archive-rs.com » RS » M » MIBOR.RS

Total: 133

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • EkoBor - broj 2. str. 3
    so i gostoprimstvo kakvo samo planincima nekadašnjim nomadima i stočarima kraj svojih bačija liči Kasnije smo doznali da je druženje trajalo celu noć i da su stranci zakasnili na prvu radnu aktivnost čišćenje Zlotske reke i pomoć meštanima Zlota da urede kej Nije bilo zamerki bio je to početak Šarl Nolet u vlaškoj nošnji Već drugog dana organizovan je po prvi put i foto safari u Zlotskom kanjonu Škljocali su aparati a tridesetak istraživača pratio je helikopter koji je lebdeo iznad vrha kanjona Ovo je čudo od prirode zastaje dah Prošao sam više zemalja sveta video kanjone ali ovde je sve drugačije govorio je očevidno uzbuđen Adrian Saunol student filozofije iz Francuske Ratka Maučkov Čehinja prvi put se u životu susrela sa dobroćudnim zmijama i fotografije su pale I Lazareva reka bistra kao suza i penušava pobuđivala je uzdahe Njen zemljak Milan Svoboda upitao je spretne vodiče borske kolege odakle tako lepi ljubičasti cvetovi na liticama To je biljka ramondija koja jedino ovde živi i u blizini Borskog jezera samo je tamo nešto drugačija Ova je dobila ime srpska ramondija a po njoj je neko pre više godina dao ime bivšem motelu Metalurg na obali Borskog jezera Neobično je i to što u kanjonu žive jedinstvene vrste slepih miševa i puževa a pre pet godina otkriveno je i u svetu jedino stanište osolike muve Naučnike ipak najviše zanimaju slepi miševi O svemu tome postoje naučne publikacije i verodostojni dokazi objasnio je Zoran Petrović prvi lider MORIEK a 2002 Istog dana uveče u jednoj od dvorana Lazareve pećine Lazarevu i pećinu Vernjikicu u prevodu s vlaškog lepoticu stručnjaci porede sa Postojnskom jamom održan je koncert etno muzike Nastupili su izvođači na duvačkim instrumentima i na kruškinom listu iz okolnih sela Nažalost a možda i na sreću pred koncert je nestala struja pa je program održan uz pomoć fenjera Oduševljeni smo viđenim ali najviše me je obradovala narodna nošnja ovog kraja Srbije Svi smo se fotografisali u vlaškoj nošnji pa smo folkloriste zadržali duboko u noć kako bi smo naučili bar prve korake u divnom okruženju prirode i ljudi rekao nam je Šarl Nolet iz Holandije Tri kornjače kao zaštitni znak Da je priroda bila darežljivija i u okolini industrijski zagađenog Bora svedoči 700 različitih biljnih vrsta I zato mladi istraživači naizust brzo nauče deset ekoloških zapovesti prirode Obaveza je da se tog nauka uvek pridržavaju i da prenose sledećim generacijama U eko etnološkom kampu u selu Gornjane na 600 metara nadmorske visine u masivu Homolja zatičemo Jelicu Gligorijević lidera kampa kako polaznicima objašnjava ekološke zapovesti Škola života u Gornjanu U Gornjanu obitava 20 istraživača i desetak njihovih predavača raznih struka Tamo je eko i etno škola tu se bere lekovito bilje i spoznaje istina o vekovnim Belim vodama Ljubovoj reci srednjovekovnom lokalitetu Manastirište o crkvi Svete Trojice upravo se preuređuje uspinje se na obližnji vrh neobične planine Stol 1060 metara bivakuje u kućama i na bačijama seoskih domaćina i provodi se dan u 170 godina staroj Brestovačkoj banji Prva zapovest je

