www.archive-rs.com » RS » P » PARAGRAF.RS

Total: 700

Choose link from "Titles, links and description words view":

Or switch to "Titles and links view".
  • Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa
    ove uredbe odnosno ukoliko je obavljao ostale aktivnosti osim upravljanja vozilom ili bio raspoloživ prevoznik je dužan da za svaki takav period vozaču izda Potvrdu o odsustvovanju vozača Obrazac 1 koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo Potvrdu iz stava 7 ovog člana prevoznik mora da popuni tačnim podacima u štampanom obliku i da čuva kopije izdatih potvrda u periodu od najmanje dve godine od trenutka njihovog izdavanja Prevoznik ne sme nagrađivati angažovane vozače bilo u vidu dodatka na platu ili stimulacije na bazi pređenog puta ili količine prevezene robe ako su te nagrade takve da mogu ugroziti bezbednost saobraćaja ili dovesti do kršenja odredaba ove uredbe Prevoznik je odgovoran za svako kršenje odredaba ove uredbe od strane vozača kojeg je angažovao Prevoznik može biti oslobođen od odgovornosti za prekršaj koji je počinio vozač ukoliko dostavi prihvatljive dokaze da je u svemu postupao u skladu sa odredbama ove uredbe Vozač je dužan da se pridržava svih uputstava dobijenih od prevoznika Vozač je dužan da potvrde o odsustvovanju vozača drži u vozilu i da na zahtev nadležnog organa iste dâ na uvid Vozač je dužan da na zahtev nadležnog organa dâ na uvid tahografske listiće sa svim pisanim zabeleškama odnosno ispise iz digitalnog tahografa i karticu vozača ukoliko je poseduje kao i potvrde o odsustvovanju vozača za tekući dan i prethodnih 28 dana Učesnici u transportnom procesu prevoznici i vozači imaju i druge dužnosti utvrđene ovom uredbom Odobrenje tipa tahografa Član 12 Tahograf koji je namenjen za ugradnju u vozilo mora imati odobrenje tipa i biti pregledan ugrađen i kontrolisan na način definisan AETR om Član 13 Odobrenje tipa tahografa modela tahografskog listića ili memorijske kartice izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja u daljem tekstu Agencija na zahtev proizvođača ili ovlašćenog predstavnika proizvođača u Republici Srbiji Izuzetno od stava 1 ovog člana ukoliko je proizvođač nekog tipa tahografa za koji postoji odobrenje tipa prestao da postoji na zahtev korisnika Agencija će odobriti tip tahografa sa rokovima odnosno rokom važenja odobrenja tipa odnosno rokom do kada se ti tahografi mogu koristiti Proizvođač odnosno ovlašćeni predstavnik proizvođača ili korisnik iz stava 2 ovog člana ne može u Republici Srbiji podneti zahtev za odobrenje tipa tahografa ukoliko je isti već podneo kod ovlašćenih organa druge države potpisnice AETR a Za svako odobrenje tipa tahografa Agencija izdaje sertifikat o odobrenju Obrasci sertifikata Obrazac 2 i Obrazac 3 odštampani su uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo Agencija vodi evidenciju o izdatim Sertifikatima o odobrenju koja sadrži podatke o vrsti odobrenja i pravnom i fizičkom licu kome je odobrenje izdato kao i druge neophodne podatke koji su sadržani u sertifikatu o odobrenju Poslovi sa tahografima Član 14 Poslovi u vezi sa tahografima i graničnikom brzine mogu da se obavljaju samo u radionicama koje poseduju dozvolu za rad izdatu u skladu sa odredbama ove uredbe Poslovi radionice Član 15 Radionica može obavljati poslove 1 ugradnje i podešavanja tahografa i graničnika brzine 2 kontrole i pregleda tahografa 3 opravke i demontaže tahografa Radionica koja obavlja poslove iz stava 1 tačka 2 ovog člana obavezna je da te poslove obavlja i za analogne i za digitalne tahografe Izuzetno radionica može uz saglasnost Agencije obavljati poslove podešavanja tahografa i van prostorija radionice Bliži opis poslova iz stava 1 ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja u daljem tekstu Ministar Dozvola radionice Član 16 Dozvola radionice je javna isprava kojom se utvrđuje koji od poslova iz člana 15 ove uredbe radionica može vršiti Dozvola se izdaje sa rokom važenja od pet godina Zahtev za produženje važenja dozvole radionica je dužna da podnese najmanje 60 dana pre isteka roka važenja dozvole U slučaju promene vlasništva odgovornog lica ili promene zaposlenih radionica je dužna da o tome obavestiti Agenciju u roku od petnaest dana od dana nastale promene U dozvoli se određuje žig za pregled tahografa i žig za opravku tahografa koje Agencija objavljuje na svojoj internet stranici Žigovi za opravke tahografa moraju biti usklađene unutar servisne mreže proizvođača tahografa Uslovi za izdavanje dozvole Član 17 Dozvola će se izdati radionici na osnovu zahteva Uz zahtev radionica prilaže dokaze o ispunjavanju sledećih uslova i to 1 da je registrovana u Agenciji za privredne registre 2 da se poslovi radionice obavljaju prema odobrenom standardu sistema menadžmenta kvalitetom 3 da ima zaposlenog rukovodioca radionice 4 da ima najmanje dva zaposlena tehničara 5 da poseduje odgovarajuću mernu opremu koja se redovno baždari 6 da poseduje odgovarajuću opremu i alat za obavljanje poslova za koje je podnela zahtev za dobijanje dozvole 7 da ima uređen odnos s proizvođačem tahografa ako obavlja poslove iz člana 15 stav 1 tač 1 i 3 ove uredbe 8 da poseduje odgovarajuće prostorije kao i da je prilaz radionici izgrađen označen i ne ometa odvijanje saobraćaja 9 da ima odgovarajuće prostorije i opremu koji omogućavaju da dokumentacija o aktivnostima u vezi sa tahografima i podaci koji su na njima budu evidentirani i sačuvani na odgovarajući način da budu dostupni nadzornim organima kao i da obezbedi zaštitu ličnih podataka u skladu sa propisima 10 da nije pravni naslednik radionice kojoj je u poslednjih pet godina oduzeta dozvola 11 da ima oglasnu tablu 12 da nije u stečajnom ili likvidacionom postupku niti da je protiv nje pokrenut postupak prinudne naplate Dozvola iz stava 1 ovog člana neće se izdati radionici ukoliko je odgovorno lice rukovodilac radionice ili zaposleni tehničar pravosnažno osuđivan za krivično delo u obavljanju poslova vezanih za tahograf Bliže uslove koje mora da ispuni radionica način dokazivanja ispunjavanja uslova i sadržaj zahteva za izdavanje ili produžetak dozvole propisuje Ministar na predlog Agencije Uslovi za oduzimanje dozvole Član 18 Agencija će oduzeti dozvolu radionici ako utvrdi 1 da radionica ne ispunjava uslove iz člana 17 ove uredbe 2 da je u periodu od poslednje dve godine od dana utvrđivanja počinjen prekršaj iz člana 42 ove uredbe 3 da je dozvola izdata na osnovu lažnih dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 17 ove uredbe Rešenjem o oduzimanju dozvole oduzimaju se sve dozvole radionice iz člana 15 ove uredbe Rešenjem o oduzimanju dozvole radionici se nalaže da u roku od tri dana od prijema rešenja o oduzimanju dozvole Agenciji dostavi sve kartice radionice sredstva za žigosanje i svu dokumentaciju i evidencije koje vodi prema ovoj uredbi Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana žalba nije dozvoljena ali se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom Pokrenuti spor protiv rešenja o oduzimanju dozvole ne odlaže izvršenje rešenja Evidencija o radionicama Član 19 Agencija vodi evidenciju o 1 izdatim dozvolama radionicama izmenama dozvole i pratećoj dokumentaciji 2 oduzetim dozvolama 3 popisu kartica radionice žigova i popisu pečata 4 podacima o nestalim izgubljenim ili ukradenim ili neispravnim karticama U okviru evidencije iz stava 1 ovog člana Agencija evidentira sledeće lične podatke ime i prezime datum rođenja i mesto prebivališta tehničara Agencija dostavlja informacije o trenutnom stanju radionica odnosno kartica radionice nadležnim organima drugih država koje to zatraže Bližu sadržinu evidencije iz stava 1 ovog člana i način njenog vođenja propisuje Ministar na predlog Agencije Tehničar Član 20 Poslove na tahografima uređajima i komponentama od kojih zavisi ispravan rad tahografa vrši tehničar radionice koji poseduje važeću licencu za obavljanje poslova u radionici Uslov za dobijanje licence za obavljanje poslova u radionici za tehničara jeste 1 da ima najmanje treći stepen stručne spreme saobraćajnog elektrotehničkog ili mašinskog smera 2 da ima položen ispit iz oblasti poznavanja ispitivanja i ugradnje tahografa koja ne sme biti starija od dve godine 3 da protiv njega nije pokrenut krivični postupak ili nije pravosnažno osuđivan za krivična dela iz oblasti poslova sa tahografima Ispit iz stava 2 tačka 2 ovog člana polaže se u Agenciji Sadržinu programa način i visinu troškova polaganja ispita iz oblasti poznavanja ispitivanja i ugradnje tahografa propisuje Agencija Tehničar mora da prilikom obavljanja poslova na digitalnom tahografu koristi svoju karticu klešta za žigosanje i izdaje odgovarajuća dokumenta U slučaju nezakonitog i nesavesnog rada tehničara Agencija može doneti rešenje o zabrani rada tehničara na određeni vremenski period odnosno oduzeti mu licencu na period od pet godina Rukovodilac radionice Član 21 Rukovodilac radionice jeste lice 1 koje imenuje vlasnik organ upravljanja ili odgovorno lice radionice i koje je u stalnom radnom odnosu u radionici 2 protiv koga nije pokrenut postupak za krivično delo iz oblasti poslova sa tahografima 3 koje nije u radnom odnosu i ne obavlja iste ili slične poslove izvan radionice Rukovodilac radionice odgovoran je za bezbednost i čuvanje podataka rad sa memorijskim karticama radionice kao i da 1 tehničari koriste svoje kartice 2 čuva kartice radionice klešta za žigosanje kada nisu u upotrebi i odgovarajuće dokumente na sigurnom mestu ili u blagajni 3 bez odlaganja obavesti Agenciju o nestanku gubitku ili krađi odnosno neispravnosti memorijskih kartica 4 blagovremeno podnosi zahtev za dobijanje dozvole radionice odnosno za njeno produženje 5 se tokom korišćenja kartice stara o fizičkoj bezbednosti kartice Rukovodilac radionice može da obavlja i poslove tehničara ukoliko ispunjava uslove za tehničara Oglasna tabla Član 22 Oglasna tabla svojom veličinom mora da bude uočljiva da se nalazi na vidljivom mestu u radionici i da sadrži 1 oznaku dozvole i žig 2 obaveštenja naloge i upozorenja nadležnih organa Bližu sadržinu oglasne table propisuje Ministar Obaveze radionice Član 23 Radionica može obavljati samo poslove za koje poseduje važeću dozvolu izdatu od strane Agencije Radionica je u slučaju uklanjanja ili demontaže digitalnog tahografa dužna da sa uređaja preuzme i prenese sve podatke koji su na njemu evidentirani za poslednja tri meseca zaključno sa danom kada je došlo do neispravnosti ili greške uključujući i lične podatke Podatke iz stava 2 ovog člana radionica je obavezna da čuva u elektronskom obliku na računaru u radionici ili na drugom samostalnom sredstvu za čuvanje podataka koji joj moraju biti uvek pristupačni a najmanje dve godine od dana preuzimanja i prenosa Podatke iz stava 2 ovog člana radionica dostavlja prevozniku u čijem je vozilu bio digitalni tahograf ili kod kojeg je zaposlen vozač na kog se odnose podaci o vremenu upravljanja vozilom i odmorima na zahtev prevoznika O preuzimanju i prenosu podataka iz stava 2 ovog člana radionica vodi evidenciju Nemogućnost preuzimanja i prenosa ili ispisa podataka Član 24 Ako su preuzimanje i prenos podataka nemogući ali je moguće napraviti ispis iz digitalnog tahografa radionica će o tome obavestiti prevoznika Radionica će napraviti ispis iz stava 1 ovog člana za poslednja tri meseca i dostaviti ih prevozniku Ukoliko nije moguće napraviti ni ispis iz digitalnog tahografa radionica će izdati potvrdu o nemogućnosti preuzimanja i prenosa podataka Potvrdu o nemogućnosti preuzimanja i prenosa podataka radionica izrađuje u dva primerka od kojih se jedan primerak potvrde izdaje prevozniku odnosno vlasniku vozila a drugi se čuva u radionici najmanje dve godine Potvrda o nemogućnosti preuzimanja i prenosa podataka pored rednog broja potvrde i mesta i datuma njenog izdavanja sadrži i podatke 1 o radionici naziv i sedište radionice oznaku dozvole podatke o tehničaru koji je pokušao da obavi preuzimanje i prenos ili ispis podataka i njegov potpis broj kartice radionice 2 o motornom vozilu broj šasije vozila VIN oznaka i registarska oznaka marka proizvođač i tip 3 o digitalnom tahografu proizvođač tip i serijski broj datum proizvodnje mesto ugradnje u kabini motornog vozila oznaku odobrenja tipa vidljivost podataka sa informativne nalepnice ili pločice odnosno utvrđivanje njene čitljivosti 4 o prevozniku i vozaču naziv i sedište prevoznika broj kartice vozača U slučaju nemogućnosti preuzimanja i prenosa ili ispisa podataka iz digitalnog tahografa radionica je dužna da o tome obavesti Agenciju Agencija će digitalni tahograf iz stava 3 ovog člana zadržati odnosno poslati na analizu u drugu radionicu ili kod ovlašćenog predstavnika proizvođača tahografa Ako se utvrdi da je došlo do lažnog izdavanja potvrde o nemogućnosti preuzimanja i prenosa podataka troškove dodatnog pregleda snosi radionica koja je pomenutu potvrdu izdala Kontrola rada radionica Član 25 Kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova