archive-rs.com » RS » M » MIBOR.RS

Total: 133

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Smanjenje siromaštva održivim korišćenjem prirodnih resursa
    resursa Naučno stručni skup Ekološka istina o održivom korišćenju prirodnih resursa Na XII naučno stručnom skupu Ekološka istina održanom od 30 maja do 2 juna 2004 na Borskom jezeru na problematiku održivog korišćenja prirodnjih resursa koja je pokrenuta projektom ukazano je u plenarnom predavanju prof dr Stevana Stankovića kao i u saopštenjima u sekciji o poljoprivredi i održivom turizmu Na slici Prof dr Stevan Stanković predsednik Naučnog odbora XII Naučno stručnog skupa Ekološka istina za vreme plenarnog predavanja Na skupu održanom na Borskom jezeru oko 200 domaćih i stranih autora i koautora saopštilo je više od 150 naučnih referata Plenarna predavanja Plenary Lecture Stevan Stanković Ekološki aspekt prirode Bora i okruženja PDF Ecological Aspect of Nature and Environment of Bor Sekcija E4 Poljoprivreda AGRICULTURE Nataša Djordjević Miroslava Marić Valentina Aleksić Slavica Dželatović Upotreba organskog đubriva glistenjaka u organskoj poljoprivredi PDF Usage of Organic Manure Lubricum in Organic Agriculture Valentina Aleksić Siniša Milutinović Miroslava Marić Nataša Đorđević Suša u Timočkoj krajini i njen uticaj na biljnu proizvodnju PDF Draught in Timok Region and its Consenquences on Plant Production Sekcija E9 Održivi turizam SUSTAINABLE TOURISM Stevan Stanković Zaštita prirode i održivi turizam PDF Nature Protection and Sustainable Tourism Napomena Još neke od

    Original URL path: http://www.mibor.rs/kampanje/resursi/ekoist.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Smanjenje siromaštva održivim korišćenjem prirodnih resursa - Elaborat
    zaštitu i održivo korišćenje očuvanih prostora prirode planinskog područja u zaleđu Bora planina Stol Veliki i Mali Krš Deli Jovana Gornjanske visoravni i Lučkog polja Inicijativa je više puta obnavljana ugrađena kao jedan od prioriteta Lokalnog ekološkog akcionog plana za Bor i Okružnog ekološkog akcionog plana za Borski okrug i time podržana od strane Skupštine opštine Bor i ostalih opština Borskog okruga U okviru ovog projekta pripremljen je elaborat o

    Original URL path: http://www.mibor.rs/kampanje/resursi/elaborat.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Mladi istraživači Bora
    geodiverziteta i biodiverziteta prostora Karpatske Srbije To je prostor na kome se sučeljavaju Balkanske planine i Karpati čije granice su već jedan vek predmet diskusije Mi smo prihvatili granice koje je postavio prof dr D Gavrilović One idu od Dunava na severu do Knjaževca i Sokobanje na jugu Istočnu granicu čini linija Sip Brza Palanka Zaječar Knjaževac Zapadna granica ide od Golupca preko Despotovca i Plane do Mozgova i Bovana Prostor dakle obuhvata erdap Miroč Homolje Beljanicu Kučajske planine Deli Jovan Malinik i Rtanj Bibliografijom su obuhvaćeni radovi koji tretiraju fundamentalnu građu Reference koje se odnose na primenjena istraživanja tehnološke procese i stanje životne sredine poljoprivredu šumarstvo vodoprivredu kulturno istorijsko nasleđe područja etničke i istorijske prilike i dr nisu obuhvaćene Pristupanje Karpatskoj konvenciji je prilika za Srbiju da se uključi u brojne integrativne tokove u sveri zaštite geodiverziteta i biodiverziteta na nivou Evrope Od neposrednog interesa za Srbiju je oko 30 konvencija i inicijativa na globalnom i regionalnom nivou a sve one se mogu integrisati kroz projekte Nature 2000 i The Pan European Ecological Network Dobro poznavanje geodiverziteta i biodiverziteta je elementarni preduslov razvijanja ovih inicijativa kod nas a ova bibliografija treba da doprinese tom poznavanju Ova bibliografija radova nosi