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor2_8.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • EkoBor - broj 3. str. 2
    klimatskih poremećaja Od posledica zagađenja vazduha u svetu godišnje umire oko 3 miliona ljudi Svake godine sa lica Zemlje nestane 14 miliona hektatara šuma Svake godine 12 miliona hektara plodne zemlje postaje pustinja što ugrožava 250 miliona ljudi u Africi Aziji i Južnoj Americi Mnoga naučna predviđanja upozoravaju da su sve češće i razornije elementarne nepogode najava globalnih klimatskih promena koje će dovesti do topljenja lednika povećanja nivo mora potapanja velikih gradova na morskim obalama migraciji stanovništva širenja bolesti idr Danas prema procenama 1 2 milijarde 20 svetske populacije nema dovoljno vode Oko 2 4 milijarde ljudi nemaju dvoljno zdravstveno ispravne vode za piće Svake godine prema grubim procenama 3 4 miliona ljudi pretežno dece umire od bolesti u vezi sa vodom a 2 2 miloina umire od dijareje koja je prouzrokovana neadekvatnim snabdevanjem vodom sanitarnim i higijenskim uslovima Biljne i životinjske vrste ostaju bez svojih prirodnih staništa i izložene su brojnim zagađenjima Brojnim vrstama preti istrebljenje i nestanak Od preko 4400 vrsta sisara 25 smatra se ugroženim i na ivici izumiranja Tome treba dodati 11 vrsta ptica i 34 vrsta riba koje prakrično nestaju sa lica Zemlje Ovo je samo mali broj podataka koji govore da željeni i planirani trend nije ostvaren i da posledice sve više prete opstanku čoveka Zato ovo nije samo konferencija UN već prilika da brojni sektori sagledaju šta je učinjeno šta dalje treba raditi i kako pridobiti političku saglasnost da se dogovoreno i ostvari Konferencija Ujedinjenih nacija održana je od 26 avgusta do 4 septembra Učestvovalo je oko 180 zemalja a preko 120 su predstavljali predsednici država ili vlada Među njima nije bilo predsednika SAD Džordža Buša kao je saopšteno zbog zauzetosti a njegov zamenik Kolin Pauel je izviždan za govornicom Paralelno sa ovim održano je i niz drugih skupova Globalni forum nevladinih organizacija

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_2.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Društvo Mladih istraživača Bor
    javnih ustanova i drugih u sagledavanje i rešavanje problema nezaposlenosti utvrđivanje ciljeva zapošljavanja i razvoja sredine Za novim mogućnostima zapošljavanja tragaće se na novim područjima posebno na selu u poljoprivredi turizmu maloj privredi uslužnim i servisnim delatnostima kao i na područjima modernih tehnologija Svetska banka je odobrila projekt koji je podnela jedna nevladina organizacija iz Bora a to je Društvo mladih istraživača koje ima iskustvo u pokretanju slične inicijative za donošenje Lokalnog ekološkog akcionog plana na kome se u opštini upravo sada radi Projekt aktivno uključuje pored opštine i Zavod za tržište rada poslovni sektor posebno male privrednike obrazovanje javna glasila i nevladine organizacije kao što su udruženje malih privrednika omladinsku zadrugu i druge Gornjane centar sela Osnovni sadržaj kampanje je da se organizuje javni skup na kome bi se pokrenula inicijativa za donošenje Lokalnog akcionog plana zapošljavanja da se organizuje informisanje i edukacija građana i drugih učesnika o ovom metodu rešavanja nezaposlenosti koji je razvijen u Evropskoj zajednici zatim anketa građana o njihovom viđenju problema nezaposlenosti i njegovom rešavanju kao i medijska kampanja preko javnih glasila Obezbeđena su sredstva za medijsku kampanju izradu postera spotova radio džinglova kao i za organizaciju tribina u svim selima borske opštine Između sadržaja ovog projekta i Lokalnog ekološkog akcionog plana LEAP a treba napraviti vezu odnosno mogućnosti zapošljavanja tražiti više u oblastima koje nisu ekološki agresivne Čitavu kampanju vodiće manji tim stručnjaka iz Zavoda za tržište rada Bor Zavoda za zaštitu prirode Srbije pojedinih preduzeća obrazovanja medija nevladinih organizacija Naravno neophodno je i uključenje pojedinaca iz opštinskog rukovodstva i opštinske uprave koji se bave problematikom zapošljavanja Od opštine očekujemo ne samo podršku već i aktivno učešće u realizaciji ovog projekta slično kao što je i učešće opštine u pripremi i donošenju LEAP a Lokalnog ekološkog akcionog plana Za Bor samo preko bolje organizovanih

