sporo nestaju i ponovo stvaraju Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta Međutim materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od bombardovanja kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova figura Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori vetar sunčevi zraci promena temperature i dr oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti Deluje nestvarno da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu U Evropi ima sličnih pojava u Alpima sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji kod Bolcana zatim u Valerijenu u pokrajini Gornja Savoja u Francuskoj i dr U Americi je poznata Bašta bogova Međutim u Đavoljoj varoši su kule brojnije većih dimenzija i znatno postojanije Đavolja voda Druga prirodna retkost u Đavoljoj Varoši su dva izvora vode čudnih svojstava Đavolja voda koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi je hladan i ekstremno kiseli ph 1 5 izvor sa visokom mineralizacijom 15 g l vode Sadržaj nekih elemenata aluminijum gvožđe kalijum bakar nikl sumpor je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće odnosno povećan je za 10 do 1 000 puta Crveno vrelo je drugi izvor koji se nalazi nizvodno oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi odnsono na ravnom terenu On je manje kiseo pH 3 5 i sa nižom opštom minerizacijom 4 372 mg l vode Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/djavolja-varos-rock-formation/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive