archive-rs.com » RS » E » EARTH.RS

Total: 421

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Видео - ПЕД Субјел
    Оставите коментар Arctic ocean Admin Apr 23 2009 u Youtube Оставите коментар Hawai i Admin Apr 23 2009 u Youtube Оставите коментар Gulf Caribbean Admin Apr 23 2009 u Youtube Оставите коментар Previous Page Наредни постови Документарци The Next Ice Age and The Gulf Stream Earth Under Water in Next 200 Years Climbing to the Roof of the World 1997 K2 Climbing the World s Toughest Mountain Karte National Geographic Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Discovery Channel Global Warming What You Need To Know BBC The Truth About Climate Change Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 Новости How elephants affect weather Planet Ocean the film by Yann Arthus Bertrand U Evropi nestalo čak 421 000 000 ptica Himalaji Stradali planinari РАЖАНА 2014 ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ ДИВЧИБАРЕ МИОНИЦА Man Steve Cutts ЛОРЕТ 2014 МАЛИ ПОВЛЕН 1347 Kamp a ne Komp КАОНА 2014 Kamp Šta poneti БРДО ГРАД 1022 Šator za poneti Veliki rančevi Priroda šator čovek Orijentacija u prostoru Upotreba Kompasa Претрага Стране Karte Topografske Karte Документарци BBC Climbing MT Everest The Sherpa s Story Mountain Men The ghosts of K2 The Truth About Climate Change Discovery Channel Global Warming What You Need To Know K2 Climbing the World s Toughest Mountain National Geographic Six degrees could change the world Ultimate Survival Alaska Savage Beasts Ultimate Survival Alaska Arctic Hell Филмови Climbing to the Roof of the World 1997 Earth Under Water in Next 200 Years The Next Ice Age and The Gulf Stream Контакт План акција 2013 Архива March 2015 1 January 2015 1 November 2014 1 October 2014 2 April 2014 1 March 2014 4 February 2014 2 January 2014 11 December 2013 2 November 2013 1 August 2013

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/category/%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%b5%d0%be/page/6/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    Косјерић Дужина стазе је око 10 км Leave a Comment Jеднодневни излет на Гоч by Admin on Feb 10 2012 under План акција Планинарско еколошко друштво Субјел у сарадњи са канцеларијом за младе у среду 15 фебруара организује једнодневни излет на Гоч скијање санкање пешачење Полазак је у 06 30 часова са паркинга код такси станице Храна из ранца Цена превоза је 300 динара Ски пас на Гочу је 400 динара изнајмљивање скијашке опреме је 400 динара Полазак са Гоча је у 16 00 часова У повратку свраћамо у Краљево и у Рода центар бивши Меркатор у Чачку Пријава за акцију и уплата је до понедељка 13 фебруара код представника ПЕД Субјел Leave a Comment Korišćenje i održavanje Šatori by Admin on Feb 01 2012 under Опрема Шатори Tents After buying a tent you should check that it is complete inner tent fly sheet poles pegs by putting it up without pegging it at home or outside What is more to maintain the high performance standards of your Ferrino tent we recommend the following Putting up your tent 1 Choosing the area Do not pitch your tent beneath trees that release resin or other substances that could ruin the fabric It is better to put the tent up on a slight slope or a moderate rise rather than having to dig a drainage ditch around it Clean away any scrub stones or anything that could damage the floor of the inner tent Choose a shady area or one that is not totally exposed to sunlight prolonged exposure to ultra violet rays can alter the colours and even the stability of the tent fabric causing progressive degradation It is best to place an extra waterproof ground sheet between the tent floor and the ground this extra precaution will help to prolong the life of your tent 2 Fixing The pole arches must be correctly inserted into the corresponding joints incorrect insertion may cause the poles to break The elastic within the poles serves to hold individual components together and does not automatically fix the poles together as might be believed Make sure that the zip cursors can run freely Remember to close the zips before pegging the tent Make sure that the fly sheet is fixed in all points both on the ground and on the poles The pegs must be positioned at opposite angles to the ropes Reduce the tension of elastics guy lines and poles to prevent excessive tension on the fabric which could cause the zips to break or the fabric itself to fray It is normal for a tent that was well pitched during the day to appear loose in the morning and vice versa the synthetic fabrics used are subject to variations in size according to climate If they are exposed to the sun they tighten significantly while they relax in the event of rain or damp Making the relevant adjustments to the tent can solve this problem 3 Use Do not use naked flames in proximity to or inside the tent care must be taken with candles gas lamps and stoves fires barbecues and cigarettes Condensation The waterproof treatment on the fabrics may cause condensation to form inside the fly sheet and at times on the floor too This happens above all overnight due to people breathing in the tent particular heat exchange conditions between internal and external environments or when there is a high percentage of relative humidity This problem may also occur when the sky is clear the weather is good and there are no people in the tent Condensation will clear if the tent is properly aired or with the arrival o f the first rays of sunshine When taking down the tent remove the pegs by pulling them directly without pulling the tent fabric Proper maintenance for a long life Do not fold or pack away the tent if it is wet or damp If this is the case once at home it is better to put it up again or to open it out in a suitable place and dry it well Beat the dry tent brush it and clean the inside thoroughly Do not use petrol or other chemical solvents to remove any stains use only water mild soap and a soft brush Clean and dry poles and pegs thoroughly before putting them away in their bags Always keep the tent in a dry place Leave a Comment Return to Snake Cave by Admin on Jan 26 2012 under National Geographic Leave a Comment Jurassic Shark by Admin on Jan 26 2012 under National Geographic Leave a Comment Bermuda triangle by Admin on Jan 26 2012 under National Geographic Leave a Comment РАДАНОВЦИ БРАЈКОВИЋИ by Admin on Jan 18 2012 under Вести Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 22 јануара организује планинарску акцију РАДАНОВЦИ БРАЈКОВИЋИ Полазак је у 10 00 часова са такси станице Пешачка релација Радановци Брајковићи Дужина стазе је око 10 км Цена превоза 200 динара Ручак је код Рада Савића Пријава за акцију је до петка 20 јануара кодпредставника ПЕД Субјел Leave a Comment БОЖИЋНА ШЕТЊА ДО СУБЈЕЛA by Admin on Dec 30 2011 under Вести Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 07 јануара организује традиционалну планинарску акцију БОЖИЋНА ШЕТЊА ДО СУБЈЕЛA Полазак је у 11 00 часова од мотела Извор Пешачка релација Косјерић Субјел црква у Субјелу Косјерић Дужина стазе је око 11 км Храна из ранца Leave a Comment МАКОВИШТЕ СЕЧА РЕКА by Admin on Dec 22 2011 under Вести Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 25 децембра организује планинарску акцију МАКОВИШТЕ СЕЧА РЕКА Полазак је у 09 00 часова са такси станице Пешачка релација Поповина Полошница Сеча Река Дужина стазе је око 15 км Храна из ранца Превоз је обезбеђен Пријава за акцију је обавезна до суботе 24 децембра код представника ПЕД Субјел Leave a Comment СУБЈЕЛ 2011 by Admin on Dec 14 2011 under Вести Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 18 децембра организује планинарску акцију СУБЈЕЛ 2011 Пешачка релација Превија Велики

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/7/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    Клинови при верању служе као вештачки ослонци у стени Израђују се од кованог челика легираног хрома ванадијума молибдена и специјалних алуминијумских легура Дужина клинова је од 4 30цм Клинови се деле на вертикалне хоризонталне дијагоналне универзалне клинове са алком жлебасте клинове специјалне експанзионе дрвене снежне и ледене клинове Делови клина су глава тело врх и ушице Leave a Comment Висинска болест by Admin on May 24 2011 under Планинарење Висинска болест болест висина је скуп знакова и симптома који заједно описују разне поремећаје и њихове компликације које настају у организму у току боравка на великим висинама најчешће изнад 2 500 метара изнад мора Настаје чешће при брзом успону који не дозвољава телу да се прилагоди условима који владају на висини У већини случајева ради се о благом поремећају који се манифестује главобољом губитаком апетита мучнинином отежаним дисањем брзим замарањем и у већини случајева не захтева интервенцију лекара Ретко напредује у мождани и плућни едем који могу иззазвати тешке последице у организму појаву коме и смрт ако се болест правовремено не препозна Најбољи начин спречавања висинске болести је правилан успон при чему се оставља довољно времена организму за аклиматизацију Лечење висинске болести подразумева престанак даљег успона брзи силазак на што нижу надморску висину нарочито ако знаци и симптоми не пролазе или се погоршавају Кисеоник и лекови служе као помоћ при силаску Leave a Comment Аклиматизација на висину by Admin on May 24 2011 under Планинарење Аклиматизација на висину је биолошки и психолосоцијални процес прилагођавања боравку и животу на висини То је спор и постепени физиолошки одговор организма на промену барометарског притиска ваздуха на достигнутој висини који омогућава организму