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_3.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • EkoBor, broj 3, strana 4
    Hans Rudolf Fajfer u Boru Mladi istraživači otvaraju vrata vodećih svetskih naučnih institucija Ćerka Katrin me ubedila da dođem u Bor kaže profesor Fajfer Profes o r Fajfer Profesor Univerziteta iz Lozane Dr Hans Rudolf Fajfer početkom jula je boravio u Boru On se bavi izučavanjem životne sredine posebno raspodelom teških metala u stenama zemljištu vodi i biljnom i životinjskom svetu kako onih koji potiču iz prirodne sredine tako i onih koji su posledica ljudskih aktivnosti Značajna su njegova izučavanja pojava arsena u životnoj sredini u Švajcarskoj Rezultati tih istraživanja su od velikog značaja za zaštitu zdravlja stanovnika Švajcarske i svojevrstan su doprinos svetskoj nauci jer ukazuju na put arsena od stena do čoveka Taj veliki projekat se privodi kraju te profesor Fajfer želi da nastavi slična izučavanja i okolini nekog od aktivnih rudnika u Evropi Za ovakva izučavanja zainteresovan je fond za nauku ove Alpske zemlje te profesor očekuje materijalnu pomoć za nastavak svojih istraživanja Bor je izabrao zhvaljujući svojoj ćerki Katrin koja je prošlog leta boravila u Zlotu na Međunarodnom omladinskom radno istraživačkom ekološkom kampu gde je saznala za ekološke probleme Bora i zahtevala od svog oca da dođe u Bor i uspostavi saradnju sa stručnjacima kao bi pomogao u rešavanju ovdašnjih problema Profesor Fajfer je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave posetio Institu za bakar i Tehnički fakultet obišao okolinu Bora i uzorkovao površinske vode na nekim karakterističnim tačkama Na Tehničkom fakultetu održao je predavanje Arsen u prirodi na kome je govorio o putu arsena od stena preko zemljišta do biljaka životinja i ljudi Posebno su bili interesanti rezultati istraživanja u Š vajcarskoj koji pokazuju da arsen iz stena prirodnim procesima dospeva do podzemnih voda koje ljudi koriste za piće i time ugrožava njihovo zdravlje Dogovorena je saradnja između Tehničkog fakulteta u Boru Društva mladih istraživača i Centra

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_4.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Bilten EkoBor broj 3, strana 5.
    zaštitu životne sredine Ujedinjenih Nacija sačinila studiju o potrebama povećanja efikasnosti monitoringa parametara životne sredine Agencija za zaštitu životne sredine Ujedinjenih Nacija ocenila je za potrebnim da pruži pomoć Boru u pobolj š anju kontrole stanja životne sredine u cilju efikasnijeg preduzimanja preventivnih mera zaštite i smanjenja zagađenja kao i u pripremi Lokalnog ekološkog akcionog plana U maju ove godine stručni tim ove agencije boravio je Boru obišao ugrožene prostore posetio institute i laboratorije koje prate prate stanje životne sredine obavio razgovore sa stručnjacima i rukovodstvom opštine Uzeti su uzorci vazduha voda zemljišta i biljaka za analizu Nakon sagledavanja svih prikupljenih podataka i rezultata analiza Procena kapaciteta monitoringa životne sredine Bora Ova studija prezentirana je 27 i 28 avgusta u Rudarsko topioničarskom basenu Bor i Skupštini opštine U prvom delu dat je pregled dosadašnjih merenja i kontrola opis metodologija rada i ocene o kvalitetu rada U drugom delu date su preporuke kako poboljšati sistem kontrole Ocena je da prioritet mora biti dat kontroli kvaliteta vazduha Sadašnji način merenja je u skladu sa Jugoslovenskim propisima ali je potrebno isti osavremeniti kako bi bio u finkciji zaštite zdravlja ljudi i životne sredine Preporučeno je da se umesto dnevnih obavljaju desetominutna merenja sadržaja