za dobijanje dozvole i kontrolu pravilnog rada radionice obavlja Agencija Ako nadzorni organ prilikom kontrole saobraćaja utvrdi da tahograf ne radi ispravno o tome će bez odlaganja obavestiti Agenciju uz dostavljanje podataka sa informativne nalepnice ili pločice U slučaju iz stava 2 ovog člana Agencija će izvršiti kontrolu u radionici koja je poslednja obavljala poslove na tahografu odnosno obavestiti nadležni organ države u kojoj se radionica nalazi Ako se kontrolom utvrde nepravilnosti u radionici koje bi mogle ugroziti siguran rad tahografa Agencija će naložiti odgovornom licu da bez odlaganja zaposlenima zabrani pristup karticama radionice Ako odgovorno lice ne postupi u skladu sa odredbom stava 4 ovog člana Agencija će radionici oduzeti dozvolu Korišćenje tahografa tahografskih listića i memorijskih kartica Član 26 U vozilu sa ugrađenim analognim tahografom prevoznik i vozač su obavezni da obezbede dovoljan broj tahografskih listića odgovarajućeg tipa vodeći računa i o mogućnosti zamene oštećenih listića ili listića koje je oduzeo nadležni nadzorni organ Vozači ne smeju koristiti zaprljane ili oštećene tahografske listiće Prevoznik čuva tahografske listiće u urednom stanju za period od najmanje 24 meseca nakon korišćenja i izdaje kopije vozačima na njihov zahtev U vozilu sa ugrađenim digitalnim tahografom prevoznik i vozač dužni su da obezbede dovoljnu količinu trake za ispis iz tahografa uzimajući u obzir potrebno vreme za realizaciju prevoza U slučaju neispravnosti ili greške u radu tahografa prevoznik je dužan da obezbedi da se oni otklone u radionici u roku od sedam dana od dana otkrivanja neispravnosti ili greške u radu tahografa Kada je tahograf neispravan ili nije u funkciji vozač je dužan da ručno evidentira podatke kojim se nedvosmisleno utvrđuje njegov identitet ime i prezime broj vozačke dozvole ili broj kartice vozača i potpis kao i sve podatke o svojim aktivnostima tj vremenima za različite periode koje tahograf nije adekvatno evidentirao na tahografskom listiću ili ispisu odnosno na privremenom listiću koji se prilaže uz tahografski listić ili karticu vozača Vozač je dužan da koristi odgovarajuće nosače podataka u vidu tahografskih listića ili kartice vozača svakog dana tokom koga upravlja vozilom počevši od trenutka otpočinjanja vožnje do trenutka njenog prestanka osim u slučaju oduzimanja istih od strane ovlašćenih lica Tahografski listić ne može se koristiti duže od perioda za koji je predviđen Kartica vozača ne može se koristiti nakon isteka perioda važenja Vozač može da ima samo jednu važeću karticu vozača za čije korišćenje je ovlašćen Vozač ne sme koristiti karticu vozača koja je oštećena U slučaju kada je kartica vozača oštećena neispravna ili nestala odnosno ukradena ili izgubljena vozač može da nastavi upravljanje vozilom bez kartice vozača najduže 15 kalendarskih dana odnosno onoliko dana koliko je potrebno da se vozilo vrati u bazu prevoznika i po predaji zahteva dobije zamenu ili duplikat kartice pod uslovom da podnese dokaz da karticu ne može dati na uvid za vreme ovog perioda U slučajevima iz stava 11 ovog člana vozač je dužan da u roku od sedam dana podnese zahtev za zamenu odnosno izdavanje duplikata kartice Graničnik brzine Član 27 U teretna vozila i skupove vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3 5 t i autobuse mora biti ugrađen ispravan tipski odobren graničnik brzine Član 28 Nakon ugradnje graničnika brzine opravke promena u broju impulsa ili obima pneumatika odnosno nakon opravki na sistemu za dovod goriva vrši se kontrola usklađenosti brzine određene graničnikom brzine sa vrednošću brzine upisanom na informativnoj nalepnici ili pločici Periodične kontrole ispravnosti rada graničnika brzine obavljaju se istovremeno sa periodičnom kontrolom tahografa Član 29 Kontrola ispravnosti rada graničnika brzine vrši se u radionicama Bliži opis poslova radionica u vezi sa graničnikom brzine propisaće Ministar na predlog Agencije Kartice Član 30 Memorijske kartice mogu biti kartice 1 vozača 2 prevoznika 3 nadzornih organa 4 radionice Kartica vozača i kartica prevoznika izdaje se na period od pet godina Kartica nadzornog organa izdaje se na ime službenog lica organa koji u okviru kontrole saobraćaja na putevima vrše kontrolu vremena trajanja upravljanja vozilom na period od dve godine Kartica radionice izdaje se na ime tehničara na period od jedne godine i mora imati sigurnosni identifikacioni broj PIN kod Fizičkim licima može se izdati samo jedna memorijska kartica Nadležnost za izdavanje kartica Član 31 Poslove izdavanja kartica iz člana 30 stav 1 ove uredbe obavlja Agencija Postupak izdavanja kartica Član 32 Kartice iz člana 30 ove uredbe izdaju se na osnovu podnetog zahteva Poslovi Agencije u vezi sa izdavanjem kartica obuhvataju 1 razmatranje zahteva za izdavanje kartice 2 poslove izrade kartice proizvodnja personalizacija i generisanje potrebnih elektronskih ključeva 3 uručivanje kartice 4 vođenje evidencije u skladu sa ovom uredbom i davanje podataka iz evidencije Izrada kartica Član 33 Izrada kartica vrši se u Republici Srbiji Poslove izrade kartica vrši pravno lice koje je odabrano na javnom tenderu za period od deset godina u daljem tekstu proizvođač kartica Uslovi za proizvođača kartica Član 34 Proizvođač kartica mora da ispunjava sledeće uslove i to 1 da raspolaže odgovarajućim prostorijama za obavljanje poslova izrade kartica 2 da na raspolaganju ima odgovarajuću neophodnu opremu i sredstva za obavljanje poslova izrade kartica 3 da ima ugovor o saradnji sa proizvođačem kartica koji ima iskustvo u uspostavljanju sistema digitalnih tahografa u okviru AETR a 4 da se ne radi o radionici u smislu ove uredbe 5 da protiv njega nije pokrenut stečajni postupak postupak prinudne naplate ili likvidacije 6 da protiv uprave ili njenog člana odnosno odgovornog lica nije pokrenut krivični postupak za delo za koje se pokreće po službenoj dužnosti 7 da njemu ili licu čiji je proizvođač kartica pravni sledbenik u poslednjih pet godina nisu zabranjeni ili na drugi način oduzeti poslovi izrade kartica odnosno da u istom periodu nije jednostrano raskinuo ugovor o obavljanju poslova izrade kartica Uslove iz stava 1 ovog člana proizvođač kartica mora ispunjavati tokom vremena za koje je izabran Javni tender Član 35 Javni tender raspisuje Agencija Javni tender sadrži naročito 1 predmet tendera 2 napomenu da se ponuda daje u skladu sa ovom uredbom 3 krajnji rok početka i vreme trajanja ugovora 4 vrstu i visinu finansijskog osiguranja u svrhu zakonitog i primerenog obavljanja poslova definisanih ugovorom 5 postupak izbora proizvođača kartica 6 uslove koje mora ispunjavati proizvođač kartica 7 merila za izbor proizvođača kartica 8 mesto vreme i uslove plaćanja za podizanje dokumentacije za tender 9 mesto i rok za davanje ponude 10 naslov prostoriju datum i čas javnog otvaranja ponuda Vrsta i visina
    http://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_vremenu_odmora_i_upravljanja_vozaca_motornih_vozila_kada_obavljaju_medjunarodni_prevoz.html (2012-12-15)

  • Uredba o određenim zakonskim mernim jedinicama i načinu njihove upotrebe
    nazive grad i gon i oznaku gon 1 3 Jedinice koje se koriste sa SI jedinicama a čije su vrednosti u SI jedinicama dobijene eksperimentalno Veličina Jedinica Naziv Oznaka Definicija energija elektronvolt eV Elektronvolt je kinetička energija koju primi elektron pri prolazu kroz polje potencijalne razlike od 1 V u vakuumu masa unificirana jedinica atomske mase u Unificirana jedinica atomske mase jednaka je 1 12 mase atoma 12 C Predmeci i njihove oznake navedeni u tabeli u tački 2 podtačka 2 3 ovog priloga mogu se upotrebljavati zajedno sa jedinicama i oznakama iz tabele navedene u tački 1 podtačka 1 3 ovog priloga 2 SI jedinice i njihovi decimalni umnošci i delovi 2 1 Osnovne SI jedinice Veličina Jedinica Naziv Oznaka dužina metar m masa kilogram kg vreme sekunda s električna struja amper A termodinamička temperatura kelvin K količina supstance mol mol svetlosna jačina jačina svetlosti kandela cd Dozvoljena je upotreba i naziva sekund Definicije osnovnih SI jedinica Jedinica dužine Jedinica dužine je metar Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1 299 792 458 sekunde 17 Generalna konferencija za tegove i mere General Conference on Weights and Measures CGPM 1983 Rezolucija 1 Jedinica mase Jedinica mase je kilogram Kilogram je jednak masi međunarodnog prototipa kilograma 3 CGPM 1901 stranica 70 u izveštaju konferencije Jedinica vremena Jedinica vremena je sekunda Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 13 CGPM 1967 Rezolucija 1 Jedinica električne struje Jedinica struje je amper Amper je stalna električna struja koja bi kada bi se održavala u dva prava paralelna provodnika neograničene dužine i zanemarljivo malog kružnog poprečnog preseka koji se nalazi u vakuumu na međusobnom rastojanju od jednog metra prouzrokovala među tim provodnicima silu jednaku 2 x 10 7 njutna po metru dužine Međunarodni komitet za tegove i mere International Committee for Weights and Measures CIPM 1946 Rezolucija 2 odobrena na 9 CGPM 1948 Jedinica termodinamičke temperature Jedinica termodinamičke temperature je kelvin Kelvin je termodinamička temperatura koja je jednaka 1 273 16 termodinamičke temperature trojne tačke vode Ova definicija se odnosi na vodu sa izotopskim sastavom definisanim sledećim odnosima količine supstancije 0 00015576 mola 2 H po molu 1 H 0 0003799 mola 17 O po molu 16 O i 0 0020052 mola 18 O po molu 16 O 13 CGPM 1967 Rezolucija 4 i 23 CGPM 2007 Rezolucija 10 Jedinica količine supstance Jedinica količine supstance je mol Mol je količina supstance sistema koji sadrži toliko elementarnih čestica koliko ima atoma u 0 012 kilograma ugljenika 12 Kada se upotrebljava mol navode se elementarne čestice koje mogu biti atomi molekuli joni elektroni i druge čestice ili određene grupe tih čestica 14 CGPM 1971 Rezolucija 3 Jedinica svetlosne jačine jačine svetlosti Jedinica svetlosne jačine jačine svetlosti je kandela Kandela je svetlosna jačina jačina svetlosti u određenom pravcu izvora koji emituje monohromatsko zračenje frekvencije 540 x 10 12 herca i čija je jačina zračenja u tom pravcu
    http://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_odredjenim_zakonskim_mernim_jedinicama_i_nacinu_njihove_upotrebe.html (2012-12-15)

  • Uredba o održavanju stambenih zgrada i stanova
    za klimatizaciju i ventilaciju zgrade 5 čišćenje oluka i olučnih cevi zgrade 6 popravku ili zamenu okova brava katanaca i drugih uređaja za zatvaranje ormana za strujomere vodomere telefonske i televizijske instalacije u zgradi 7 krečenje zajedničkih prostorija u zgradi 8 farbanje cevne mreže grejnih tela i drugih uređaja u zajedničkim delovima zgrade 9 održavanje higijene u zajedničkim delovima zgrade čišćenje i pranje ulaza zajedničkih prostorija stepeništa hodnika zastakljenih površina i dr 10 čišćenje i održavanje trotoara oko zgrade odnosno nasipa useka rigola i slično 11 druge radove kojima se obezbeđuje tekuće održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti Član 6 Radovi na investicionom održavanju stana obuhvataju popravke ili zamenu 1 instalacija centralnog grejanja u stanu 2 plinskih instalacija i grejnih tela u stanu 3 instalacija i uređaja za centralno grejanje vode u stanu 4 telefonskih i elektroinstalacija u stanu 5 instalacija vodovoda i kanalizacije u stanu Radovi iz stava 1 ovog člana obuhvataju i druge radove u stanu koji su od uticaja na korišćenje ostalih stanova i drugih posebnih delova zgrade Član 7 Radovi koji se na zgradi izvršavaju bez odlaganja radi zaštite života i zdravlja ljudi njihove sigurnosti zaštite imovine od oštećenja i dovođenje zgrade njenih delova uređaja instalacije i opreme u stanje ispravnosti upotrebljivosti i sigurnosti smatraju se hitnim intervencijama u smislu ove uredbe Član 8 Radovi hitnih intervencija u smislu člana 7 ove uredbe obuhvataju 1 oslobađanje lica i stvari iz zaglavljenog lifta i njegovog ponovnog stavljanja u pogon 2 skidanje maltera fasadnih obloga i drugih elemenata fasade i krova za koje se utvrdi da ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine 3 popravke ili zamene delova krovnog pokrivača radi zaštite od prokišnjavanja odnosno prodora vode i drugih atmosferskih padavina 4 skidanje ili popravka oštećenih delova zgrade na balkonu terasi lođiji i stepeništu zgrade za koje se utvrdi da ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine 5 popravke ili zamena vodovodne i kanalizacione cevi u zgradi ili stanu kada dođe do prskanja njenih delova 6 popravke ili zamena hidrofora i njegovih delova kada zbog kvara zgrada ostane bez vode 7 odgušivanje kanalizacione mreže u zgradi ili stanu i odnošenje izlivnih ostataka i dezinfekcija prostorija u zgradi ili stanu 8 izbacivanje podzemnih i slivnih voda iz podrumskih i drugih prostorija u zgradi 9 otklanjanje uzroka nestanka struje zbog kvara na elektro instalaciji zgrade od strujomernog ormana do razvodne table u stanu odnosno sijaličnog mesta u zajedničkim prostorijama 10 utvrđivanje i otklanjanje uzroka elektriziranja uređaja i instalacija u zgradi i stanu 11 popravke ili zamenu cevne mreže grejnih tela i delova toplovodnih odnosno plinskih postrojenja zgrade zbog prskanja delova mreže grejnih tela i toplovodnog odnosno plinskog sistema 12 otklanjanje kvarova i nedostataka koji mogu dovesti do požara Član 9 Radovi na održavanju stambenih zgrada i stanova utvrđeni ovom uredbom obavljaju se po sledećoj dinamici 1 radovi hitnih intervencija izvršavaju se bez odlaganja a najkasnije u roku od 48 časova 2 radovi na ispitivanju protivpožarnih aparata kotlarnica tehničkim pregledima liftova i sl izvršavaju se u rokovima koji su određeni posebnim propisima 3 radovi koji