да борави и преживи у условима недовољне количине кисеоника хипоксија у удахнутом ваздуху Хипоксија хипобарична хипоксија стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима које има за последицу поремећај у функционисању органа система и ћелија у организму човека након успона приближно изнад 1 500 метара надморске висине Хипоксија активира читав низ интегрисаних физиолошких промена након успона Ове промене функција организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива и ћелија кисеоником и најизраженије су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника а то су кардиоваскуларни и респираторни систем али ове промене се вероватно јављају и у свим другим системима организма Временом у току боравка на висини низ промена у организму могу произвести стање физиолошке адаптације познато под називом аклиматизација које дозвољава човеку да на висини на којој је аклиматизован постигне максималну ефикасност сопствених радних умних и физичких могућности Још важније са медицинске тачке је чињеница што код правилно аклиматизоване особе изостају тежи облици нарушавања умних и физичких способности и појава висинске болести Условљен првенствено недовољном количином кисеоника у удахнутом ваздуху на висини хипоксија процес аклиматизације у организаму покреће следеће физиолошке механизме који обезбеђују успешну адаптацију и нормално функционисање ћелија и ткива на висини 6 Дубина дисање расте што обезбеђује бољу вентилацију плућа Притисак у артеријама плућа се повећава што има за последицу већи прилив крви у делове плућа који обично нису у функцији за време дисања на нивоу мора Организам производи више црвених крвних зрнаца еритроцита што доприноси већем преносу кисеоника до ткива и ћелија Организам производи веће количине ензима који олакшавају ослобађање кисеоника од хемоглобина у ткивима Време трајања аклиматизације и њен успех је у функцији интеракције између заједничких физиолошких карактеристике појединих људи и величине хипоксичног стреса који је одређен достигнутом висином и брзином успона зато што је на одређеној висини пуна аклиматизација нижа и даје само делимичну аклиматизацију у току успона од нижих ка вишим висинама Код већине особа на веома великим надморским висинама 70 80 респираторних функција у аклиматизацији настаје након недељу до десет дана А 80 90 од укупног достигнутог физиолошког нивоа аклиматизације постиже се у периоду од три недеље до месец дана Максимално аклиматизације може да траје месецима и годинама Неки људи са брже аклиматизују од других али се зато одређен број људи не аклиматизују уопште Такве особе нису погодне за ваздухопловство војску бављење алпинизмом итд јер умањена способност аклиматизације њиховог организма утиче на њихове умне и радне споосности Такве особе најчешће оболевају од висинске болести и треба их сматрати за физички профил са ограничим способностима за боравак на великим висинама Нажалост не постоји поуздан начин да се идентификују ови појединци осим по њиховом искуству током претходних излагања висини анамнеза или након опсежно спроведеног хипоксичног теста у симулираним условима у хипобаричној комори Хипоксија не изазива само поремећај дисања и менталну депресију него јако умањује и радну способност мишића То се не односи само на скелетне мишиће већ и на срчани мишић због чега је максимални ниво минутног волумена срца снижен Leave a Comment Врхови преко 8000 метара by Admin on May 24 2011 under Планине Врх Висина у метрима Држава Датум првог освајања врха Први планинари на врху 1 Монт Еверест тибетски Чомолангма Богиња мајка света непалски Сагарматха Високо у небу 8848 Непал Кина 29 мај 1953 Едмунд Хилари Edmund Hillary и шерпас Тензинг Норгај Tenzing Norgay 2 К2 8611 Кина Пакистан 31 јул 1954 Ахил Компањони Achille Compagnoni и Лино Лакедели Lino Lacedelli 3 Канченџанга 8586 Индија Непал 25 мај 1955 Џорџ Бенд George Band и Џо Браун Joe Brown 4 Лотсе 8516 Непал Кина 18 мај 1956 Фриц Лухсингер Fritz Luchsinger и Ернст Раис Ernst Reiss 5 Макалу 8463 Непал Кина 15 мај 1955 Жан Кузи Jean Couzy и Лионел Терај Lionel Terray 6 Чо Оју 8201 Непал Кина 19 октобар 1954 Јозеф Јехлер Joseph Joechler Пасанг Дава Лама Pasang Dawa Lama и Херберт Тихи Herbert Tichy 7 Даулагири 8167 Непал 19 мај 1960 Курт Димбергер Kurt Diemberger Петер Динер Peter Diener Наванг Дорје Nawang Dorje Нима Дорје Nima Dorje Ернст Форер Ernst Forrer и Албин Шелберт Albin Schelbert 8 Манаслу или Кутанг 8163 Непал 9 мај 1956 Тошио Иманиши Toshio Imanishi и Фуалзен Норбу Gyalzen Norbu 9 Нанга Парбат или Диамир 8126 Пакистан 3 јул 1953 Херман Бул Hermann Buhl 10 Анапурна 8091 Непал 3 јун 1950 Морис Херцог Maurice Herzog и Луис Лашенал Louis Lachenal 11 Гашербрум 1 или К5 или Хиден пик 8068 Кина Пакистан 5 јул 1958 Ендру Кауфман Andrew Kauffman и Петер Шенинг Peter Schoening 12 Броуд пик или Фалчен Кангри или К3 8047 Кина Пакистан 9 јун 1957 Херман Бул Hermann Buhl Курт Димбергер Kurt Diemberger Маркус Шмук Marcus Schmuck и Фриц Винтерштелер Fritz Wintersteller 13 Гашербрум 2 или К4 8035 Кина Пакистан 9 јул 1956 Јозеф Ларх Josef Larch Фриц Моравец Fritz Moravec и Ханс Виленпарт Hans Willenpart 14 Шишапангма или Госаинтан или Ксиксабангма 8027 Кина 2 мај 1964 Десет пењача Вођа експедиције Су Шинг Hsu Ching Leave a Comment Планинарење by Admin on May 24 2011 under Планинарење Планинарење је спорт у ком је један од главних циљева освајање врха неке планине Дурмитор Црна Гора Велики број планинара има различите мотиве а углавном су то изазов уживање у нетакнутој природи и дружење Планинарење често захтева добру кондицију јер оно обухвата пењање силажење ношење ранца итд Искуство је потребно за коришћење карте компаса висиномера и друге опреме Основна планинарска опрема подразумева ципеле јакну ранац Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему појас прусик карабинери цепин дерезе шлем штапови опрему за преноћиште шатор врећа подлога осталу опрему наочаре за сунце ски наочаре батеријска лампа компас За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима магла ветар снег киша недостатак воде и хране повреде кварови опреме остану прибрани помогну другима и безбедно приведу акцију крају Циљ вискогорства је освајање врхова високих планина Најчешће се под тим подразумевају врхови преко 2000 метара надморске висине При пењању на високе планине долази до промена у организму пре свега због тога што ваздушни притисак опада са повећањем надморске висине Аконкагва Аргентина Висина у метрима Атмосферски притисак у милибарима 0 1013 1000 899 2000 795 3000 701 4000 616 5000 540 6000 472 Извор Међународна авио организација International Civil Aviation Organization Као последица мањег притиска крв је мање засићена кисеоником него на мањим висинама Организам се може донекле прилагодити овим условима Срце куца брже повећава се крвни притисак Међутим на већим висинама организам се теже прилагођава Тако настаје висинска болест Симптоми висинске болести су главобоља несаница губитак апетита мучнина повраћање губитак мокрења итд Начини борбе против висинске болести су бити у што бољој кондицији пити пуно течности јести добро добро се аклиматизовати Аклиматизација је постепено привикавање организма на велику висину Планинари најчешће покушавају да се аклиматизују по методу горе доле који подразумева такозване аклиматизационе успоне пењање на веће висине у току дана а затим спуштање и ноћење на мањој висини Тек после једног или више аклиматизационих успона дефинитивно се наставља даље ка врху Врхови преко 8000 метара Врх Гашербрум 2 Хималаји Постоји 14 планинских врхова виших од 8000 метара Многи планинари покушавају да освоје Седам врхова односно све врхове за које важи да су највиши врх континента на ком се налазе Ретки су они који покушавају да освоје свих 14 врхова виших од 8000 метара Сви ови врхови се налазе на Хималајима и то у четири земље Непалу Пакистану Кини и Индији Тежина се овде не огледа само у томе што су стене са јужне стране веома стрме а клима са северне стране сурова већ и у чињеници да је ваздух веома разређен Због тога велики број пењача користи боце са кисеоником који опет представљају додатни терет за ношење iz Wikipedije Leave a Comment Šator by Admin on May 24 2011 under Опрема Шатори Jedan od osnovnih delova opreme kako planinara tako i svih drugih koji se bave tzv outdoor aktivnostima je svakako šator Osim u izuzetnim slučajevima ne bi se moglo ni zamisliti normalno bivakovanje u divljini bez odgovarajućeg šatora Na tržištu postoji ogroman broj različitih tipova šatora Oni se razlikuju po mnogo čemu Od veličine težine načina postavljanja pa do vrste i boje materijala od koga su napravljeni Prema ovim karakteristikama različiti tipovi šatora se naravno različito i koriste Nas ovde pre svega zanimaju mali planinarski šatori koji se mogu nositi prikačeni na rančeve prilikom dugotrajnih planinarskih i drugih tura Na slici je jedan od šatora iz kategorije ekspedicijskih VauDe dvoslojni dva ulaza aluminijumske šipke za 2 do 3 osobe težina 3 2 kg veličina 215 x 165cm Dobri planinarski šatori moraju da zadovolje mnoge kriterijume Predstavićemo bar najvažnije od njih Težina Logično je da planinarski šatori moraju biti što lakši Ovakvi šatori se stavljaju na rančeve i nose ne retko u celodnevnim pešačkim i penjačkim turama Nekada ture traju po više dana Zato je jedna od najvažnijih karakteristika dobrih šatora mala težina Da bi bili što konkretniji moramo naglasiti da planinarski šator ne bi trebalo da prelazi težinu od 3 3 5 kg max Najbolji su inače oni koji su i lakši od 3 kg Težina zavisi od mnogo faktora Pre svega značajno je za koliko osoba je šator predviđen a osim