    Original URL path: http://www.mibor.rs/projekti/bibliografija/index.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Demo projekat DMI Bor - Baza podataka
    vode iz glavnog kolektora TIR otpadne vode posle prečišćavanja TIR otpadne vode pre neutralizacije Toplana i energana Zlot Amonijak kao NH4 Arsen As Bakar Cu BPK5 Cink Zn Deterdženti anjonski Fluoridi F Gvožđe Fe Hloridi Cl HPK iz KMNO4 Hrom Cr ukupni Kadmijum Cd Kiseonik posle 5 dana Mangan Mn Mineralna ulja Nikal Ni Nitrati kao N Nitriti nao N Olovo Pb pH vrednost PO4PO4 3 Primetan miris Primetna boja

    Original URL path: http://www.mibor.rs/projekti/demo-projekat/baza.asp (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Eko Bor, Broj 16, strana 1
    skog sliva koje omogućuju smanjenje zagađenja teškim metalima kvalifikovala je Društvo mladih istraživača Bor da dobije novi projekt u okviru dalje realizacije tzv Dodatne komponente Dunavskog regio nalnog projekta smanjenja zagađenja u slivu koje finansiraju UNDP i GEF a sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu u pet podunavskih zemalja Hrvatskoj BIH Srbiji i Crnoj Gori Rumuniji i Bugarskoj Ova dodatna komponenta DRP odnosi se na povećanje pristupa javnosti informacijama i veće učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini posebno o vodama U svakoj od ovih zemalja realizuje se nacionalni i po jedan demonstracioni projekat na lokalnom nivou U Srbiji i Crnoj Gori demonstracioni projekat se realizuje u Boru a nosilac je Društvo mladih istraživača u saradnji sa lokalnom upravom javnim i drugim preduzećima stručnim i naučnim institucijama medijima i ostalim ekološkim NVO Glavne aktivnosti Demonstracionog projekta u Boru odnose se na okupljanje grupe zainteresovanih institucija formiranje informacionog sistema sa različitim bazama podataka o vodama razvoj metoda i različitih oblika informisanja javnosti o vodama obuka predstavnika lokalne vlasti javnih preduzeća NVO i dr da upravljaju ovim informacijama i dr Među ovim aktivnostima je i nastavak izdavanja ekološkog biltena Društva mladih istraživača EKOBOR ovoga puta sa tematikom koja pokriva Demonstracioni projekat Pored biltena i naravno lokalnih medija građani i ostali zainteresovani će o sadržaju projekta i njegovom toku više moći na saznaju iz namenskih lifleta promocija povodom medjunarodnih ekoloških datuma na sajtu DMI http www etos co yu mibor i na Forumu na adresi http www etos co yu forum teme asp TOPIC ID 841 U naredna tri broja EKOBILTEN biće dakle posvećen Demonstracionom projektu koji treba da obezbedi bolji pristup informacijama i veće učešće javnosti u upravljanju vodama U ovom broju na narednim stranama objavljujemo više priloga koje je pripremio Toplica Marjanović koordinator borskog Demonstracionog

    Original URL path: http://www.mibor.rs/ekobor/ekobor16_1.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Dani Mladih istrazivaca
    30 mart 10 časova Tehnički fakultet Bor IX Smotra naučno istraživačkih radova studenata Tehničkog fakulteta u Boru Organizatori Klub 1902 DMI Bor i MIS UB Četvrtak 29 mart 19 časova Muzej Rudarstva i Metalurgije Bor Izložba Dnevni leptiri Timočke krajine autora Miodraga Božinovića iz Zaječara Organizatori DMI Bor Muzej rudarstva i metalurgije Bor Utorak 03 April 18 časova Turistički Savez Bor Godišnja skupština Društva mladih istraživača Bor Promocija projekata za 2001 god MORIEK 2001 Organizator Društvo mladih istraživača Bor Četvrtak 12 April 19 časova Muzej Rudarstva i Metalurgije Bor Etno veče Organizatori Etno klub Društva Mladih istraživača Bor Etno klub Zlot Muzej rudarstva i metalurgije Četvrtak 19 April 10 časova Skupština opštine Bor Foruma za LEAP Lokalni Ekološki Akcioni Plan Organizator Društvo mladih istraživača Bor Petak Nedelja 20 22 april Planinarski dom na Stolu Škola eko volontera Organizatori Eko Klub Speleološka grupa Društva mladih istraživača i Planinarsko smučarski dom Organizatori manifestacije Dani Mladih istraživača Bora 2001 Društvo Mladih Istraživača Bor Ekološki Klub DMI Klub studenata 1902 Fondacija Prof Dr Berislav Ristić Berko Zavod za zaštitu zdravlja Timok Zaječar Psihi socijalna radionica Crvenog Krsta Etnološki Klub DMI Etno Klub Zlot Speleološki Klub Bradan Muzej rudarstva i metalurgije Bor Regionalni Centar za