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_5.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Bilten EkoBor broj 3, strana 6
    mernom mestu kod Opštine kretale su se do 321 mikrogram po kubnom metru vazduha Srednja mesečna vrednost je 64 mikrograma po kubnom metru vazduha Povećane vrednosti zabeležene su 7 dana Kod Instituta sve vrednosti sumpordioksida bile su ispod donje granice određivanja Na mernom mestu kod Elektroistoka vrednosti sumpordioksida su se kretale do 257 mikrograma po kubnom metru vazduha Srednja mesečna vrednost je 105 mikrograma po kubnom metru vazduha Povećana vrednost bila je 10 dana 2 Koncentracije čađi Kod opštine koncentracije čađi su se kretale od 14 do 24 mikrograma po kubnom metru vazduha Srednja mesečna vrednost bila je 18 mikrograma po kubnom metru vazduha Sve vrednosti bile su u dozvoljenim granicama Na mernom mestu kod Instituta vrednosti čađi su bile od 15 do 25 mikrograma po kubnom metru vazduha Srednja mesečna vrednost bila je 20 mikrograma po kubnom metru vazduha i nisu zabeležene vrednosti iznad dozvoljenih Srednje dnevne vrednosti čađi kod Elektroistoka su se kretale od 17 do 26 mikrograma po kubnom metru vazduha Srednja mesečna vrednost je 21 mikrogram po kubnom metru vazduha i sve vrednosti su bile u dozvoljenim granicama 3 Analiza čađi Analizom čađi olovo kadmijum mangan hrom živa i nikl nisu identifikovani Vrednosti arsena su se kretale 244 ng m 3 kod Instituta 131 ng m 3 kod Elektroistoka i 272 ng m 3 kod Opštine i sve su bile iznad graničnih vrednosti imisije 4 Taložne materije pH vrednosti rastvornog dela taložnih materija su se kretale od 6 5 na mernom mestu Oštrelj do 7 3 kod umske sekcije i Slatine Vrednosti kalcijuma su se kretale od 0 9 mg m 2 dan na mernom mestu kod Borskog jezera do 5 7 mg m 2 dan u Slatini Vrednosti magnezijuma su se kretale od 0 1 mg m 2 dan na mernim mestima Jezero Sloga Oštrelj

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_6.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Društvo Mladih istraživača Bor
    Optimistički odgovor da će zagađenje biti manje dalo je 20 79 a pesimistički da će biti veće 11 43 anketiranih dok 31 81 ne može da proceni Grafik 1 Ocena stanja životne sredine za 5 godina Jedan od osnovinh ciljeva anketa za LEAP je utvrđivanje mišljenja javnosti o tome koji su najznačajniji ekološki problemi U prvih 5 Najznačajnijih problema 98 95 anketiranih je uvrstilo zagađenje vazduha Dakle na prvom mestu su istakli problem zagađenja vazduha a ocena je veom visoka 4 15 tj zagađenje vazduha je ocenjeno kao izuzetno značajan problem Na drugom mestu je zagađenje voda ocena 2 95 na trećem zagađenje zemljišta 2 51 na četvrtom zdravlje ljudi 2 15 ova tri problema svrstavaju se u grupu srednje značajnih na petom zagađenje životnih namirnica 1 49 a na šestom uništavanje biljnog i životinjskog sveta 1 44 tj oni pripadaju grupi od malog značajnih problema Grafik 2 Rangiranje najznačajnijih ekoloških problema Na prvom mestu najznačajnijih izvora zagađenja građani su prepoznali objekte metalurgije i bazne hemije ocena 3 84 koji i jesu najveći zagađivači vazduha Na drugom mestu sa ocenom 3 15 su objekti rudarstva tj rudarstvo i metalurgiju svrstavaju grupu značjnih izvora zagađenja a na trećem flotacijska jalovišta ocena 2 61 srednje značajni izvor zagađenja Ostale izvore zagađenja ispitanici su rangirali niskim ocenama Grafik 3 Rangiranje značaja izvora zagađenja Sanacija izvora zagađenja po iskazanom mišljenju ne može biti u kratkom periodu pokazuju odgovori Samo 3 33 smatra da je to moguće uraditi u roku od jedne godine 5 82 da je to moguće učiniti za 3 godine a 17 05 do 5 godina Č ak 44 07 ispitanih misli da je potreban period za sanaciju izvora zagađenja duži od 5 godina dok je pesimistički raspoleženih onih koji misle da to nikad neće biti učinjeno 29 73 Grafik 4 Procena vremena potrebnog za sanaciju izvora zagađenja Tehnološko tehničke aspekte građani prepoznaju kao najznačajniji uzrok zagađenja životne sredine Na prvom mestu uzroka su zastarele tenologije i zastarela tehnološka oprema sa ocenom 3 67 tj tehnološko tehnički aspekti su svrstani u graupu značjnih prioriteta Ljudske faktore ispitanici ubrajaju u srednje značajnije uzroke zagađenja Tako je na drugom mestu uzroka nepravilno vođenje tehnološkog procesa 2 49 na trećem neredovno održavanje tehnološke opreme dok na četvrtom nisko ekološko obrazovanje i ekološka svest 1 72 pripada grupi malo značjnih Sledeću grupu faktora koji su takođe prepoznati kao malo značajni uzroci zagađenja čine faktori vezani sa zakonodavstvo i sprovođenje propisa Tako je na petom mestu rangirano nepridržavanje propisima i neodgovarajuća inspekcijska kontrola 1 48 na šestom nepostojanje odgovarajućih propisa o zaštiti životne sredine 1 13 a na sedmom nekonsekventnost u kaznenoj politici prema zagađivačima 0 95 pripada grupi veoma malo značajnih Nisko su vrednovane sankcije međunarodne zajednice i bombardovanje NATO pakta na osmom mestu sa ocenom 0 73 Grafik 5 Rangiranje najznačajnijih uzroka zagađenja Ocenjujući posledice zagađenja životne sredine ispitanici na prvom mestu rangiraju bolesti ljudi 3 59 na drugom uništenu prirodu 3 57 a ne treće mrtve reke 3 04 odnosno ove tri grupe posledica