toga bitno je i da li je tip šatora dvoslojan ili jednoslojan Ali o tome kasnije Veličina šatora Možemo reći da se planinarski šatori prave skoro isključivo za dve do tri osobe Veći šatori od toga su mnogo kabastiji i teži pa samim ti i ne mogu spadati u planinarske Ipak postoje i pojedine konstrukcije šatora koji svojom težinom i veličinom zadovoljavaju kriterijume planinarskih a projektovani su za četiri osobe Slojevitost šatora Postoje dva tipa šatora To su jednoslojni single wall tent i dvoslojni double wall tent Uglavnom se preporučuju dvoslojni šatori Ovakvi šatori imaju jedan unutrašnji i jedan spoljašnji zid a između njih je sloj vazduha Ovo je veoma bitno s obzirom da je vazduh dobar izolator i onemogućava kondenzaciju vodene pare Naime obično u jutarnjim časovima ili uvek kada je napolju hladno a u šatoru toplije dolazi do kondenzacije pa je unutrašnji zid potpuno mokar Kod dvoslojnih šatora se ovo ne događa pa je to već dovoljna prednost u odnosu na jednoslojne Naravno kada se tome doda da kiša i vlaga teže probijaju dva sloja od jednog i da je uopšte uzevši toplije u ovakvom šatoru vidimo da je prednost double wall tent ne tako mala Međutim mana je u tome što su dva sloja sigurno teža od jednog Ipak u novije vreme proizvode se šatori sa jednim slojem ali jako dobrog materijala Najčešće su to materijali tipa Gore tex koji su odlični Ipak ovakvi šatori su dosta skupi Podizanje šatora Veoma je bitno da se šator brzo i lako podiže i rastura Ovo nije zbog nekog takmičenja u brzom podizanju šatora već iz čisto praktičnog razloga Osim toga ponekad je potrebno podići šator po mraku ili jakom vetru U ovakvim slučajevima lako podizanje šatora je vrlo bitan faktor Noseće šipke šatora Šatori obično imaju dve do tri noseće šipke One mogu biti od različitih materijala Bitno je da šipke budu što jače i što lakše Plastične šipke su lagane ali lako pucaju To može biti problem naročito pri jakim olujnim vetrovima Najbolje su aluminijumske šipke One su lagane ali daleko jače od plastičnih Postoje i drugi materijali različite vrste legura koji su i bolji od aluminijuma ali su dosta skupi Takođe kada se kupuju šatori sa aluminjumskim šipkama najčešće se dobija i jedan deo za popravku tj nastavljanje šipke koji omogućava brzu popravku oštećene šipke na licu mesta Ulaz u šator Najbolji šatori imaju dva ulaza Oba su natkrovljena sa gornjim slojem šatora tj šator ima dva produžena dela Ovo omogućava da se jedan otvor koristi kao ulaz u šator a drugi za ostavljenje stvari Pošto su oba natkrovljena nema opasnosti da stvari pokisnu Materijal Postoji veliki broj različitih materijala koji se koriste za šatore Sve u svemu to su pojedine vrste sintetičkinh materijala polyester polyamid Najbolji ali i najskuplji šatori se prave od Gore tex materijala Ovaj materijal je vodonepropustan štiti od vetra i dovoljava da vodena para iz šatora isparava waterproof windproof and breathable Time se dodatno sprečava stvaranje kondenzacije u šatoru Marka Veliki broj firmi se bavi projektovanjem i proizvodnjom šatora Ne bih ovde izdvajao neke od njih po kvalitetu ali postoje Salewa VauDe Mammut Ferrino Cena Za naše prilike ovo je jedna od najvažnijih karakteristika šatora Cene su toliko raznolike da je veoma teško dati bilo kakav raspon Cena zavisi koliko od gore pomenutih karakteristika toliko i od mesta gde se šator kupuje Uglavnom se krecu od 100 DM pa naviše Cena dobrog planinarskog šatora je oko 300DM u prodavnci Montex u Budimpešti Otprilike tako se kreću cene i u drugi prodavnicama u inostranstvu Možda se negde može naleteti i kupiti dobar šator i za manje para Osim ovih karakteristika postoji čitav niz drugih praktičnih sitnica koje čine boravak u njima prijatnijim Inače nabavka šatora u našoj zemlji je više u domenu sreće nego znanja i iskustva Z Karić sa http www pdpobeda rs Leave a Comment Odevanje za boravak u prirodi by Admin on May 24 2011 under Одећа Održavanje termalne ravnoteže Cilj outdoor odevanja nije da poveća našu telesnu temperaturu već da nam pomogne da održimo termalnu ravnotežu U stanju termalne ravnoteže telo generiše upravo onu količinu toplote koju gubi odavanjem toplote bez potrebe da dodatno generiše toplotu ili da odaje suvišnu toplotu znojenjem Sposobnost odeće da održi termalnu ravnotežu umanjuje količinu energije koju naše telo troši za održavanje termalne ravnoteže Ostati suv Održavanje površine kože suvom pomaže očuvanje telesne temperature i generalno povećava komfor Ovo se postiže na dva načina Zaštita od spoljašnje vlage odeća bi trebalo da štiti od kiše snega i ostalih mogućih izvora vlage Zaštita od unutrašnje vlage odeća bi trebalo da štiti od znoja i odvodi ga sa površine kože ka spoljnoj sredini Da bi se u isto vreme telo zaštitilo od vlage spolja a u isto vreme znoj sproveo dalje od površine kože potrebno je da je odeća vodonepropusna za vlagu spolja a da diše za vodenu paru iznutra Ovo nije lako ostvariti Base Layer Thermal Underwear Osnovni sloj termalni donji veš Osnovni sloj je u direktnom kontaktu sa kožom Pri bavljenju outdoor aktivnostima normalno je očekivati da će biti dosta naizmeničnog znojenja i hlađenja Zbog toga je bitno da taj sloj odeće može brzo da se ohladi ali ne i prebrzo Zajednički problem svih outdoor aktivnosti je pothlađivanje nakon intezivne aktivnosti Pamučne majice zadržavaju znoj u materijalu Kada se telo ohladi i prestane da odaje znoj pamuk nastavlja da hladi telo Ne samo što je ovo neprijatno već naše telo mora da poveća proizvodnju toplote a šanse za pothlađivanje su veće Osnovni sloj ne bi trebalo da zadržava vlagu već bi trebalo da je odvodi dalje od kože Proizvođači neprestano pronalaze nove High tech sintetičke materijale ili iznova otkrivaju pozitivna svojstva materijala kao što je vuna Oni svi imaju neke zajedničke karakteristike Vlaga koju material može da upije ne može biti veća od 1 ukupne težine materijala U praksi ovo znači da se ovi materijali jako brzo suše Vlakna su veoma laka a u isto vreme veoma izdržljiva Materijali su tako tretirani da umanje tendenciju ovih materijala da izazivaju svrab i smrad usled znoja i ili gljivica Izolacioni sloj Izolacioni sloj je drugi sloj odeće koji se oblači preko osnovnog sloja Njegova namena je da zadrži telesnu toplotu a najbolji način za to je stvaranje vazdušnog sloja oko tela Ovaj sloj vazduha umanjuje razmenu toplote između tela i spoljašnje sredine Izolacioni sloj se uglavnom sastoji od poliestera koji je tako obrađen da se vazduh zadržava između njegovih vlakana Ovaj sloj vazduha formira zaštitini sloj koji pruža odličnu izolaciju Ovi materijali se veoma brzo suše i odlično transportuju znoj ka spolja Leave a Comment AKTIVAN VEŠ by Admin on May 24 2011 under Одећа uvod Zašto izabrati aktivan veš Iz prostog razloga da bi stalno bili suvi i da bi se osećali komforno kad počnete da perspirirate Znojenje je jedan od prirodnih mehanizama tela koji hlade organizam prilikom pregrevanja Projektovan specijalnom tehnologijom koja čini da vlaga isparava i ubrzava sušenje Aktivan veš vam pomaže da ostanete suvi i sveži upravo ono što vam je potrebno da bi se osećali prijatno ne samo tokom dana već i prilikom vaših najtežih aktivnosti Osim svakodnevnih aktivnosti gde se može nositi ispod košulje ili nekog drugog odevnog predmeta akivan veš se primenjuje u raznim sportskih aktivnostima trčanje

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/8/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    mahovina Štap možemo okretati ručno ali je još bolje ako napravimo mali luk za okretanje Štap pritisnemo na meku drvenu ploču na mestu dodira postavimo trud i okrećemo štap Usled okretanja štapa dolazi do trenja razvija se toplota drvo se zažari i upali postavljeni trud Kako se dobija trud On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve hrasta duda šljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo Posle dužeg iskuvavanja gljiva se osuši i dobro istuče Tako dobiveni trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali Ako nema mogućnosti da se gljiva kuva onda je treba što bolje osušiti i istući Umesto truda nam može poslužiti i dobro osušena mahovina Potpala i loženje vatre Prvo jedan savet sa sobom uvek nosite šibice ili upaljač ali ih i na vreme obezbedite od vlage ili mogućnosti da se pokvase pad u vodu kiša Šibice se čuvaju npr u plastičnoj kutiji za film Može poslužiti i bilo koji drugi nepromočivi omot pa čak i obična najlon kesa dobro hermetički zatvorena Takođe u to nepromočivo pakovane stavite i nešto od materijala za potpalu vatre papir se ne preporučuje Pored pomenutog truda evo šta još možemo koristiti za potpalu suve grančice jele bora ili ariša smolasto drvo koje se vrlo lako pali Dovoljno je poneti par štapića dužine desetak cm plastično staklo tj plestik glas od koga se naprave pločice dužine 10cm i širine 3cm Ove pločice se baš lako ne pale ali zato dugo bezdimno gore oko 5min i ne može ih ugasiti vetar ili slaba kiša unutrašnja guma od bicikla ili automobila Takođe se naprave trake sličnih dimenzija kao pomenute pločice Kad se upale gore dugo a plamen je otporan na vetar i kišu Možete ih baciti i u sneg i dalje će goreti bez ikakvih problema Čak i ako se pokvase nije problem upaliti ih šibicom ili upaljačem Upaljenu gumenu traku ili plastičnu pločicu bacite na svežanj spremljenih drva i upalićete logorsku vatru i po vetru i po kiši i po snegu Za potpalu još možete koristiti lišajeve suve vlati trave napuštena ptičja gnezda suvu balegu brezovu kora smola vuneni konac Za loženje vatre koristimo cepano drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom Korenje