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/dani01.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Voda i zdravlje
    proizvodnju ovladali su sistemima navodnjavanja zemljišta Vremenom je stalno navodnjavanje dovelo do zaslanjivanja zemljišta što je prouzrokovalo smanjenje zastupljenosti pšenice a zatim i njeno potpuno isčezavanje u odnosu na ovas Kasnije nema uslova ni za njegov uzgoj i civilizacija odumire Da su samo znali da navodnjavanje povremeno treba izostaviti ova civilizacija možda ne bi nestala Drugi primer je dolina reke Ind teško narušene erozijom Fosili šumskih životnja govore da je tu nekada bila šuma Zajedno sa šumom otišla je još jedna lokalna civilizacija Slična sudbina zadesila je i južni deo Balkanskog poluostrva Grčku i njenu civilizaciju Neki gradovi su na sličan način propadali ali su se i obnavljali kao što je recimo Rim Najveće građevine u Rimskom carstvu nisu bile palate arene i akvadukti već kanalizacioni sistemi koji su otpadnu vodu odvodili blizu gradova Tako su nastajale močvare koje su bile izvor nekim bolestima Jedna od takvih bolesti je i malarija Smatra se de je Rim zbog malarije izgubio svoju moć nestalo je njegovo carstvo i tako je nastao srednji vek Sličnih posledica ima i u današnjoj praksi U severnoj Africi uništavanjem nilskog konja izostalo je probijanje kanala kroz vegetaciju a time i oticanje vode što je dovelo do prenamnožavanja puževa prenosnika jednog krvnog oboljenja U naše vreme oko tri milijarde ljudi muči teška nestašica vode Dakle polovina od šest milijardi stanovnika naše planete oskudeva u vodi za osnovne potrebe a da čak 1 3 milijarde među njima nema dovoljno vode za piće Od bolesti izazvanih nestašicom ili zagađenjem vode svakog dana u svetu umre 5000 dece Po broju žrtava to je tragedija ravna svakodnevnom padanju 12 punih aviona džambo džeta Voda je za čoveka najveće bogatstvo kad je ima dovoljno i kada je zdrava Postaje loš gospodar kad je ima previše ili kad je nema dovoljno Savremeni čovek je

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/st3_11.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive

  • Hidroekološka ispitivanja srednjeg toka Crnog Timoka
    postavlja pitanje obezbeđivanja biološkog minimuma i praćenje promena koje će se dešavati u delu toka nizvodno od područja izgradnje akumulacije U radu su prikazani rezultati fizičko hemijskih karakteristika vode Crnog Timoka Utvrđeno je da pripadaju vodama između I i II klase boniteta Rezultati fizičko hemijskih karakteristika Crnog Timoka dati su u tabelama 2 3 i 4 Na osnovu maksimalno dozvoljenih koncetracija hemijskih supstanci Pravilnik o opasnim materijama u vodi Službeni glasnik SRS br 31 82 vode Crnog Timoka pripadaju vodama između I i II klase kvaliteta Primećeno je povećanje koncentracija hemijskih supstanci u letnjem aspektu istraživanja do granica maksimalno dozvoljenih koncentracija za vode II klase kvaliteta Ovo pogoršawe kvaliteta voda je posledica smanjenog protoka U istom periodu su primećene povećane koncentracije sulfata fosfata kao i organska opterećenost vodotoka kao posledica intezivnog korišćenja zemljišta u slivu Crnog Timoka u poljoprivredne svrhe Obzirom da su u radu prikazani preliminarni rezultati ispitivanja koje je planirano da traje tokom tri godine ne mogu se dati adekvatni zaključci o stanju toka Crnog Timoka i ponuditi rešenja za prevazilaženje mogućih posledica izgradnje akumulacije Bogovina Naročitu pažnju treba usmeriti na utvrđivanju biološkog minimuma proticaja ABSTRACT The middle course of the Crni Timok hasn t been coverd by

    Original URL path: http://www.mibor.rs/st/st3_13.html (2016-02-03)
    Open archived version from archive



  •