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_7.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Bilten EkoBor, br. 3, strana 10
    3 600 kilograma žive a da se ne govori o Borskoj reci koja u Timok i Dunav svakodnevno nosi na desetine raznih otrova Stručnjaci kažu da je toliko zagađena da u njoj nema ni bakterija Nakvašene maramice kao filteri Ovih dana zbog remonta uređaja prestala je privremeno da radi i fabrika sumporne kiseline u kojoj se prerađuje sumpor dioksid iz Borske topionice bakra i to je još jedna nevolja za Borane Bukvalno ovdašnji žitelji sada dišu na škrge koristeći kao filtere nakvašene maramice Građani su zvanično posredstvom Radio Bora obavešteni da će povećanu količinu sumpor dioksida morati da udišu dvadesetak dana do kada bi trebalo da bude završen remont u Fabrici sumporne kiseline Posle toga fabrika će povećati preradu otrovnog gasa iz topionice za 15 do 20 odsto pretvarajući ga u sumpornu kiselinu Stručnjaci tvrde da će se lakše disati nego pre početka remonta Borani su takođe obavešteni da će ubrzo početi rekonstrukcija jedne od dve topioničke linije sa namerom da se poboljša tehnologija i smanji zagađivanje ali ni posle toga Borski kombinat bakra neće prestati da bude jedna od najvećih ekoloških crnih tačaka na području Srbije Nedostaje više od 120 miliona dolara koliko je potrebno da bi se postojeća dotrajala tehnologija topljenja bakra zamenila najsavremenijom U nedavno pokrenutom biltenu Ekološkog kluba Društva mladih istraživača Bora Eko Bor ovih dana objavljen je i deo rezultata nedavno sprovedene ankete među 2 000 Borana U njoj su se žitelji ovog rudarskog grada izjašnjavali o tome kako vide svoju ekološku budućnost Gotovo 99 odsto anketiranih izjavilo je da je zagađeni vazduh glavni ekološki problem ovog grada i njegove okoline Obaveze države i sveta Stručnjaci tvrde da su borska metalurgija bazna hemija i rudarstvo glavni izvori zagađivanja i da se posledice ovakvog stanja ne mogu uskoro poboljšati Zabrinjavajući podaci U ekološkom biltenu borskog Društva

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/ekobor3_10.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive



  •