drveta daje jaku toplotu Ne upotrebljavajte grane koje su ležale ispod opalog lišća jer su one već trule i loše gore Suvo drvo i suve grane naravno najbolje gore Drva koja lako gore su javor breza hrast grab crvena bukva zimzelen i beli glog Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste često ložili vatru najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve PRIPREMANJE HRANE Kada smo uspešno založili vatru i napravili ognjište možemo i da spremimo nešto za hranu Spremanje hrane u prirodi najčešće zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro poznavanje jestivih vrsta kako biljaka tako i životinja Zato je ova oblast sama po sebi previše obimna i prelazi namenu ovog priručnika ali ću ovde dati neke opšte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoći u slučaju nužde Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka više od polovine se može jesti Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći kako po vremenu tako i po vrstama veoma su različite Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko različitih vrsta Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka Veoma je značajno da su divlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom otuda i manje svarljivo i sve više gorko za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci koji izbijaju u jesen U leto mlado bilje treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima Gorčina se donekle uklanja tako što se tokom kuvanja odbacuje prva voda Neke biljke mogu da se jedu i sirove salate voće čime se obezbeđuje više vitamina i minerala Međutim bilje je po pravilu mekše svarljivije i ukusnije kada se kuva Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće odnosno biljke ili isto to u poodmakloj vegitaciji U drugom slučaju kuvanje je nešto duže i probom treba ustanoviti da li je završeno Kuvanje povrća obično traje oko 15 30min Kada se kuva povrće prva voda se obično odbacuje Kada je bilje gorko odbacuju se i dve vode Imajte na umu da je meso divljih životinja tvrđe od mesa domaćih životinja Najjednostavnija jela koja može svako spremiti su razne supe čorbe salate Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice kopriva paprat šipak kupina Naberete iseckate stavite u vrelu vodu i skuvate Po potrebi dodajte neku začinsku biljku ili malo soli Šta sve možete jesti u prirodi Zaista puno toga a evo šta se najčešće koristi jestive biljke pečurke potočni rakovi puževi žabe ribe školjke zmije gušteri kornjače skakavci ptice ptičja jaja sve vrste divljači U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta U mnogim zemljama naročito na Dalekom istoku se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete Vrlo se jednostavno spremaju operete ih od mehaničkih nečistoća zemlje lepo ocedite od vode i pržite u ulju ili masti Skakavci se spremaju na isti način Zbog izuzetnog značaja i zbog mogućnosti jednostavne i lake pripreme daću i par uputstava za spremanje čaja i hleba Priprema čaja Za pripremanje čaja za jednu osobu potrebno je oko 50g sveže zelene ili 5 10g sušene čajne sirovine i 0 5l vode Sveža čajna sirovina se stavi u vodu koja vri ključa sud se poklopi i skine sa vatre pa ostavi da stoji 5 10min i na kraju procedi Sasušena čajna sirovina se stavi u ključalu vodu kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi Šipak i drugi voćni plodovi se kuvaju do 10min malo duže Čaj od šipka će vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji još 30 60min pa tek onda ocedi Čaj se zaslađuje šećerom marmeladom voćnim sirupom saharinom itd Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak čaj Koje su to čajne sirovine tj čajne biljke Spisak je sledeći kleka žuta zečja soca kupina šumska jagoda gusja trava petrovac divlje ruže jaglika matičnjak vranilova trava majčina dušica nana močvarni kaćun Vitaminski napici U prirodi su nam baš zbog oskudne ishrane ovakvi napici više nego potrebni Pripremaju se od čajnih sirovina u vidu čajeva Kad se čaj pusti da odstoji pre ceđenja sadržaće više vitamina C Ne preporučuje se ipak da stoji duže od jednog sata jer se posle tog vremena usled razgrađivanja smanjuje sadržaj vitamina Imajte u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica četinara Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa grančica i staviti u ključalu vodu na 2 3min da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije Zatim se izvade isitne i stave u sud sa tri puta većom količinom hladne vode Ostave da stoje 1 2 časa i onda ocede kroz gazu i sl Napitak se zasladi Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu potrebu za vitaminom C Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu može čuvati do 2 dana Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica ekstrat stavi u sud sa užim otvorom manji pristup kiseonika i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa pa se ohladi Da bi se izbistrio ohlađenom koncentratu treba dodati belance 1 komad na 3 4l ekstrata dobro ga izmešati zagrejati da se belance zgruša a zatim ostaviti da spadne talog Bistru tečnost odliti i procediti kroz platno Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa Ovako pripremljen koncentrat se može čuvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi Dovoljno je uzeti jednu kafenu kašičicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24 časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe breze lucerke i sl Pripremanje hleba Svi znamo da se hleba sprema od pšeničnog brašna ali ukoliko nemamo dovoljne količine može se upotrebiti raženo ječmeno i kukuruzno brašno krompir žir divlje kruške mekinje zlatan i druge hlebne sirovine Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10 ovih sirovina a u slučaju oskudice i više Pogaču možete spremiti na sledeći način u prosejano brašno se doda posoljena voda i zamesi testo Srazmera mešanja je u odnosu 100 60 zavisno od vrste i kvaliteta brašna Pri mešanju treba dodati malo kvasca ako ga ima Umešeno testo stoji 15 30 minuta pa se pogača izvadi ostavi da stoji oko 15min i potom opet peče još 45 50min Za pečenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne peći koje se izrađuju od kolja gline zemlje i cigle ali one se ovde neće razmatrati Međutim ma kako smešno zvučalo hleb možete ispeći i bez pećnice Daću vam nekoliko primera pa iskoristite onaj koji vam najviše odgovara Prvi problem sa kojim se možete susresti je gde zamesiti brašno ako nemate odgovarajuću posudu Možda ste zaboravili da u rancu imate čist peškir Na peškir treba sipati gomilu brašna u obliku kupe napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu Polagano zamesite testo Od testa napravite tanke dugačke vekne obavijte ih spiralno oko štapova sa kojih ste skinuli koru Štapove pobodite oko pripremljenog žara povremeno okrećite i sačekajte da se testo ispeče Hleb može da se ispeče i na ravnom kamenu U tom slučaju imajte na umu da vekna mora biti spljoštena Važno je i da kamen bude što tanji Testo možete oblikovati i u vidu pogačica Sirove pogačice se nanižu na pogodan štap i onda peku Praktični saveti Kako brzo razlučiti jestivo od nejestivog bilja Ako biljka luči mlečastu tečnost izuzetak su koprive i maslačak i nagriza kožu nije za jelo kao ni biljke jakog mirisa Gricnite malo list ili stabljiku Ukoliko skupljaju usta nisu za jelo Možete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje jer ono nije otrovno Kada želite nešto da ispečete meso ribu i sl uvijte hranu u alu foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru Tako ćete ribu ispeći za 15min po 7 8min sa svake strane a meso za oko 40min Ako nemate nikakvu posudu poslužite se alu folijom i napravite sud kakav želite Ribu pile zec i sl obavijte mokrom glinom i stavite u žar Posle pola sata ispečena glina se raspukne i jelo je gotovo Najveći deo krljušti ili perja ostaje u glini Meso može da se obavije slojem vlažnog papira ne novinskog i pokrije sa puno žara tako da do njega ne dopire vazduh Posle kraćeg vremena pečenje je gotovo Sve što pečete pecite na žaru nikako na vatri Na pripremljenim štapovima možete nanizati kobasicu slaninu papriku luk i peći Na poveći ražanj možete takođe na žaru peći i kokošku zeca ribu pticu Na samom žaru jako lepo možete ispeći krompir ili mlade klipove kukuruza Izdubljena polovina krompira može da posluži kao posuda za kuvanje jaja Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu može da posluži kao tiganj za pečenje jaja na oko Čuvanje hrane Da bi se hrana mogla koristiti duže vremena treba je nekako sačuvati To se najčešće i najjednostavnije postiže različitim načinima sušenja Biljke se čuvaju sušenjem na vazduhu promaji Sunce štetni ali i to je bolje nego nikako Pečurke se prvenstveno suše na suncu Mogu se sušiti na vazduhu kao i u sušnicama Tada se izlažu samo toplom vazduhu a ne i dimu Osušene pečurke se stavljaju u korpe sanduke i vreće i čuvaju na provetrenom i suvom mestu Meso se najprostije čuva sušenjem na vazduhu Karakteristično je to da se meso onda mora očistiti od kosti iseći na tanke listove debljine do 2cm posoliti sa obe strane i obesiti na dobro provetravanom mestu Ovako osušeno meso može da se čuva kraće vreme Meso se sigurnije i trajnije konzerviše dimljenjem u pušnicama uz prethodno salamurenje čuvanjem u slanoj vodi Jednostavni prirodni hladnjak Riba se takođe suši na vazduhu kratkoročno ili na dimu dugoročno rešenje Ako se suši na vazduhu kao i meso onda to traje skoro 5 puta duže nego ako se suši dimljenjem Ako se suši na vazduhu to traje i do 15 dana a dimljenje ribe je gotovo posle 2 3 dana Namirnice u prirodi možete sačuvati i ako ih dobro zatvorite u najlon kesi Tako ne mirišu i zaštićene su od raznih insekata Istu tu kesu ne sme da propušta vodu možete staviti u potok i sačuvati namirnice par dana a pri tome ih čak i ohladiti Možete iskopati rupu u zemlji bolji je efekat ako je još obložite pločastim kamenom koju ćete poklopiti grančicama i lišćem tako ćete dobiti frižider Vodite računa da vam je hrana dobro zatvorena tegle flaše kutije da ne odaje mirise Otpatke bacajte dalje od logora na jednom mestu Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate Nerazgradive materijale staklo gumu plastiku najlon ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom Zmije pogotovu lako osete mlečne proizvode mleko sir jaja i opsedaće vas neplanirano Zato vodite računa ne samo kako čuvate hranu već i gde bacate ostatke Kako ohladiti Ko ne bi poželeo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu lubenicu ili nešto slično Evo kako ćete napraviti najjednostavniji prirodni frižider iskopajte rupu u zemlji efekat je veći ako je još obložite pločastim kamenom i poklopite je grančicama i lišćem kao što je prikazano na slici Još jedan zanimljiv način iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono što želite da ohladite Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20 30cm ali ne pravite krtičnjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom Iznad zakopane recimo lubenice naložite vatru Ne treba da bude jaka već samo da tiho tinja Za sat dva razgrnite vatru i iskopajte vašu lubenicu Poznavaoci fizike znaće da objasne zašto se lubenica tako lepo ohladila Kao prirodni hladnjak vam mogu poslužiti hladni potoci ili bunari ali sa napomenom da ono što hladite nikada ne može biti hladnije od temperature vode u koju potapate namirnice VODA U PRIRODI Voda je prva i najvažnija čovekova potreba Bez hrane čovek može izdržati prosečno do 26 dana ako pri tom troši vodu a bez vode samo par dana najviše 7 Voda sačinjava oko 70 naše telesne težine a gubimo je jako brzo i jako često mokrenjem izmetom znojenjem disanjem Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije isušivanja kože naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu smrti Da bismo što racionalnije trošili vodu moramo znati da su čovekove potrebe za njom različite u zavisnosti od godišnjih doba temperature i fizičke aktivnosti Što su spoljašnje temperature veće i što je fizička aktivnost veća to su i potrebe za vodom veće Lako zaključujemo da ako sedimo u hladovini ako mirujemo i ne izlažemo se fizičkim aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje Ukoliko su u uslovima nedostatka vode neke fizičke aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti u noćne sate danju odmaramo a noću radimo Evo opštih napomena kako se treba ponašati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na raspolaganju vodu piti u periodičnim razmacima u manjim količinama i polako zadržavajući je što duže u ustima smanjiti izlučivanje vode iz organizma izbegavati sunce i fizičku aktivnost kretati se i raditi samo noću izbegavati hranu bogatu belančevinama meso i sl i jače začinjenu ljuto slano a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sočne namirnice voće izbegavati pušenje disanje na usta i razgovor a izazivati lučenje pljuvačke žvakanjem nekog predmeta dugme šljunak žvakaća guma Pronalaženje vode U prirodi nije tako teško pronaći vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili Ukoliko planirate boravak u prirodi onda će svakako pomoći da se o terenu koji ćete posetiti informišete kod onih koji su na tom mestu već boravili sa naglaskom na pitanje gde se nalazi voda Možete nabaviti i topografske karte sa obeleženim izvorima a možete se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovništva Ukoliko svega ovoga nema onda vam opet preostaje improvizacija U potrazi za vodom imajte sledeće na umu atmosferske vode kiša otopljeni sneg upijaju se u zemljište i usled nepropusnih slojeva teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima praveći izvore Oni su obično na padinama jarugama obodima dolina tamo gde ima drveća i bilja koje traži mnogo vlage vrba trska šaša tamo gde je bilje više zeleno i gde je vegetacija bujna znak podzemnih voda su vlažna zemlja tragovi koji pokazuju da su tu kopale životinje ili mesto iznad koga lebde mušice Na takvim mestima je sigurno nedavno bilo vode ili je pak voda blizu površine Voda može da se nađe i u koritima potoka i reka koje presuše u leto tako što se korito kopa uz ivicu izbočenih okuka na kraškom terenu vodu treba tražiti u pećinama vrtačama i sl na planinskom terenu u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zaštićenim od sunca dugo se može zadržati sneg kišnica i sneg mogu odlično poslužiti i znajte da se oni zagade tek kada dođu u dodir sa objektima na zemlji Izuzetno u slučaju rata i RBH dejstava mogu se zagaditi još u vazduhu Pri svemu ovome strogo vodite računa da voda ne bude higijenski neispravna zagađena jer može doći do toga da se zarazite i razbolite Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za piće Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekujte Evo nekoliko načina da to uradite najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem da voda vri u trajanju od najmanje 10 min tabletama za dezinfekciju vode Pantocid Halamid i dr U bistru vodu se stavlja jedna tableta na litar vode a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve tablete Voda se dobro promućka tablete moraju potpuno da se rastvore i posle pola časa ovakva voda može da se pije hlornim krečom u odnosu 0 5g na 100l vode Postupak hlorni kreč se prvo rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promeša Posle pola časa voda se može piti ako se pri tom oseća miris hlora dokaz da je dobro dezinfekovana Ako mirisa nema ponavlja se hlorisanje dodavanjem još 0 5g hlornog kreča jodnom tinkturom stavljanjem 6 7 kapi na jedan litar vode koja se zatim dobro promućka ostavi da stoji pola časa pa tek onda pije Dobijanje vode Vodu za piće možemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u nekoliko oblika Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti kišnica sneg i led Kišnica se na improvizovani način sakuplja sa rasprotrtih cerada šatorskih krila ili bilo kog drugog nepromočivog materijala tako što se odvodi u posude ili iskopanu jamu čije smo zidove pre toga obložili nepropusnim materijalom glina najlon Kao sabirna površina može nam poslužiti i obično platno jer kada se natopi vodom kapi klize po njegovoj površini isto kao da je od nepromočivog materijala Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu U nedostatku goriva za topljenje sneg se može topiti na suncu ili tako što se stavi u bidon čuturicu najlon kesu i onda pod odeću da bi ga otopila temperatura tela Ako se žeđ gasi neotopljenim snegom bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi žeđ baš efikasno Uvek prvo skinite gornji sloj koru i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i površinski i najniži slojevi mogu da budu zagađeni Nije preporučljivo da se jede sneg kada smo zagrejani umorni ili kada nam je hladno jer to dodatno snižava telesnu temperaturu Led je mnogo ekonomičniji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste količine vode troši upola manje goriva Kao i kod snega vodite računa koji led uzimate za topljenje neka to bude sa onih mesta koja su čista odnosno neka led bude kristalno proziran Led koji je taman ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke vode Rosa u krajnjoj nuždi može da posluži za gašenje žeđi Za njeno sakupljanje mogu da posluže hladne metalne površine ili hladno kamenje naslagano u vidu piramide na kojima se kondezuje vodena para Rosu treba skupljati pre izlaska sunca jer vrlo brzo ispari Morska voda može poslužiti za dobijanje vode za piće Slanu morsku vodu nikada nemojte piti jer osim što pojačava žeđ izaziva i pojačano izlučivanje telesnih tečnosti Pijaća voda se iz morske vode na improvizovani način dobija običnom destilacijom morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri a dobijena para se kondenzuje u vodu oslobiđenu soli skupljamo je na neki od već navedenih načina U hladne dane morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne Slatka voda se prvo smrzne a so se koncentriše u sredini kao neka žitka masa Ovu masu odstranimo a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za piće Dobijanje vode iz biljaka Ovo je vrlo efikasan način dobijanja vode za piće jer vam ne treba skoro nikakav poseban alat ili pribor Sveže voće sadrži i do 90 vode Jednostavnim ceđenjem sočnih plodova listova i jestivih biljaka možemo dobiti sok za gašenje žeđi Neke biljke su veoma sočne čuvarkuća jarić kiseljak zečja soca pa gase žeđ kada se jedu presne bez prethodnog ceđenja Prve dve pomenute biljke su posebno važne jer rastu na stenovitim terenima gde obično vlada oskudica vode Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka Najpogodnije su breze poljski brest planinski brest gorski ili mlečni javor Ovo je ipak ograničeno godišnjim dobom jer sok iz breze se može dobiti u kratkom periodu od početka aprila do polovine maja a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila Znači samo u proleće pa imajte to na umu Voda ili sok se iz stabla izvlače jednostavno na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1 5cm šilom šrafcigerom nožem i dubine 3 4cm Rupa treba da je blago nagnuta radi lakšeg oticanja vode Rupu dobro začepimo u nju se sada skuplja voda ili stavimo neku cevčicu može i od neke biljke i ispod stavimo sud u koji će da kaplje sok Ako je stablo većeg obima od 30cm možete izbušiti i tri rupe Za 24 časa se ovako može skupiti i do 1l soka iz bresta ili javora a iz breze na početku sezone do 7l a na kraju oko 3l soka dnevno Sasvim dovoljno Vinova loza takođe može biti dobar izvor vode Tečnost se dobija tako što zasečemo lozu što je moguće više a dole je presečemo što bliže zemlji pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta ZIMSKI USLOVI Zbog niskih temperatura snežnog pokrivača i vrlo malo biljaka tokom zime su uslovi za preživljavanje i boravak u prirodi još teži Međutim to ne sprečava prave zaljubljenike da borave na planinama i uživaju u čarima i ovog godišnjeg doba Pored lepote koju nam priroda izdašno nudi i u zimskim mesecima moramo znati da vrebaju i određene opasnosti može nam se desiti da zalutamo da se pokvasimo smrznemo da nas zatekne mećava i nevreme Skoro svake zime kod nas poneko strada zato što nije uspeo da se snađe kada je ostao u snežnim nametima bez mogućnosti da se probije do najbližeg naseljenog mesta ili planinske kućice Većina stradalih je mogla da se spase samo da su iskopali zaklon u snegu i sačekali da mećava prestane Veći deo naše zemlje je ispresecan planinama na kojima zima počinje već u oktobru i traje do maja punih 6 meseci To vreme prema uslovima boravka u prirodi možemo podeliti na tri perioda Od oktobra do kraja decembra period kada počinje da pada sneg A prvi sneg je vrlo važan za stabilnost snežnog pokrivača posebno na strmim padinama Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni onda se on lepi za već ohlađenu zemlju Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit pa je tada i snežni pokrivač nestabilan Od januara i do kraja februara U to vreme naročito u višim krajevima ima manje padavina a vreme je stabilno i lepo To je napovoljniji period za boravak u prirodi zimi Od marta do maja Karakteristika je promenljivo vreme Temperatura polako raste a snežni pokrivač je nestabilan U planinama se iznenada javljaju snežne lavine koje mogu da budu veoma opasne Sneg i njegove osobine Pored gore navedenog valja još poznavati vrste snega i njihove osobine Novi sneg prepoznajemo po tome što je mek suv kada je hladno i mokar kada je temperatura iznad nule Novi sneg je na strmim padinama nestabilan Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature isparavanja sleganja pod sopstvenim pritiskom i prekristalizacije I dok novi sneg može biti pršeći nabijen i vlažan stari sneg je zrnast i korast Prašnasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama To su u stvari sitni igličasti kristali leda Ako pri tome duva jak vetar kristali prašnastog snega udaraju u lice i nanose bol stvarajući ranice Zato je tada preporučljivo nositi i zaštitine naočare Sipski sneg pršić pada pri nešto višoj temperaturi ali ne višoj od nula stepeni Kristali su mu veći nego kod prašnastog snega Nabijeni sneg nastaje zbog snažnog vetra Na izgled je veoma kompaktan Kada na padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega može lako doći do snežne lavine Inače površine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i nešto tamnijoj boji Vlažni sneg pada pri temperaturi višoj od nula stepeni Snežni kristali su veliki i često se spajaju u krupne pahuljice Vlažni sneg se prepoznaje i po tome što se od njega lako prave grudve po njemu se teško kreće i on se lepi za skije saonice i krplje Kretanje Zimi u planinama kretanje mora biti lagano pravilno štedljivo i odmereno u pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljišta koje treba savladati i u harmoniji sa disanjem i radom srca dakle važe ista pravila kao i za kretanje kada nema snega Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati prečice iako će vam se činiti da tako skraćujete put i dobijate u vremenu Ne smete zaboraviti da je stepen nagiba na konjskim kozjim i pešačkim stazama dobro praračunat i dugim iskustvom prolaznika potvrđen te ih se pri kretanju treba i držati U protivnom dolazi do brzog i nepotrebnog premaranja Pri silaženju nizbrdo na manjim strmim padinama korak se može ubrzati Na zemljištu sa mekanim tlom na snegu i sitnom šljunku silazite dužim korakom Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako nećete propadati u sneg i rasipati snagu Ako nemate krplje možete ih i sami napraviti od pruća i granja Improvizovana skloništa Zimi je u planinskim predelima klima vrlo surova Noći su hladne i zato morate da organizujete neko sklonište inače preti opasnost od smrzavanja Ukoliko niste vični samogradnji ili pak nemate dovoljno vremena možete iskoristiti planinske kolibe staje za stoku ambare koševe skrovišta za seno Sve su ovo suva i dovoljno topla mesta zaštićena od vetra i padavina Planinska skloništa za ljude i stoku pojate i bačila su građeni od dasaka oblica balvana Da bi ste ih iskoristili za boravak potrebno je da otvore i šupljine zatvorite gužvama sena ili slame i da od istog materijala napravite meku i dobro izolovanu postelju Možete iskoristiti šatorska krila ili ćebad i napraviti od njih džakove koje ćete napuniti slamom i tako dobiti slamaricu na kojima se lepo spava Prizemne konjušnice ili staje kada je u njima stoka predstavljaju dobar izbor jer je u njima toplo U ovakvim objektima morate biti jako oprezni nipošto nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena koristite samo svetlost lampi Ako na raspolaganju nemate već izgrađene objekte najbolje je da bivak potražite u pošumljenom delu Drveće štiti od vetra ublažava niske temperature Grančice mahovina i suvo lišće omogućavaju udobniji boravak od njih možete da napravite ležište ili uzglavlje ili da ih iskoristite za vatru Teren diktira uslove prilagođavanja pa ako nemate ni šumu na raspolaganju pokušajte da nađete neka skrovita mesta u prvom redu ona koja su zaklonjena od vetra U tom smislu vam mogu poslužiti jaruge rupe u zemlji oborena stabla pećine Izbegavajte vlažna podnožja i mesta neposredno uz planinske potoke ili padine gde postoji mogućnost odrona Evo nekoliko primera kako možete sami napraviti zaklon odnosno bivak koji može poslužiti i par dana Bivak u vidu bunara radi se obično za 2 3 osobe i to onda kada je sneg visok najmanje 70cm Prečnik bivaka je oko 1m a dubina do 1 5m Pravi se kada nema dovoljno vremena i kada kvalitet snega ne dopušta izradu drugih vrsta bivaka u snegu Radi bolje izolacije može se pokriti skijama i šatorskim krilom preko koga se nabaca sneg Bivak se može izraditi za tridesetak minuta Bivak u dubokom snegu u vidu rova se izrađuje za više osoba onda kada je snežni pokrivač debeo 2m i više Način izrade je sličan bivaku u vidu bunara Partizanski bivak izrađuje se oko stabla četinara s niskim granama Nekoliko donjih grana se međusobno poveže i na njih nabaca sloj snega debeo 30 35cm Unutrašnjost bivaka se očisti od zemlje Ovakvi bivaci su obično dobro zaklonjeni od vetra a u njima se može založiti i manja vatra Sličan se bivak može napraviti i ispod srušene jele Bivak naslonjen na stenu pravi se kada je moguće iskoristiti povijene nagnute stene ili manje pećine Pravi se tako što se odjednom podižu sva tri zida slaganjem snežnih cigli dimenzije 60x50x30cm Ulaz se napravi uz samu stenu a zatvara snežnim kockama Povrede usled hladnoće Kao što smo već rekli zima zahteva posebne uslove prilagođavanja niskoj temperaturi Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suviše rashlade dolazi do oštećenja tkiva Zato se treba dobro toplo oblačiti i zaštititi od gubitka toplote Dejstvu hladnoće su najviše izloženi otkriveni delovi tela nos uši i brada koji najviše i stradaju Ako se ide gologlav na temperaturama od 40 stepeni i nižim može da se desi da otpadnu uši a da se to i ne oseti Podjednako su ugroženi i udaljeni delovi tela noge ruke jer ih krv teže zagreva Vlažna odeća i obuća pojačavaju dejstvo hladnoće Tesna odeća i obuća otežavaju snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa samim tim i povećavaju mogućnost oštećenja tkiva usled hladnoće Do opšteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo Smrznutom se drema obuzima ga osećaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za okolinu Njegovo srce sve sporije kuca i najzad stane Prva pomoć se ogleda u što bržem zagrevanju U tom cilju smrznuti se mora dobro utopliti i što pre preneti u toplu prostoriju Potrebni su topli pokrivači a može se zagrevati i termoforom bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima ali uvek pažljivo da se ne stvore opekotine Što pre treba skinuti mokru odeću i obuću i zameniti je suvom Smrznuti treba da pomera udove jer se tako bolje zagreva i da pije tople napitke ali nikako alkohol Ako hladnoća deluje jače samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste oštećenja tkiva Tako mogu da se jave promrzline usled kraćeg ili dužeg izlaganja hladnoći otkrivenih delova tela uši nos prsti Jača hladnoća izaziva smrzotine pojedinih delova tela Smrznuti delovi tela su beli hladni i neosetljivi Kod težih smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno moraju se previti zavojem a onda i dodatno utopliti Opasna i štetna su dva postupka sa smrzotinama trljanje snegom i bušenje plikova To dovodi do oštećenja kože izagađenja klicama i teških gnojenja Trljanje snegom se može koristiti samo radi zagrevanja i sprečavanja pojave smrzotina a nikada kada smrzotine postoje Postoje i druga oštećenja hladnoćom i vlagom koja nisu izazvana niskom temperaturom Naime kod dugotrajnog boravka u rovovima usled stajanja u vodi i blatu bez mogućnosti promene mokre odeće i obuće javlja se oštećenje nazvano rovovsko stopalo Isto tako se javlja uronjeno stopalo kod brodolomaca ili podrumsko stopalo kod dužeg zadržavanja u podrumima ili skloništima recimo za vreme bombardovanja Kod ovih oštećenja javlja se otok neosetljivost i ispucalost kože a kasnije može doći i do gnojenja Prva pomoć se sastoji u skidanju mokre obuće i odeće eventualnom postavljenju zavoja ili navlačenju suve obuće i premeštanju u suve i tople prostorije Takođe česta pojava u planinama kod neiskusnih je oštećenje vida u obliku snežnog slepila Ono je posledica jakog dejstva ultraljubišastih zraka posle dužeg boravka na suncu koje obasjava snežne površine Prvo se javlja crvenilo očiju i pečenje zatim oko suzi kapci otiču dolazi do slabljenja vida i na kraju do slepila Najbolja zaštita su tamne naočare Prva pomoć se ogleda u sklanjanju povređenog u tamnu prostoriju i stavljanjem hladnih obloga na oči Ukoliko nemamo tamne naočare mogu poslužiti naočare od papira platna ili kore drveta na kojima ćemo napraviti jako uske otvore u predelu oka Ovi mali otvori će sprečiti pojavu snežnog slepila ZMIJE OTROVNICE Odlučio sam da vas upoznam sa opasnošću ujeda zmija otrovnica iz dva razloga prvo najveća relna opasnost koja vam od životinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije jako su male šanse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje životinje i drugo ukoliko vam se dogodi ova nesreća važno je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tuđi život Mere opreza Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate Sve divlje životinje beže od čoveka a napadaju ga samo ukoliko se osećaju ugroženo To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih da imaju mladunce koje će braniti ili pak da ste na neki drugi način ugrozili njihov opstanak To sve važi i za zmije One napadaju čoveka samo iz straha i samo i jedino ukoliko ih nagazite Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada ako se povučete bez naglih pokreta neće vas napasti Zaštita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere već samo oprez Vodite računa da po bespuću i kamenjaru ne idete bosi Pri podizanju kamena branju grožđa pri radu ili igri u maslinjaku polju itd treba stalno biti oprezan Najbolja preventiva je da kada prolazite čestarima kroz visoku travu ili šumu pravite galamu pevajte glasno pričajte lupajte štapom kršite granje oko sebe Sve divlje životinje pa i zmije će se skloniti sa puta kojim idete Dobro je da imate čizme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju kožne planinarske čak i gumene čizme mogu odlično da posluže Dobro je i da vam pantalone budu od čvršćeg materijala Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu najčešće u visini čuklja Ako su na nogama čizme onda neće biti problema O zmijama Zmije su kao što je poznato gmizavci One su ili neotrovne i potpuno bezopasne ili otrovne i vrlo opasne Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu kod neotrovnih je ona više jajolika i dosta sužen vrat dok kod neotrovnih to nije slučaj Žive na svim meridijanima ali ih mnogo više ima u toplijim krajevima Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima U Južnoj Americi i naročito u Indiji od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi Grupu opasnih otrovnih zmija čine kobra istočnoindijska naočarka i mnoge druge zmije Afrike Australije i južne Amerike kojih u Evropi nema Ali ne varajte se u Evropi žive viperene kojih opet nema u tropskim krajevima Među ovim otrovnicama najopasnije su poskok kamenjarka i šarka Obe vrste žive u našim krajevima a jedna od druge se razlikuju po šari na leđima i po glavi Šarka je i dobila ime po tamnoj izlomljenoj cik cak šari na leđima Deblja je i krupnija od poskoka Šarke se po pravilu sreću u šumovitim krajevima dok se poskok češće nalazi na kamenjaru u toplijim krajevima na moru Poskok je nešto manja i tanja zmija ali opasnija i otrovnija od šarke Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraženu trouglastu glavu gledano odozgo i roščić na nosu to nema ni jedna druga zmija Otrovni aparat u svih zmija otrovnica

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/9/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    од 12 и 18 км Обезбеђен је ручак од стране организатора за све учеснике планинарске акције Цена правоза је 600 динара за одрасле 300 динара за децу Акција се организује ако буде пријављено минимум 15 учесника Пријављивање за акцију и уплата превоза је до четвртка 02 септембра ПЕД Субјел Косјерић Leave a Comment ВОДЕНA ПЕЋИНA by Admin on Jun 08 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 13 јуна организује пешачење и обилазак ВОДЕНЕ ПЕЋИНЕ код Ариља Полазак је у 10 00 часова са такси станице Цена превоза је од 300 до 500 динара зависно од броја учесника Акција се организује ако буде минимум 10 учесника Пријава за акцију је до петка 11 јуна код представника ПЕД Субјел Leave a Comment КОПАОНИК 2010 by Admin on Jun 01 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у петак 04 јуна организује одлазак на републичку планинарску акцију КОПАОНИК 2010 Полазак је у петак 04 јуна у 16 00 часова са такси станице у Косјерићу Долазак и смештај у пл дому Копаоник и Ртањ је до 22 00 часа Цена преноћишта је 500 динара боравишна такса 100 динара Пешачке туре се организују у суботу и недељу Цена правоза је 600 динара Акција се организује ако буде пријављено минимум 15 учесника Пријављивање за акцију је обавезно до четвртка 03 јуна ПЕД Субјел Косјерић Leave a Comment ЗЛАТИБОР by Admin on Jun 01 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 05 јуна организује одлазак на планинарску акцију ЗЛАТИБОР У организацији ПД Рујно Ужице Пешачење је од Борове главе до Љубиша Дужина стазе је око 15 км Организатор обезбеђује ручак са све учеснике акције Понети прибор за јело Полазак је са такси станице у 06 00 часова Одлазак на планинарску акцију се организује ако буде минимум 15 пријављених Цена превоза је 400 динара по особи Пријава за акцију је код представника ПЕД Субјел до четвртка 03 јуна Leave a Comment Годишњица друштва by Admin on May 21 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 30 маја организује пешачење спортски дан и дружење поводом годишњице друштва Скуп планинара је у 10 часова на такси станици одакле По првој варијатни заинтересовани пешаче до Скакаваца котлина По другој варијанти иде се превозом до Скакаваца Након паузе у Скакавцима наставља се пешачење до Ражане где ће бити организоване спортске активности и дружење Цена за одрасле је 250 динара а за децу 100 динара У цену је урачунат превоз и ручак понети прибор за јело Пријава за акцију је до петка 28 маја код представника ПЕД Субјел Leave a Comment ГОРЊА ТРЕПЧА by Admin on May 21 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 29 маја организује одлазак на традиционалну планинарску акцију ГОРЊА ТРЕПЧА БОРАЧКИ КРШ Акција се организује у околини Чачка у организацији ФРА Чачак на релацији од Горње Трепче до Борачког крша Дужина стазе је око 15 км Полазак је у 07 00 часова са такси станице у Косјерићу Цена превоза је 300 динара за одрасле

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/10/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    Равна Гора Рајац 39 11 16 Новембар Мучањ Катићи 16 12 17 Новембар Дивчибаре Скакавци 47 7 18 Децембар Зарожје 31 15 19 Децембар Косјерић Цикотска стена Сеча Река 17 7 20 Децембар Каблар 8 13 Сарадња са другим друштвима У протеклој години сарађивали смо са следећим планинарским друштвима Р бр Назив друштва Седиште друштва 1 ПСД Рујно Ужице 2 ППД Маљен Пожега 3 Планинарско друштво Лоче Лоче Словенске Коњице 4 ПД Победа Београд 5 ПД Жежељ Крагујевац 6 ПК Балкан Београд 7 МАК ПЕТРОЛ Скопље Leave a Comment Злакуса 2010 by Admin on Mar 08 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел и планинарско друштво Рујно из Ужица у суботу 13 марта организују планинарску акцију ЗЛАКУСА 2010 Полазак је у 09 00 часова са такси станице превозом до Злакусе затим обилазак Потпећке пећине па пешачење на релацији Злакуса Дрежничка Градина Терзића авлија где је и ручак Дужина стазе је око 11 км Цена превоза и ручка је 500 динара Пријава за акцију је код представника ПЕД Субјел до четвртка 11 марта Leave a Comment Планинарска акција поводом дана општине by Admin on Mar 03 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 06 марта организује локалну планинарску акцију поводом дана општине Полазак је у 10 00 часова испред зграде општине Косјерић превозом до фабрике цемента ТИТАН одакле креће пешачење Галовићи Годљево Мрачићи Косјерић Дужина стазе је око 10 км Leave a Comment 15 Осмомартовски сусрет планинара by Admin on Mar 03 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 06 марта организује одлазак на републичку планинарску акцију 15 ОСМОМАРТОВСКИ СУСРЕТ ПЛАНИНАРА НА ФРУШКОЈ ГОРИ Полазак је у 05 30 часова са такси станице у Косјерићу Због ограниченог броја места обавезно је пријављивање за акцију до четвртка 04 марта Поводом осмог марта за све ЧЛАНИЦЕ нашег друштва превоз је бесплатан За више информација обратити се представницима ПЕД Субјел Миленку Стефановићу 063 109 39 40 Leave a Comment Црнокоса Брдо Град Сеча Река by Admin on Feb 23 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 28 фебруара организује локалну планинарску акцију ЦРНОКОСА БРДО ГРАД СЕЧА РЕКА Полазак је у 09 30 часова са такси станице превозом до Црнокосе пајића барака одакле креће пешачење преко Дрмановине на Град па даље у Сечу Реку одакле се превозом враћамо у Косјерић Дужина пешачке стазе је око 12 13 км Цена превоза је 150 динара Ручак није обезбеђен У акцији учествују и планинари из планинарског друштва Цер из Шапца Пријава за акцију је код представника ПЕД Субјел до петка 26 фебруара Leave a Comment Зимски успон на Повлен by Admin on Feb 17 2010 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у недељу 21 фебруара организује локалну планинарску акцију ЗИМСКИ УСПОН НА ПОВЛЕН Полазак је у 09 00 часова са такси станице превозом до Маковишта одакле креће успон на Мали Повлен 1346 м н в Дужина стазе је око 15 км Завршетак акције је код изворишта реке Скрапеж планира се обилазак изворишта Скрапежа и ручак код породице

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/11/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    10 км до врха има око 5 км и назад Полазак је у 6 00 часова са такси станице у Косјерићу Цена превоза је 500 динара Ручак није обезбеђен Понети одело и за хладније временске услове Пријава заинтересованих за акцију је до петка 31 јула код представника планинарског друштва ПЕД Субјел Косјерић Leave a Comment Дечији летњи камп by Admin on Jul 20 2009 under Историја Планинарско еколошко друштво Субјел организује Дечији летњи камп Поводом организације кампа планиран је састанак са родитељима заинтересованих у недељу 26 јула 2009 године у 19 часова у Техничкој школи у Косјерићу Почетак кампа је у уторак 28 јула 2009 године у Ражани Више информација биће на састанку 26 јула ПЕД Субјел Косјерић Leave a Comment Pirin Bugarska by Admin on Jul 11 2009 under фото Галерија Pages 1 2 Leave a Comment PLAN I PROGRAM CRNA GORA by Admin on Jul 08 2009 under Историја PLAN I PROGRAM CRNA GORA Durmitor Bobotov kuk 2523 m 17 do 19 jul 2009 godine PD Pobeda Beograd Petak 17 07 2009 god 21 00 Polazak iz Skerlićeve za one koji idu iz Beograda Subota 18 07 2009 god 05 00 Dozak u Žabljak Grupa A 06 00 Polazak od Žabljaka preko Ledene pećine do Bobotovog kuka Grupa B 07 30 Polazak prevozom iz Žabljaka do Dobrog dola 09 00 Dobri do Zeleni vir Bobotov kuk 12 00 Grupa se spajaju izlazak na Bobotov kuk 2523 m 13 00 Povratak Bobotov kuk Zeleni vir Dobri do Grupa A Od Dobrog dola kroz kanjon Komarnice do kanjona Nevideo Grupa B Prevozom dolazi do kanjona Nevideo 18 00 Grupe se spajaju noćenje na Pošćenskom jezeru Nedelja 19 07 2009 god 08 00 Polazak od Pošćenskog jezera prema Šavniku i Nikšiću 11 00 Poseta manastiru Ostrog 15 00 Povratak za Beograd obilazak manastira Morača Ponedeljak 20 07 2009 god Dolazak u Beograd Kosjerić Cena noćenja u bungalovima apartmanima sa kupatilom 12E ili u sopstvenim šatorima bez plaćanja Cena prevoza 3 500 00 dinara Potrebna planinarska oprema Dodatne informacije na 064 615 30 20 Milenko Stefanovic Leave a Comment Plan i program Crna Gora by Admin on Jul 08 2009 under Прошле акције PLAN I PROGRAM CRNA GORA Durmitor Bobotov kuk 2523 m 17 do 19 jul 2009 godine PD Pobeda Beograd Petak 17 07 2009 god 21 00 Polazak iz Skerlićeve za one koji idu iz Beograda Subota 18 07 2009 god 05 00 Dozak u Žabljak Grupa A 06 00 Polazak od Žabljaka preko Ledene pećine do Bobotovog kuka Grupa B 07 30 Polazak prevozom iz Žabljaka do Dobrog dola 09 00 Dobri do Zeleni vir Bobotov kuk 12 00 Grupa se spajaju izlazak na Bobotov kuk 2523 m 13 00 Povratak Bobotov kuk Zeleni vir Dobri do Grupa A Od Dobrog dola kroz kanjon Komarnice do kanjona Nevideo Grupa B Prevozom dolazi do kanjona Nevideo 18 00 Grupe se spajaju noćenje na Pošćenskom jezeru Nedelja 19 07 2009 god 08 00 Polazak od Pošćenskog jezera prema Šavniku i Nikšiću 11 00 Poseta manastiru Ostrog 15 00 Povratak za Beograd obilazak manastira Morača Ponedeljak 20 07 2009 god Dolazak u Beograd Kosjerić Cena noćenja u bungalovima apartmanima sa kupatilom 12E ili u sopstvenim šatorima bez plaćanja Cena prevoza 3 500 00 dinara Potrebna planinarska oprema Dodatne informacije na 064 615 30 20 Milenko Stefanovic Leave a Comment Планинарска акција by Admin on Jul 03 2009 under Прошле акције Планинарско еколошко друштво Субјел у суботу 11 јула организује одлазак на Републичку акцују Дивчибаре 2009 Полазак је у 08 00 сати са такси станице Дужина стазе је око 16 км Повратак је око 17 00 сати За све учеснике обезбеђен је ручак понети прибор за јело Цена превоза 300 динара У недељу 12 јула У оквиру манифестације Чобански дани 2009 организује планинарску акцију Успон на брдо Град Релација Сеча Река засеок Минићи брдо Град Косјерић преко Ивановића дужина стазе 15 км Полазак је у 09 00 сати са такси станице аутобусом до Сече Реке Повратак је у поподневним сатима Цена превоза и ручка на брду Град је 200 динара Пријављивање за акцују је до четвртка 09 јула код представника ПЕД Субјел ПЕД Субјел Косјерић Leave a Comment Djavolja Varos Rock Formation by Admin on Jun 03 2009 under Србија Djavolja Varos Rock Formation SERBIA Djavolja Varos the name means devil s town is a group of earth pyramids in the Radan Mountains in the southern region of Serbia Live Ranking see the latest top 77 Vote now for Djavolja Varos Rock Formation Spomenik prirode Đavolja Varoš nalazi se na jugu Srbije 27 km jugoistočno od Kuršumlije a 89 km jugozapadno od Niša Od Beograda je udaljen 288 km ako se putuje preko Kruševca a 320 km preko Niša Ovaj prirodni spomenik čine dva u svetu retka prirodna fenomena zemljane figure kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno Đavolju Varoš čine pravim svetskim čudom prirode Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo skoro mistično a u širem okruženju živopisno i pitomo kao i ostaci naselja stare crkve groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama Lokalitet Đavolja Varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959 godine a 1995 godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite SPOMENIK PRIRODE Ukupno je zaštićeno 67 ha površine LEGENDE Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure divljina erozivne čelenke voda čudnoga ukusa i mirisa mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv Đavolja Varoš a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao O Đavoljoj Varoši postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko Prva legenda Nekada davno ovde su živeli skromni mirni svojoj veri privrženi stanovnici To je smetalo đavolu pa im je on spremio đavolju vodu da zaborave na rodbinske odnose Pošto

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/12/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive

  • ПЕД Субјел - Косјерић
    na Balkanu i u Evropi Floristički biodiverzitet Golije gradi oko 900 taksona biljnog sveta od toga 729 vrsta vaskularnih gljiva 40 vrsta mahovine 117 vrsta i varijeteta algi Poseban značaj u flori imaju endemične i reliktne vrste kao i vrste koje su postale ugrožene Među očuvanim prirodnim retkostima izdvaja se reliktna i endemična drvenasta vrsta planinskog javora Acer heldreichi koji je sinonim za floru Golije U Srbiji se najlepše i najočuvanije zajednice sa gustim populacijama planinskog javora nalaze na Goliji Pored javora poseban floristički značaj ima zelenika Ilex aquiifolium kao i endemične vrste Allysum markgrafi Allysum jancheni Pancicia serbica Viola elegantula и Verascum adamovicii Vrste Pančićeva bedrenica Pancicia serbica i Adamovićeva majčina dušica Thymus adamovici imaju obeležje lokalnog endemita i vrste su od međunarodnog značaja za očuvanje biodiverziteta Botanički značajna područja na Goliji čine očuvane lišćarske i lišćarsko četinarske šume prašumskog tipa kao i šume četinara posebno subalpijske smrče Na Goliji je do sada zabeleženo 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti i registrovano je oko 90 vrsta kandidata za Crvenu knjigu ptica Srbije što sve ukazuje na veliki značaj ornitofaune Golije kao budućeg rezervata biosfere za očuvanje biodiverziteta ptica Kulturno istorijske vrednosti Golije karakteriše brojno prisustvo i tragovi kulturno istorijskog nasleđa na celom području kao što su spomenici kulture od izuzetnog značaja Manastir Studenica Kraljevo Brezova XII vek i Manastir Gradac Raška XIII vek spomenici kulture od velikog značaja Crkva Sv Aleksija Kraljevo Milići XVII vek Crkva Sv Đorđa Kraljčevo Vrh XII vek Crkva Sv Bogorodice Kraljevo Dolac XV vek Crkva Sv Nikole Kraljevo Reka Palež XIV vek Gornja isposnica Kraljevo Savovo XIII vek Manstir Kovilje crkva Sv Arhangela i Sv Nikole iz XVII veka i Crkva Sv Preobraženja Ivanjica Pridvorica iz XII veka spomenici kulture kulturna dobra proglašena nekategorisana spomenici kulture evidentirani ostala kulturna dobra proglašena nakategorisana spomenici kulture evidentirani ostala kulturna dobra i spomeničko nasleđe u okolini Parka prirode Golija Manastir Studenica je osnovan krajem XII veka kao glavna zadužbina rodonačelnika dinastije Nemanjića Stefana Nemanje da bi vremenom postao najznačajniji duhovni centar nove srpske srednjovekovne države i sa najvećim uticajem na društveni i kulturni razvoj zemlje Često je razaran i nanovo obnavljan U XVII i XVIII veku u kompleksu manastira se nalazilo 13 crkava sa pratećim objektima od kojih se do danas ostale očuvane dve Bogorodičina crkva i crkva Sv Jakima i Ane Manastir Studenica nesporno je jedna od najvrednijih građevina u stvaralaštvu srpskog naroda i jedno od najznačajnijih središta srednjovekovnih zbivanja već duže oko 20 godina svojim vrednostima prelazi granice naše države i nalazi se na UNESCO kovoj Listi svetske vredne kulturne i prirodne baštine od 1986 godine zaštitom obuhvaćen prostor oko 262 ha U porti manastira nalazi se više vrednih stabala Jedno od njih je i stablo zelenike staro oko 90 godina zaštićeno kao prirodna vrednost i retkost 1970 godine Manastir Gradac je podignut 1268 godine a zadužbina je kraljice Jelene Anžujske princeze francuskog porekla i žene kralja Uroša Činjenica da je ova obrazovana žena provela životni vek na srpskom dvoru imala je

    Original URL path: http://subjel.earth.rs/blog/page/13/ (2016-02-18)
    Open archived version from archive



  •