    http://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_odrzavanju_stambenih_zgrada_i_stanova.html (2012-12-15)

  • Ustav Republike Srbije (Ustav Srbije)
    jemči pravo na pravnu pomoć Pravnu pomoć pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna Zdravstvena zaštita Član 68 Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja Deca trudnice majke tokom porodiljskog odsustva samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda ako je ne ostvaruju na drugi način u skladu sa zakonom Zdravstveno osiguranje zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture Socijalna zaštita Član 69 Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti u skladu sa zakonom Invalidima ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita u skladu sa zakonom Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom Penzijsko osiguranje Član 70 Penzijsko osiguranje uređuje se zakonom Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera Pravo na obrazovanje Član 71 Svako ima pravo na obrazovanje Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno a srednje obrazovanje je besplatno Svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje u skladu sa zakonom Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom Autonomija univerziteta Član 72 Jemči se autonomija univerziteta visokoškolskih i naučnih ustanova Univerziteti visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu u skladu sa zakonom Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja Član 73 Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava u skladu sa zakonom Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke kulture i umetnosti Zdrava životna sredina Član 74 Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju Svako a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina odgovoran je za zaštitu životne sredine Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu 3 Prava pripadnika nacionalnih manjina Osnovna odredba Član 75 Pripadnicima nacionalnih manjina pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima jemče se dodatna individualna ili kolektivna prava Individualna prava ostvaruju se pojedinačno a kolektivna u zajednici sa drugima u skladu sa Ustavom zakonom i međunarodnim ugovorima Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu obrazovanje obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi obrazovanju obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina Član 76 Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija može uvesti u ekonomskom socijalnom kulturnom i političkom životu radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji ih posebno pogađaju Ravnopravnost u vođenju javnih poslova Član 77 Pripadnici nacionalnih manjina imaju pod istim uslovima kao ostali građani pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije Pri zapošljavanju u državnim organima javnim službama organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina Zabrana nasilne asimilacije Član 78 Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina Zaštita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji uređuje se zakonom Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u značajnom broju Pravo na očuvanje posebnosti Član 79 Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na izražavanje čuvanje negovanje razvijanje i javno izražavanje nacionalne etničke kulturne i verske posebnosti na upotrebu svojih simbola na javnim mestima na korišćenje svog jezika i pisma da u sredinama gde čine značajnu populaciju državni organi organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi imena ulica naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku na potpuno blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku uključujući i pravo na izražavanje primanje slanje i razmenu obaveštenja i ideja na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja u skladu sa zakonom U skladu sa Ustavom na osnovu zakona pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina Pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima Član 80 Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruženja koja dobrovoljno finansiraju Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruženjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije Razvijanje duha tolerancije Član 81 U oblasti obrazovanja kulture i informisanja Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji bez obzira na njihov etnički kulturni jezički ili verski identitet Treći deo EKONOMSKO UREĐENJE I JAVNE FINANSIJE 1 Ekonomsko uređenje Osnovna načela Član 82 Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi otvorenom i slobodnom tržištu slobodi preduzetništva samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba rada kapitala i usluga Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca Sloboda preduzetništva Član 83 Preduzetništvo je slobodno Preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije Položaj na tržištu Član 84 Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu Zabranjeni su akti kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim Svojinska prava stranaca Član 85 Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa kao i druga prava određena zakonom Ravnopravnost svih oblika svojine Član 86 Jemče se privatna zadružna i javna svojina Javna svojina je državna svojina svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima na način i u rokovima predviđenim zakonom Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom Državna imovina Član 87 Prirodna bogatstva dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava u skladu sa zakonom Fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi pod uslovima i na način predviđen zakonom Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom Zemljište Član 88 Korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini je slobodno Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprečila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica Čuvanje nasleđa Član 89 Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno kulturno i istorijsko nasleđe kao dobra od opšteg interesa u skladu sa zakonom Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave Zaštita potrošača Član 90 Republika Srbija štiti potrošače Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja bezbednosti i privatnosti potrošača kao i sve nečasne radnje na tržištu 2 Javne finansije Porezi i drugi prihodi Član 91 Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika Budžet Član 92 Republika Srbija autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog finansiranja Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije Javni dug Član 93 Republika Srbija autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom Ujednačavanje razvoja Član 94 Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju u skladu sa zakonom Narodna banka Srbije Član 95 Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj i odgovara Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner koga bira Narodna skupština O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon Državna revizorska institucija Član 96 Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj i odgovara O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon Četvrti deo NADLEŽNOST REPUBLIKE SRBIJE Nadležnost Republike Srbije Član 97 Republika Srbija uređuje i obezbeđuje 1 suverenost nezavisnost teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama 2 ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana ustavnost i zakonitost postupak pred sudovima i drugim državnim organima odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona drugih propisa i opštih akata amnestije i pomilovanja za krivična dela 3 teritorijalnu organizaciju Republike Srbije sistem lokalne samouprave 4 odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana mere za slučaj vanrednog stanja 5 sistem prelaska granice i kontrole prometa roba usluga i putničkog saobraćaja preko granice položaj stranaca i stranih pravnih lica 6 jedinstveno tržište pravni položaj privrednih subjekata sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti robne rezerve monetarni bankarski devizni i carinski sistem ekonomske odnose sa inostranstvom sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom poreski sistem 7 svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine 8 sistem u oblasti radnih odnosa zaštite na radu zapošljavanja socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa 9 održivi razvoj sistem zaštite i unapređenja životne sredine zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta proizvodnju promet i prevoz oružja otrovnih zapaljivih eksplozivnih radioaktivnih i drugih opasnih materija 10 sistem u oblastima zdravstva socijalne zaštite boračke i invalidske zaštite brige o deci obrazovanja kulture i zaštite kulturnih dobara sporta javnog informisanja sistem javnih službi 11 kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica finansijsku reviziju javnih sredstava prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa 12 razvoj Republike Srbije politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja organizaciju i korišćenje prostora naučno tehnološki razvoj 13 režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja 14 praznike i odlikovanja Republike Srbije 15 finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom 16 organizaciju nadležnost i rad republičkih organa 17 druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu s Ustavom Peti deo UREĐENJE VLASTI 1 Narodna skupština Položaj Narodne skupštine Član 98 Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji Nadležnost Član 99 Narodna skupština 1 donosi i menja Ustav 2 odlučuje o promeni granice Republike Srbije 3 raspisuje republički referendum 4 potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja 5 odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje 6 nadzire rad službi bezbednosti 7 donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije 8 daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine 9 usvaja strategiju odbrane 10 usvaja plan razvoja i prostorni plan 11 usvaja budžet i završni račun Republike Srbije na predlog Vlade 12 daje amnestiju za krivična dela U okviru svojih izbornih prava Narodna skupština 1 bira Vladu nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara 2 bira i razrešava sudije Ustavnog suda 3 bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda predsednike sudova Republičkog javnog tužioca javne tužioce sudije i zamenike javnih tužilaca u skladu sa Ustavom 4 bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad 5 bira i razrešava Zaštitnika građana i nadzire njegov rad 6 bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom Sastav Narodne skupštine Član 100 Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izborima tajnim glasanjem u skladu sa zakonom U Narodnoj skupštini obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina u skladu sa zakonom Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skupštine Član 101 Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora Narodna skupština na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate Narodna skupština konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata Potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine Položaj narodnih poslanika Član 102 Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine Narodni poslanik je slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa niti može obavljati druge funkcije poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa Izbor prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se zakonom Imunitet narodnog poslanika Član 103 Narodni poslanik uživa imunitet Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Narodne skupštine Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet ne teku rokovi propisani za taj postupak Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet Predsednik i potpredsednici Narodne skupštine Član 104 Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika bira predsednika i jednog ili više potpredsednika Narodne skupštine Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu saziva njene sednice predsedava njima i vrši druge poslove određene Ustavom zakonom i poslovnikom Narodne skupštine Način odlučivanja u Narodnoj skupštini Član 105 Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština 1 daje amnestiju za krivična dela 2 proglašava i ukida vanredno stanje 3 propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju 4 donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti 5 daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine 6 odlučuje o Poslovniku o svom radu 7 ukida imunitet narodnim poslanicima predsedniku Republike članovima Vlade i Zaštitniku građana 8 usvaja budžet i završni račun 9 bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara 10 odlučuje o odgovoru na interpelaciju 11 bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata 12 bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda predsednike sudova Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije 13 bira sudije i zamenike javnih tužilaca u skladu s Ustavom 14 bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije Savet guvernera i Zaštitnika građana 15 vrši i druge izborne nadležnosti Narodne skupštine Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju 1 referendum i narodna inicijativa 2 uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina 3 plan razvoja i prostorni plan 4 javno zaduživanje 5 teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave 6 zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora 7 druga pitanja određena Ustavom Zasedanja Član 106 Narodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade sa unapred određenim dnevnim redom Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog ili vanrednog stanja Pravo predlaganja zakona Član 107 Pravo predlaganja zakona drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik Vlada skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30 000 birača Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti Referendum Član 108 Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100 000 birača Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode poreski i drugi finansijski zakoni budžet i završni račun uvođenje vanrednog stanja i amnestija kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine Raspuštanje Narodne skupštine Član 109 Predsednik Republike može na obrazloženi predlog Vlade raspustiti Narodnu skupštinu Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima određenim Ustavom Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja Narodna skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost koja traje do okončanja ratnog odnosno vanrednog stanja Zakon o Narodnoj skupštini Član 110 O Narodnoj skupštini se donosi zakon 2 Predsednik Republike Položaj predsednika Republike Član 111 Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije Nadležnost Član 112 Predsednik Republike 1 predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu 2 ukazom proglašava zakone u skladu s Ustavom 3 predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista 4 predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija u skladu sa Ustavom i zakonom 5 postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade 6 prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika 7 daje pomilovanja i odlikovanja 8 vrši i druge poslove određene Ustavom Predsednik Republike u skladu sa zakonom komanduje Vojskom i postavlja unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije Proglašenje zakona Član 113 Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon uz pismeno obrazloženje vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku ukaz donosi predsednik Narodne skupštine Izbor Član 114 Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem u skladu sa zakonom Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana u skladu sa zakonom Prilikom stupanja na dužnost predsednik Republike pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu koja glasi Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda poštovanju i odbrani Ustava i zakona očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti Nespojivost funkcija Član 115 Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost Mandat Član 116 Mandat predsednika Republike traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja produžava se tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog odnosno vanrednog stanja Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran ostavkom ili razrešenjem Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine Ostavka Član 117 Kad predsednik Republike podnese ostavku on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine Danom podnošenja ostavke predsedniku Republike prestaje mandat Razrešenje Član 118 Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava odlukom Narodne skupštine glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje najkasnije u roku od 45 dana odluči o postojanju povrede Ustava Imunitet Član 119 Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik O imunitetu predsednika Republike odlučuje Narodna skupština Zamenjivanje predsednika Republike Član 120 Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine Predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupštine je obavezan da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran Zakon o predsedniku Republike Član 121 O predsedniku Republike donosi se zakon 3 Vlada Položaj Vlade Član 122 Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji Nadležnost Član 123 Vlada 1 utvrđuje i vodi politiku 2 izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine 3 donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona 4 predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač 5 usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom 6 vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom Odgovornost Vlade Član 124 Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave Predsednik Vlade i članovi Vlade Član 125 Vladu čine predsednik Vlade jedan ili više potpredsednika i ministri Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade Vladi i Narodnoj skupštini Nespojivost funkcija Član 126 Član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini poslanik u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave niti član izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave Zakonom se uređuje koje su druge funkcije poslovi ili privatni interesi u sukobu sa položajem člana Vlade Izbor Vlade Član 127 Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznosi program Vlade i predlaže njen sastav Narodna skupština istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika Početak i prestanak mandata Vlade i članova Vlade Član 128 Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala Mandat Vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana izglasavanjem nepoverenja raspuštanjem Narodne skupštine ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom do izbora nove Vlade Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine Članu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran konstatovanjem ostavke izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini i razrešenjem od strane Narodne skupštine na predlog predsednika Vlade Interpelacija Član 129 Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana Narodna skupština raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili član Vlade kome je interpelacija upućena Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skupština nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu Ako Narodna skupština glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade ukoliko prethodno po neprihvatanju odgovora na interpelaciju predsednik Vlade odnosno član Vlade ne podnese ostavku O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana Glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade Član 130 Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade može zatražiti najmanje 60 narodnih poslanika Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade Narodna skupština razmatra na prvoj narednoj sednici a najranije pet dana po podnošenju predloga Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu Narodna skupština je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili članu Vlade ako je za njega glasalo više od polovine od svih narodnih poslanika Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje članu Vlade predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog člana Vlade u skladu sa zakonom Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana Glasanje o poverenju Vladi Član 131 Vlada može zatražiti glasanje o svom poverenju Predlog za glasanje o poverenju Vladi može se na zahtev Vlade razmatrati i na sednici Narodne skupštine koja je u toku a ako Vlada nije podnela takav zahtev predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici a najranije pet dana od njegovog podnošenja Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu Narodna skupština je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo više od polovine od svih narodnih poslanika Ako Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi Vladi prestaje mandat a predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore Ostavka predsednika Vlade Član 132 Predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade Kada Narodna skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore Ostavka i razrešenje člana Vlade Član 133 Član Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade Predsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku Narodne skupštine a Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku Predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinog člana Vlade Narodna skupština razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoj narednoj sednici Odluka o razrešenju člana Vlade doneta je ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke a članu Vlade koji je razrešen danom donošenja odluke o razrešenju Položaj i ovlašćenja člana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razrešenje do prestanka mandata uređuju se zakonom Predsednik Vlade je dužan da po prestanku mandata člana Vlade zbog podnošenja ostavke ili razrešenja u skladu sa zakonom pokrene postupak za izbor novog člana Vlade Imunitet predsednika i člana Vlade Član 134 Predsednik Vlade i član Vlade ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skupštine ili za glasanje na sednici Vlade Predsednik i član Vlade uživaju imunitet kao narodni poslanik O imunitetu predsednika i člana Vlade odlučuje Vlada Zakon o Vladi Član 135 O Vladi se donosi zakon 4 Državna uprava Položaj državne uprave Član 136 Državna uprava je samostalna vezana Ustavom i zakonom a za svoj rad odgovorna je Vladi Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom Poslovi državne uprave i broj ministarstava određuju se zakonom Unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa državne uprave i organizacija propisuje Vlada Poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe Član 137 U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave Pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima ustanovama organizacijama i pojedincima Javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima Republika Srbija autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne službe Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe njihovo uređenje i rad propisuje se zakonom 5 Zaštitnik građana Član 138 Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije kao i drugih organa i organizacija preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine predsednika Republike Vlade Ustavnog suda sudova i javnih tužilaštava Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština u skladu sa Ustavom i zakonom Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik O imunitetu zaštitnika građana odlučuje Narodna skupština O Zaštitniku građana donosi se zakon 6 Vojska Srbije Nadležnost Član 139 Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile Upotreba Vojske Srbije van granica Član 140 Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije Kontrola nad Vojskom Srbije Član 141 Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom O Vojsci Srbije donosi se zakon 7 Sudovi Načela sudstva Član 142 Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije Sud sudi u veću a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac Vrste sudova Član 143 Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti Osnivanje organizacija nadležnost uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom Ne mogu se osnivati privremeni preki ili vanredni sudovi Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Član 144 Predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština u skladu sa zakonom pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva Sudske odluke Član 145 Sudske odluke se donose u ime naroda Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu zakonu potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se bez sudske odluke oprostiti u celini ili delimično Stalnost sudijske funkcije Član 146 Sudijska funkcija je stalna Izuzetno lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine Izbor sudija Član 147 Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije u istom ili drugom sudu Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud Prestanak sudijske funkcije Član 148 Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe Postupak osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda uređuju se zakonom Nezavisnost sudije Član 149 Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen Nepremestivost sudije Član 150 Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud u skladu sa zakonom Imunitet Član 151 Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva Nespojivost sudijske funkcije Član 152 Zabranjeno je političko delovanje sudija Zakonom se uređuje koje su druge funkcije poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom 8 Visoki savet sudstva Položaj sastav i izbor Član 153 Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija Visoki savet sudstva ima 11 članova U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština u skladu sa zakonom Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje
    http://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html (2012-12-15)

  • Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije
    tužilaca ako ovim zakonom nije drugačije određeno Sudovi koji nisu počeli sa radom do dana stupanja na snagu ovog zakona počeće sa radom u rokovima određenim zakonima kojima se njihova organizacija i nadležnost usklađuju sa Ustavom U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona iz člana 5 stav 2 ovog zakona Narodna skupština će izabrati izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca s tim što će članove iz reda sudija odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca za prvi sastav Visokog saveta sudstva odnosno Državnog veća tužilaca birati iz reda sudija odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se u vreme izbora nalaze na sudijskoj odnosno funkciji javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca Do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda član Visokog saveta sudstva po položaju je predsednik Vrhovnog suda Srbije Konstitutivna sednica Visokog saveta sudstva odnosno Državnog veća tužilaca održaće se u roku od sedam dana od dana izbora izbornih članova Izbor sudija i predsednika sudova Član 7 Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiće se najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva Izbor sudija i predsednika ostalih sudova izvršiće se najkasnije u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva Izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Član 8 Izbor Republičkog javnog tužioca izvršiće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuju organizacija i nadležnost javnog tužilaštva i izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Izbor ostalih javnih tužilaca izvršiće se najkasnije u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuju organizacija i nadležnost javnog tužilaštva i izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Izbor zamenika javnih tužilaca izvršiće se najkasnije u roku od jedne godine od dana konstituisanja Državnog veća tužilaca Primena odredaba Ustava na Ustavni sud Član 9 Izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Ako do isteka roka za izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda ne budu konstituisani Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca odnosno ne bude izvršen prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiće se izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda sa liste kandidata predsednika Republike i liste kandidata Narodne skupštine a imenovanje sa zajedničke liste Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izvršiće se u roku od 30 dana od dana prvog izbora sudija Vrhovnog kasacionog suda Izborom odnosno imenovanjem dve trećine od ukupnog broja sudija Ustavnog suda smatra se da je Ustavni sud konstituisan u kom trenutku prestaje mandat predsedniku i sudijama Ustavnog suda izabranim u skladu sa ranije važećim Ustavom Zakon o uređenju Ustavnog suda postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka Narodna skupština će doneti na sednici na kojoj vrši izbor sudija Ustavnog suda Primena odredaba Ustava na pokrajinsku autonomiju Član 10 Do dana stupanja na snagu novog statuta autonomne pokrajine pokrajinski organi i službe nastavljaju sa radom u skladu sa odredbama
    http://www.paragraf.rs/propisi/ustavni_zakon_za_sprovodjenje_ustava_republike_srbije.html (2012-12-15)

  • Zakonik o krivičnom postupku
    u pogledu dela za koja je oslobođeno od optužbe ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova U presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih a ako to nije moguće odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove Plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog okrivljenog posebno U odluci kojom rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261 stav 2 tač 1 do 6 i tačka 9 ovog zakonika kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava Ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka Naknada troškova iz budžetskih sredstava i na teret drugih lica Član 265 Kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261 stav 2 tač 1 do 6 ovog zakonika nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika član 103 stav 3 kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda Lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo lažnog prijavljivanja obavezaće se posebnim rešenjem da snosi troškove krivičnog postupka koje je prouzrokovalo Ovo rešenje na predlog javnog tužioca donosi veće član 21 stav 4 Privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261 stav 2 tač 1 do 6 i tačka 9 ovog zakonika nužne izdatke okrivljenog nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika član 103 stav 3 kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe osim ako je postupak obustavljen odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe okrivljeni i privatni tužilac mogu se poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova Ako ima više privatnih tužilaca svi će snositi troškove solidarno Oštećeni koji je odustao od predloga za gonjenje snosiće troškove krivičnog postupka ako okrivljeni nije izjavio da će ih sam snositi Kad sud odbaci optužnicu zbog nenadležnosti odluku o troškovima doneće nadležni sud Ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1 ovog člana ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije Plaćanje nagrade i nužnih izdataka Član 266 Nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno je da plati zastupano lice bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda Ako je okrivljenom bio postavljen branilac a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava nagrada i nužni izdaci branioca isplatiće se iz budžetskih sredstava suda Ovako će se postupati i ako je oštećenom kao tužiocu bio postavljen punomoćnik Troškovi pred sudom pravnog leka Član 267 O dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama čl 261 do 266 ovog zakonika Donošenje podzakonskog propisa Član 268 Naknada troškova postupka i visina paušalnog iznosa bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa Glava XIV DONOŠENJE SAOPŠTAVANJE I IZVRŠENJE ODLUKA 1 Donošenje i saopštavanje odluka Vrste odluka Član 269 U postupku se odluke donose u obliku presude rešenja i naredbe Presudu donosi samo sud a rešenja i naredbe donose i drugi organi postupka Pretpostavke za odlučivanje Član 270 Sud veća i glasa u zasedanju zatvorenom za javnost U prostoriji u kojoj se veća i glasa mogu da budu prisutni samo članovi veća i zapisničar Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem stara se da se sva pitanja svestrano i potpuno rasprave i glasa poslednji Redosled pitanja o kojima se odlučuje Član 271 Pri odlučivanju o predmetu dokazivanja prvo se glasa da li je sud nadležan da li je potrebno dopuniti postupak kao i o drugim prethodnim pitanjima Kad se donese odluka o prethodnim pitanjima prelazi se na rešavanje o glavnoj stvari Pri odlučivanju o glavnoj stvari prvo će se glasati da li je optuženi učinio krivično delo a zatim će se glasati o kazni drugim krivičnim sankcijama troškovima krivičnog postupka imovinskopravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku Ako je isto lice optuženo za više krivičnih dela glasaće se i o kazni za svako od tih dela a zatim o jedinstvenoj kazni za sva dela Većanje i glasanje Član 272 Odluke veća donose se posle usmenog većanja i glasanja Odluka je donesena kad je za nju glasala većina članova veća Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se glasa glasovi podele na više različitih mišljenja tako da nijedno od njih nema većinu pitanja će se razdvojiti i glasanje će se ponavljati dok se ne postigne većina Ako se na taj način ne postigne većina odluka će se doneti tako što će se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni sve dok se ne postigne potrebna većina Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća ali član veća koji je glasao da se optuženi oslobodi ili da se optužba odbije i ostao u manjini nije dužan da glasa o krivičnoj sankciji Ako ne glasa uzeće se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji Izdvojeno mišljenje Član 273 Sudija Vrhovnog kasacionog suda koji na sednici veća prilikom glasanja ostane u manjini u vezi sa pitanjem o postojanju povrede zakona ima pravo da izdvoji mišljenje i da ga pismeno obrazloži Sudija je dužan da pismeno obrazlaganje izdvojenog mišljenja usmeno najavi na sednici veća nakon donošenja odluke i može zahtevati da se to mišljenje objavi zajedno sa odlukom Sudija je dužan da u roku od 15 dana od dana donošenja odluke predsedniku veća dostavi pismeno obrazloženje izdvojenog mišljenja Ako pismeno obrazloženje izdvojenog mišljenja nije dostavljeno predsedniku veća do isteka roka iz stava 3 ovog člana odluka se otprema a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje prilaže se sudskom predmetu i čini njegov sastavni deo Saopštavanje odluka Član 274 Ako ovim zakonikom nije drugačije određeno odluke se saopštavaju usmenim objavljivanjem licima koja za to imaju pravni interes ako su prisutna a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna Ako je odluka usmeno saopštena to će se naznačiti u zapisniku ili u spisu a lice koje ima pravo na žalbu potvrdiće to svojim potpisom Ako to lice izjavi da se neće žaliti overeni prepis usmeno saopštene odluke neće mu se dostaviti ako ovim zakonikom nije drugačije određeno Prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena žalba dostavljaju se sa poukom o pravu na žalbu Žalba izjavljena u korist okrivljenog smatraće se blagovremenom ako je izjavljena u roku navedenom u pouci iako je taj rok duži od zakonskog roka 2 Izvršenje odluka Pravnosnažnost i izvršnost presude Član 275 Presuda postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena Pravnosnažna presuda postaje izvršna od dana dostavljanja ako za izvršenje ne postoje zakonske smetnje Ako nije izjavljena žalba ili su se stranke odrekle ili odustale od žalbe presuda je izvršna istekom roka za žalbu odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe Ako sud koji je doneo presudu u prvom stepenu nije nadležan za njeno izvršenje dostaviće overeni prepis presude sa potvrdom o izvršnosti sudu koji je nadležan za izvršenje Izvršenje određenih odluka u presudi Član 276 Izvršenje presude u pogledu troškova krivičnog postupka oduzimanja imovinske koristi oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela i imovinskopravnih zahteva vrši nadležni sud ili drugi državni organ u skladu sa zakonom Troškovi krivičnog postupka prinudno se naplaćuju u korist budžeta Republike Srbije po službenoj dužnosti Troškovi prinudne naplate prethodno se isplaćuju iz budžetskih sredstava suda Kad je odluka kojom je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu postala pravnosnažna oštećeni može zahtevati od suda koji je odlučio u prvom stepenu da mu izda overeni prepis odluke sa naznačenjem da je odluka izvršna Ako je u presudi izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta sud koji je izrekao presudu u prvom stepenu odlučiće da li će se predmeti prodati u skladu sa zakonom predati određenoj javnoj ustanovi ili uništiti Novac dobijen prodajom predmeta uplaćuje se u budžet Republike Srbije Odredba stava 4 ovog člana shodno će se primeniti i kad se donese odluka o oduzimanju predmeta na osnovu člana 535 ovog zakonika Pravnosnažna odluka o oduzimanju predmeta može se osim u slučaju ponavljanja krivičnog postupka ili odlučivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti izmeniti u parničnom postupku ako se pojavi spor o svojini oduzetih predmeta Pravnosnažnost i izvršnost rešenja ili naredbe Član 277 Pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena Ako ovim zakonikom nije drugačije određeno rešenje je izvršno kada postane pravnosnažno Naredba je izvršna odmah po donošenju osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugačije Rešenja i naredbe ako nije drugačije određeno izvršavaju organi koji su te odluke doneli Prilikom izvršenja rešenja koje odgovara presudi shodno se primenjuju odredbe člana 276 ovog zakonika Posebno rešenje o dozvoljenosti izvršenja Član 278 Ako se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvršenja sudske odluke ili o računanju kazne ili ako u pravnosnažnoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izdržane kazne ili uračunavanje nije pravilno izvršeno o tome će odlučiti posebnim rešenjem sud koji je sudio u prvom stepenu Žalba ne zadržava izvršenje rešenja osim ako sud nije drugačije odredio Ako se u toku izvršenja pojavi sumnja u pogledu tumačenja sudske odluke o tome odlučuje sud koji je doneo pravnosnažnu odluku Donošenje podzakonskog propisa Član 279 Način vođenja kaznene evidencije uređuje Vlada Deo drugi TOK POSTUPKA Glava XV PREDISTRAŽNI POSTUPAK 1 Krivična prijava Podnošenje krivične prijave Član 280 Državni i drugi organi pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom Krivičnim zakonikom je predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo Podnosilac krivične prijave iz stava 1 ovog člana navešće dokaze koji su mu poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi Način podnošenja i upisivanje krivične prijave Član 281 Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu pismeno usmeno ili drugim sredstvom Ako se krivična prijava podnosi usmeno o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom sačiniće se službena beleška a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati Ako je krivična prijava podnesena policiji nenadležnom javnom tužiocu ili sudu oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu Postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi Član 282 Ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će sprovesti istragu ili ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo javni tužilac može 1 sam prikupiti potrebne podatke 2 pozivati građane pod uslovima iz člana 288 st 1 do 6 ovog zakonika 3 podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja Za nepostupanje po zahtevu javnog tužioca iz stava 1 tačka 3 ovog člana odgovorno lice se može novčano kazniti do 150 000 dinara a ako i posle toga odbije da da potrebne podatke može se još jednom kazniti istom kaznom Odluku o novčanom kažnjavanju iz stava 2 ovog člana donosi javni tužilac O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje sudija za prethodni postupak Žalba ne zadržava izvršenje rešenja Ako nije u mogućnosti da sam preduzme radnje iz stava 1 ovog člana javni tužilac će zahtevati od policije da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog dela i učinioca čl 286 do 288 Policija je dužna da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o merama i radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev U slučaju nepostupanja po zahtevu javni tužilac će postupiti u skladu sa članom 44 st 2 i 3 ovog zakonika Javni tužilac državni i drugi organi odnosno pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose Odlaganje krivičnog gonjenja Član 283 Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza 1 da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu 2 da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije fonda ili javne ustanove 3 da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad 4 da ispuni dospele obaveze izdržavanja 5 da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga 6 da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja 7 da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze s tim da rok ne može biti duži od godinu dana Nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenje krivičnih sankcija u skladu sa propisom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu iz stava 1 ovog člana javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog a odredba člana 51 stav 2 zakonika neće se primenjivati Odbacivanje krivične prijave Član 284 Javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da 1 prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti 2 je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje 3 ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti O odbacivanju prijave kao i o razlozima za to javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od osam dana i poučiti ga o njegovim pravima član 51 stav 1 a ako je krivičnu prijavu podneo organ policije obavestiće i taj organ U slučaju krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ako je osumnjičeni usled stvarnog kajanja sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio a javni tužilac prema okolnostima slučaja oceni da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično U ovom slučaju odredba člana 51 stav 2 ovog zakonika neće se primenjivati 2 Ovlašćenja organa predistražnog postupka Ovlašćenja javnog tužioca Član 285 Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom Radi vršenja ovlašćenja iz stava 1 ovog člana javni tužilac preduzima potrebne radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela Javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih Policija je dužna da izvrši nalog javnog tužioca kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obaveštava U slučaju nepostupanja policije po nalogu javni tužilac će postupiti u skladu sa članom 44 st 2 i 3 ovog zakonika U toku predistražnog postupka javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela Ovlašćenja policije Član 286 Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1 ovog člana policija može da traži potrebna obaveštenja od građana da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava putnika i prtljaga da za neophodno potrebno vreme a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa preduzeća radnji i drugih pravnih lica ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme da preduzme druge potrebne mere i radnje O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji a mogu biti od interesa za krivični postupak kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška Po nalogu javnog tužioca policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1 ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija O preduzimanju mera i radnji iz st 2 i 3 ovog člana policija odmah a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca Lice prema kome je primenjena neka od mera i radnji st 2 i 3 ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu Dokazne radnje policije Član 287 Ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim zakonikom Prikupljanje obaveštenja od građana Član 288 Policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno Prilikom postupanja po odredbama ovog člana policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka osim u slučaju iz člana 289 ovog zakonika Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje a najduže četiri časa a po pristanku lica koje daje obaveštenja i duže Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno Službena beleška o datom obaveštenju pročitaće se građaninu koji je obaveštenje dao a on može staviti primedbe koje je policija dužna da unese u službenu belešku Kopija službene beleške o datom obaveštenju izdaće se građaninu ako to zahteva Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu ne može se ponovo prinudno dovoditi Po odobrenju sudije za prethodni postupak predsednika veća ili sudije pojedinca policija može prikupljati obaveštenja i od pritvorenika ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela ili drugih učinilaca Ova će se obaveštenja prikupljati u zavodu u kojem je okrivljeni pritvoren u vreme koje odredi sud i u prisustvu branioca Na osnovu prikupljenih obaveštenja policija sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja osim iskaza koji je osumnjičeni dao u skladu sa članom 289 ovog zakonika Uz krivičnu prijavu dostavljaju se i predmeti skice fotografije pribavljeni izveštaji spisi o preduzetim merama i radnjama službene beleške izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka Ako policija posle podnošenja krivične prijave sazna za nove činjenice dokaze ili tragove krivičnog dela dužna je da prikupi potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome kao dopunu krivične prijave dostavi javnom tužiocu Saslušanje osumnjičenog Član 289 Kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca Ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68 stav 1 tač 1 i 2 ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju O postupanju u smislu odredbi st 1 i 2 ovog člana policija će bez odlaganja obavestiti nadležnog javnog tužioca Javni tužilac može obaviti saslušanje osumnjičenog prisustvovati saslušanju ili saslušanje poveriti policiji Ako osumnjičeni pristane da da iskaz organ koji obavlja saslušanje će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjičenog da bude saslušan i njegov iskaz tokom saslušanja dati u prisustvu branioca Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku Ako javni tužilac nije prisutan saslušanju osumnjičenog policija će mu bez odlaganja dostaviti zapisnik o saslušanju Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela Član 290 Policija može lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela uputiti javnom tužiocu ili ih zadržati do njegovog dolaska ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama Zadržavanje lica iz stava 1 ovog člana na mestu krivičnog dela ne može trajati duže od šest časova Policijsko hapšenje Član 291 Policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora član 211 ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu Prilikom dovođenja policija će javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja Uhapšeni mora biti poučen o pravima iz člana 69 stav 1 ovog zakonika Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog trajalo duže od osam časova policija je dužna da javnom tužiocu ovakvo zakašnjenje posebno obrazloži o čemu će javni tužilac sačiniti službenu belešku Javni tužilac će u belešku uneti i izjavu uhapšenog o vremenu i mestu hapšenja Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela Član 292 Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti Uhapšeni će se odmah predati javnom tužiocu ili policiji a ako to nije moguće mora se odmah obavestiti jedan od tih organa koji će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika čl 291 i 293 Saslušanje uhapšenog Član 293 Javni tužilac dužan je da uhapšenog koji mu je doveden pouči o pravima iz člana 69 stav 1 ovog zakonika i da mu omogući da u njegovom prisustvu uz korišćenje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca neposredno ili posredstvom članova porodice ili trećeg lica čija istovetnost javnom tužiocu mora biti otkrivena a ako je potrebno i pomogne mu da nađe branioca Ako uhapšeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 časa od kada mu je to u smislu stava 1 ovog člana omogućeno ili izjavi da ne želi da uzme branioca javni tužilac je dužan da ga bez odlaganja sasluša Ako u slučaju obavezne odbrane član 74 uhapšeni ne uzme branioca u roku od 24 časa od časa kad je poučen o ovom pravu ili izjavi da neće uzeti branioca postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti Odmah posle saslušanja javni tužilac će odlučiti da li će uhapšenog pustiti na slobodu ili će sudiji za prethodni postupak predložiti određivanje pritvora Na zahtev uhapšenog ili njegovog branioca člana porodice uhapšenog ili lica sa kojim uhapšeni živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili po službenoj dužnosti javni tužilac može odrediti lekarski pregled uhapšenog Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled i zapisnik o saslušanju lekara javni tužilac će priložiti spisima Zadržavanje osumnjičenog Član 294 Lice uhapšeno u skladu sa članom 291 stav 1 i članom 292 stav 1 ovog zakonika kao i osumnjičenog iz člana 289 st 1 i 2 ovog zakonika javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja odnosno odazivanja na poziv O zadržavanju javni tužilac ili po njegovom odobrenju policija odmah a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan donosi i uručuje rešenje U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti osnovi sumnje dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu kao i vreme početka zadržavanja Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe Žalba ne zadržava izvršenje rešenja Osumnjičeni ima prava predviđena u članu 69 stav 1 ovog zakonika Osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2 ovog člana donese rešenje o zadržavanju Ako osumnjičeni sam u roku od četiri časa ne obezbedi branioca javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora Glava XVI ISTRAGA 1 Osnovne odredbe Svrha istrage Član 295 Istraga se pokreće 1 protiv određenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo 2 protiv nepoznatog učinioca kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak a čije se izvođenje s obzirom na okolnosti slučaja pokazuje celishodnim Naredba o sprovođenju istrage Član 296 Istraga se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca Naredba o sprovođenju istrage donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela U naredbi o sprovođenju istrage se moraju navesti lični podaci osumnjičenog ako je poznat opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela zakonski naziv krivičnog dela i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje Dostavljanje naredbe osumnjičenom Član 297 Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom i njegovom braniocu ako ga ima zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati član 300 Ako se u toku istrage protiv nepoznatog učinioca utvrdi njegova istovetnost javni tužilac će dopuniti naredbu o sprovođenju istrage u smislu člana 296 stav 3 ovog zakonika i postupiti u skladu sa stavom 1 ovog člana Istovremeno sa dostavljanjem naredbe o sprovođenju istrage osumnjičenom i njegovom braniocu javni tužilac će obavestiti oštećenog o pokretanju istrage i poučiti ga o pravima iz člana 50 stav 1 ovog zakonika Sprovođenje istrage Član 298 Istragu sprovodi nadležni javni tužilac Zakonom se može odrediti jedno javno tužilaštvo u kome će se za područje više javnih tužilaštava sprovoditi istraga istražni centar Javni tužilac preduzima dokazne radnje po pravilu samo na području nadležnosti suda pred kojim postupa Ako interes istrage zahteva on može pojedine dokazne radnje preduzeti i van područja ovog suda ali je dužan da o tome obavesti javnog tužioca koji postupa pred sudom na čijem području preduzima dokazne radnje Ako je javnom tužiocu potrebna pomoć policije forenzička analitička i dr ili drugih državnih organa u vezi sa sprovođenjem istrage oni su dužni da mu na njegov zahtev tu pomoć pruže Na zahtev javnog tužioca pravno lice je dužno da pruži pomoć za preduzimanje dokazne radnje koja ne trpi odlaganje Poveravanje pojedinih dokaznih radnji Član 299 U toku istrage javni tužilac može poveriti preduzimanje pojedinih dokaznih radnji javnom tužiocu koji postupa pred sudom na čijem području treba preduzeti te radnje a ako je za područja više sudova određen jedan sud za pružanje pravne pomoći javnom tužiocu koji postupa pred tim sudom Javni tužilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji preduzeće po potrebi i druge dokazne radnje koje sa ovim stoje u vezi ili iz njih proističu Ako javni tužilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji nije za to nadležan dostaviće predmet nadležnom javnom tužiocu i o tome će obavestiti javnog tužioca koji mu je predmet dostavio Javni tužilac može poveriti policiji izvršenje pojedinih dokaznih radnji u skladu sa odredbama ovog zakonika Prisustvo dokaznim radnjama Član 300 Javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka Izuzetno od stava 1 ovog člana u postupcima za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti javni tužilac može ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju ako oceni da njihovo prisustvo može uticati na svedoka U tom slučaju sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na tom iskazu svedoka Osumnjičeni njegov branilac i oštećeni mogu da prisustvuju uviđaju Ako osumnjičeni ima branioca javni tužilac će po pravilu pozivati odnosno obaveštavati samo branioca Ako je osumnjičeni u pritvoru a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda javni tužilac će odlučiti da li je potrebno prisustvo osumnjičenog Javni tužilac je dužan da stručnog savetnika obavesti da može da prisustvuje veštačenju član 126 stav 1 Ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak Ako lice kome je upućen poziv odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji nije prisutno radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama mogu predložiti javnom tužiocu da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja osumnjičenom svedoku ili veštaku a po dozvoli javnog tužioca mogu postavljati pitanja i neposredno Ova lica imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji a mogu i predlagati prikupljanje pojedinih dokaza Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi sa pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja osumnjičenog ili preduzimanja drugih dokaznih radnji javni tužilac može zatražiti od stručnog lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna objašnjenja Ako su prilikom davanja objašnjenja prisutni osumnjičeni ili branilac oni mogu tražiti da to lice pruži bliža objašnjenja U slučaju potrebe javni tužilac može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove Prikupljanje dokaza i materijala u korist odbrane Član 301 Osumnjičeni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane U cilju ostvarivanja ovlašćenja iz stava 1 ovog člana osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo 1 da razgovaraju sa licem koje im može pružiti podatke korisne za odbranu i da od tog lica pribavljaju pisane izjave i obaveštenja uz njegovu saglasnost 2 da ulaze u privatne prostorije ili prostore koji nisu otvoreni za javnost u stan ili prostore povezane sa stanom uz pristanak njihovog držaoca 3 da od fizičkog ili pravnog lica preuzmu predmeta i isprave i pribave obaveštenja kojima ono raspolaže uz njegovu saglasnost kao i uz obavezu da tom licu izdaju potvrdu sa popisom preuzetih predmeta i isprava Ovlašćenje iz stava 2 tačka 1 ovog člana ne odnosi se na oštećenog i na lica koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca Pisana izjava i obaveštenje iz stava 2 tačka 1 ovog člana mogu se koristiti od strane okrivljenog i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza ili za donošenje odluke o ispitivanju određenog lica kao svedoka od strane javnog tužioca ili suda Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane Član 302 Ako osumnjičeni i njegov branilac smatra da je potrebno preduzeti određenu dokaznu radnju predložiće javnom tužiocu da je preduzme Ako javni tužilac odbije predlog za preduzimanje određene dokazne radnje ili o predlogu ne odluči u roku od osam dana od dana podnošenja predloga osumnjičeni i njegov branilac može podneti predlog sudiji za prethodni postupak koji odluku o tome donosi u roku od osam dana Ako sudija za prethodni postupak usvoji predlog osumnjičenog i njegovog branioca naložiće javnom tužiocu da preduzme dokaznu radnju i odrediti mu za to rok Upoznavanje sa prikupljenim dokazima Član 303 Javni tužilac je dužan da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da u roku dovoljnom za pripremanje odbrane razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz U slučaju da je više lica osumnjičeno za krivično delo razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz može se odložiti dok javni tužilac ne sasluša poslednjeg osumnjičenog koji je dostupan Nakon razmatranja spisa i razgledanja predmeta javni tužilac će pozvati osumnjičenog i njegovog branioca da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji Osumnjičeni koji je saslušan i njegov branilac su dužni da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane član 301 obaveste javnog tužioca o tome i da mu pre završetka istrage omoguće razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz Ako predlog iz stava 2 ovog člana bude odbijen član 302 stav 2 ili ako osumnjičeni i njegov branilac ne postupe u skladu sa stavom 3 ovog člana javni tužilac će odlučiti o završetku istrage član 310 Čuvanje tajne Član 304 Ako je to neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti javnog reda i morala interesa maloletnika privatnosti učesnika u postupku ili drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu organ postupka koji preduzima dokaznu radnju narediće licima koja saslušava odnosno ispituje ili koja prisustvuju dokaznim radnjama ili razgledaju spise istrage da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i upozoriće ih da odavanje tajne predstavlja krivično delo u skladu sa zakonom Naredba iz stava 1 ovog člana uneće se u zapisnik o dokaznoj radnji odnosno zabeležiće se na spisima koji se razgledaju uz potpis lica koje je upozoreno Sankcije za narušavanje reda Član 305 Lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje narušava red javni tužilac će opomenuti a ako nastavi da narušava red sud ga može novčano kazniti do 150 000 dinara O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna iz stava 1 ovog člana odlučuje veće član 21 stav 4 Žalba ne zadržava izvršenje rešenja Ako učešće lica iz stava 1 nije neophodno ono može biti udaljeno sa mesta gde se preduzima dokazna radnja Proširenje istrage Član 306 Istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjičenog i krivičnog dela na koje se odnosi naredba o sprovođenju istrage Ako se u toku istrage pokaže da postupak treba proširiti na koje drugo krivično delo ili protiv drugog lica javni tužilac će naredbom proširiti istragu U pogledu proširenja istrage važe odredbe čl 296 i 297 ovog zakonika Prekid istrage Član 307 Istraga će se prekinuti ako 1 kod osumnjičenog posle učinjenog krivičnog dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku 2 nema predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa za gonjenje ili se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje Istraga se može prekinuti ako 1 se ne zna boravište osumnjičenog 2 je osumnjičeni u bekstvu ili inače nije dostižan državnim organima Pre nego što donese naredbu o prekidu istrage javni tužilac će prikupiti sve dokaze o krivičnom delu osumnjičenog do kojih se može doći Ako je istraga prekinuta iz razloga predviđenog u stavu 2 tačka 2 ovog člana javni tužilac će predložiti da se prema osumnjičenom odredi pritvor Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid javni tužilac će nastaviti istragu Obustava istrage Član 308 Javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istragu ako 1 delo koje je predmet optužbe nije krivično delo a nema uslova za primenu mere bezbednosti 2 je krivično gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje 3 nema dovoljno dokaza za optuženje U slučaju iz stava 1 ovog člana javni tužilac će naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti osumnjičenog i
    http://www.paragraf.rs/propisi/zakonik_o_krivicnom_postupku.html (2012-12-15)

  • Zakonik o krivičnom postupku
    oduzete predmete odmah vrate vlasniku ili držaocu ako krivični postupak ne bude pokrenut odnosno ako u roku od tri meseca ne podnesu krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu 3 Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina organi unutrašnjih poslova mogu sami obaviti uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganje osim obdukcije i ekshumacije leša ako istražni sudija nije u mogućnosti da odmah iziđe na lice mesta Ako istražni sudija stigne na lice mesta u toku uviđaja on može preuzeti ove radnje 4 O radnjama iz st 1 do 3 ovog člana organi unutrašnjih poslova odnosno istražni sudija će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca Član 239 1 Kad je učinilac krivičnog dela nepoznat javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje ako je s obzirom na okolnosti slučaja neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage Ako se istražni sudija ne složi sa tim predlogom zatražiće da o tome odluči veće član 24 stav 6 2 Zapisnici o preduzetim istražnim radnjama dostavljaju se javnom tužiocu Član 240 1 Istražni sudija nadležnog suda kao i istražni sudija nižeg suda na čijem je području izvršeno krivično delo može pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage preduzeti pojedine istražne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja ali o svemu što je preduzeto mora obavestiti nadležnog javnog tužioca 2 Istražnim radnjama koje se preduzimaju po stavu 1 ovog člana može da prisustvuje javni tužilac koji postupa pred tim sudom 3 U pogledu pozivanja odbrane i saslušavanja osumnjičenog primenjuju se odredbe o pozivanju odbrani i saslušanju okrivljenog B PRETHODNI POSTUPAK Glava XIX ISTRAGA Član 241 1 Istraga se pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo 2 U istrazi će se prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak a čije se izvođenje s obzirom na okolnosti slučaja pokazuje celishodnim Član 242 1 Istraga se sprovodi na zahtev javnog tužioca 2 Zahtev za sprovođenje istrage podnosi se istražnom sudiji nadležnog suda 3 U zahtevu se moraju naznačiti lični podaci osumnjičenog opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela zakonski naziv krivičnog dela okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje i postojeći dokazi 4 U zahtevu za sprovođenje istrage može se predložiti da se izvide određene okolnosti da se preduzmu pojedine radnje i da se o izvesnim pitanjima ispitaju određena lica a može se predložiti i da se osumnjičeni pritvori 5 Javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete Istovremeno javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji predmete koji mogu poslužiti kao dokaz ili će naznačiti gde se oni nalaze Član 243 1 Kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom doneće rešenje o sprovođenju istrage koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242 stav 3 ovog zakonika Rešenje će se dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom 2 Pre donošenja rešenja istražni sudija će saslušati osumnjičenog osim ako postoji opasnost od odlaganja 3 Istražni sudija može pre nego što odluči o zahtevu javnog tužioca pozvati javnog tužioca i osumnjičenog da određenog dana dođu u sud ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti od važnosti za odlučivanje o zahtevu ili ako istražni sudija smatra da bi iz drugih razloga bilo celishodno njihovo usmeno izjašnjenje Ovom prilikom javni tužilac i osumnjičeni mogu stavljati usmeno predloge a javni tužilac može izmeniti ili dopuniti zahtev za sprovođenje istrage a može i predložiti da se postupak sprovede neposredno na osnovu optužnice član 244 4 U vezi sa pozivanjem odbranom i saslušanjem osumnjičenog protiv kojeg se zahteva sprovođenje istrage primenjivaće se odredbe ovog zakonika o pozivanju odbrani i saslušanju okrivljenog Osumnjičenog koji je pozvan po stavu 3 ovog člana poučiće istražni sudija u smislu člana 89 stav 2 ovog zakonika 5 Protiv rešenja istražnog sudije o sprovođenju istrage okrivljeni se može žaliti Ako je rešenje usmeno saopšteno žalba se tom prilikom može izjaviti na zapisnik 6 Istražni sudija je dužan da žalbu odmah dostavi veću član 24 stav 6 koje je dužno da donese odluku u roku od 48 sati Žalba ne zadržava izvršenje rešenja 7 Ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage zatražiće da o tome odluči veće član 24 stav 6 Protiv rešenja veća okrivljeni javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe koja ne zadržava izvršenje rešenja 8 Ako je protiv rešenja veća žalbu izjavio samo oštećeni a žalba se usvoji smatraće se da je oštećeni izjavljivanjem žalbe preuzeo gonjenje 9 U slučajevima iz st 6 i 7 ovog člana veće je dužno da donese odluku u roku od 48 časova 10 Pri odlučivanju o zahtevu za sprovođenje istrage veće nije vezano za pravnu ocenu dela koju je naveo javni tužilac Član 244 1 Istražni sudija se može saglasiti s predlogom javnog tužioca da se ne sprovodi istraga ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivično delo i učinioca pružaju dovoljno osnova za podizanje optužnice 2 Saglasnost iz stava 1 ovog člana istražni sudija može dati samo ako je prethodno saslušao osumnjičenog protiv koga treba da se podigne optužnica U pogledu pozivanja odbrane i saslušanja osumnjičenog primenjuju se odredbe o pozivanju odbrani i saslušanju okrivljenog Obaveštenje o saglasnosti istražni sudija će dostaviti javnom tužiocu i osumnjičenom 3 Rok za podizanje optužnice je osam dana 4 Predlog iz stava 1 ovog člana javni tužilac može staviti i posle podnošenja zahteva za sprovođenje istrage dok rešenje o zahtevu ne bude doneto 5 Ako istražni sudija smatra da nisu ispunjeni uslovi za podizanje optužnice bez sprovođenja istrage ili ako javni tužilac ne podigne optužnicu u roku iz stava 3 ovog člana postupiće kao da je stavljen zahtev za sprovođenje istrage 6 Ako je za krivično delo predviđena kazna zatvora do osam godina javni tužilac može mimo uslova predviđenih u st 1 do 5 ovog člana podići optužnicu i bez sprovođenja istrage ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivično delo i učinioca pružaju dovoljno osnova za optuženje 7 Odredbe st 1 do 6 ovog člana primenjuju se i kad se krivično gonjenje preduzima po zahtevu oštećenog kao tužioca 8 Uz predlog iz stava 1 ovog člana kao i uz optužnicu podignutu po stavu 6 ovog člana javni tužilac će dostaviti krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete kao i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz ili će naznačiti gde se oni nalaze Član 245 1 Istragu sprovodi istražni sudija nadležnog suda 2 Zakonom se može odrediti jedan sud u kome će se za područje više sudova sprovoditi istraga istražni centar 3 Istražni sudija preduzima istražne radnje po pravilu samo na području svog suda Ako interes istrage zahteva on može pojedine istražne radnje preduzeti i van područja svog suda ali je dužan da o tome obavesti sud na čijem području preduzima istražne radnje Član 246 1 U toku istrage istražni sudija može poveriti izvršenje pojedinih istražnih radnji osim saslušanja okrivljenog istražnom sudiji suda na čijem području treba preduzeti te radnje a ako je za područja više sudova određen jedan sud za ukazivanje pravne pomoći tom sudu 2 Javni tužilac koji postupa pred sudom kome je povereno preduzimanje istražne radnje može prisustvovati toj radnji ako nadležni javni tužilac ne izjavi da će on prisustvovati 3 Istražni sudija može poveriti organu unutrašnjih poslova izvršenje naredbe o pretresanju stana ili lica ili o privremenom oduzimanju predmeta na način predviđen ovim zakonikom 4 Na zahtev ili po odobrenju istražnog sudije organi unutrašnjih poslova mogu fotografisati okrivljenog ili uzeti otiske njegovih prstiju ako je to potrebno za svrhe krivičnog postupka Član 247 1 Istražni sudija kome je povereno izvršenje pojedinih istražnih radnji preduzeće po potrebi i druge istražne radnje koje sa ovim stoje u vezi ili iz njih proističu 2 Ako istražni sudija kome je povereno preduzimanje pojedinih istražnih radnji nije za to nadležan dostaviće predmet nadležnom sudu i o tome će obavestiti istražnog sudiju koji mu je predmet dostavio Član 248 1 Istraga se vodi samo u pogledu onog krivičnog dela i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi rešenje o sprovođenju istrage 2 Ako se u toku istrage pokaže da postupak treba proširiti na koje drugo krivično delo ili protiv drugog lica istražni sudija će o tome obavestiti javnog tužioca U takvom slučaju mogu se preduzeti istražne radnje koje ne trpe odlaganje ali o svemu što je preduzeto mora se obavestiti javni tužilac 3 U pogledu proširenja istrage važe odredbe čl 242 i 243 ovog zakonika Član 249 Posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage istražni sudija i bez predloga stranaka preduzima radnje za koje smatra da su potrebne za uspešno vođenje postupka Član 250 1 Stranke i oštećeni mogu u toku istrage stavljati istražnom sudiji predloge da se preduzmu pojedine radnje Ako se istražni sudija ne složi s predlogom javnog tužioca da se preduzme pojedina istražna radnja zatražiće da o tome odluči veće član 24 stav 6 2 Stranke i oštećeni mogu predloge iz stava 1 ovog člana stavljati i istražnom sudiji kome je povereno preduzimanje pojedinih istražnih radnji Ako se istražni sudija ne složi s predlogom obavestiće o tome predlagača koji predlog može ponovo staviti istražnom sudiji nadležnog suda Član 251 1 Saslušanje okrivljenog se može obaviti samo u prisustvu javnog tužioca Oštećeni kao tužilac privatni tužilac branilac i saokrivljeni koji je saslušan i njegov branilac mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog 2 Tužilac oštećeni okrivljeni i branilac mogu prisustvovati uviđaju i ispitivanju veštaka 3 Tužilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju stana 4 Ispitivanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac okrivljeni branilac i oštećeni 5 Istražni sudija je dužan da na pogodan način obavesti tužioca branioca oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati osim kad postoji opasnost od odlaganja Ako okrivljeni ima branioca istražni sudija će po pravilu obaveštavati samo branioca Ako je okrivljeni u pritvoru a istražna radnja se preduzima van sedišta suda istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog 6 Ako lice kome je upućeno obaveštenje o istražnoj radnji nije prisutno radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu Ako na ročište za saslušanje okrivljenog ne dođe javni tužilac ili lice koje ga zastupa saslušanje će se odložiti osim ako bi istekao rok iz člana 228 stav 2 ovog zakonika O nedolasku javnog tužioca ili lica koje ga zastupa istražni sudija će obavestiti nadležnog javnog tužioca 7 Lica koja prisustvuju istražnim radnjama mogu predložiti istražnom sudiji da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja okrivljenom svedoku ili veštaku a po dozvoli istražnog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno Ova lica imaju prava da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji a mogu i predlagati izvođenje pojedinih dokaza 8 Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi s pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja okrivljenog ili preduzimanja drugih istražnih radnji istražni sudija može zatražiti od lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna objašnjenja Ako su prilikom davanja objašnjenja stranke prisutne one mogu tražiti da to lice pruži bliža objašnjenja U slučaju potrebe istražni sudija može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove 9 Odredbe st 1 do 8 ovog člana primenjuju se i ako se istražna radnja preduzima pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage Član 252 1 Istražni sudija će rešenjem prekinuti istragu ako kod okrivljenog posla izvršenog krivičnog dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku ili se pojave okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlašćenog tužioca 2 Ako se ne zna boravište okrivljenog istraga se može prekinuti ali ako je okrivljeni u bekstvu ili inače nije dostižan državnim organima istraga će se prekinuti samo na predlog javnog tužioca ako se postupak vodi po njegovom zahtevu 3 Pre nego što se istraga prekine prikupiće se svi dokazi o krivičnom delu okrivljenog do kojih se može doći 4 Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid istražni sudija će nastaviti istragu Član 253 Istražni sudija obustavlja rešenjem istragu kad javni tužilac u toku istrage ili po završenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja O obustavljanju istrage istražni sudija će u roku od osam dana obavestiti oštećenog član 61 Član 254 1 Istragu će rešenjem obustaviti veće član 24 stav 6 kad odlučuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledećim slučajevima 1 ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo a nema uslova za primenu mera bezbednosti 2 ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje 3 ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo 2 Ako istražni sudija nađe da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz stava 1 ovog člana obavestiće o tome javnog tužioca Ako javni tužilac u roku od osam dana ne obavesti istražnog sudiju da odustaje od gonjenja istražni sudija će zatražiti da veće odluči o obustavljanju istrage 3 Rešenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tužiocu oštećenom i okrivljenom koji će se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru Protiv ovog rešenja javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe 4 Ako je protiv rešenja o obustavljanju istrage žalbu izjavio samo oštećeni a žalba se uvaži smatraće se da je oštećeni izjavom žalbe preuzeo gonjenje 5 Ako utvrdi da postoje samo privremene smetnje za gonjenje okrivljenog član 252 stav 1 veće će rešenjem prekinuti istragu 6 Kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida istražni sudija će nastaviti istragu Član 255 1 Istražni sudija će pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u članu 89 stav 1 ovog zakonika ako nedostaju ili ih treba proveriti kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije Po potrebi istražni sudija će pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi kao i o drugim okolnostima koje se tiču njegove ličnosti Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kad je potrebno da se dopune podaci o ličnosti okrivljenog 2 Ako postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne kojom će se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda odnosno rešenja o kažnjavanju istražni sudija će zatražiti spise predmeta u kojima su izrečene ove odluke ili overene prepise tih pravnosnažnih odluka Član 256 1 Ako istražni sudija pre završene istrage nađe da je u interesu postupka da se stranke i branilac upoznaju s važnim dokazima prikupljenim u istrazi obavestiće ih da u određenom roku mogu razgledati predmete i spise koji se odnose na te dokaze i da mogu staviti svoje predloge za izvođenje novih dokaza 2 Kad istekne određeni rok ili ako ne usvoji predlog za izvođenje dokaza istražni sudija će postupiti po članu 257 ovog zakonika Član 257 1 Istražni sudija završava istragu kad nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno 2 Po završenoj istrazi istražni sudija dostavlja spise javnom tužiocu koji je dužan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja Ovaj rok može veće član 24 stav 6 produžiti na predlog javnog tužioca najduže za još petnaest dana 3 Ako istražni sudija ne prihvati predlog javnog tužioca o dopuni istrage zatražiće da o tome odluči veće član 24 stav 6 Ako veće odbije predlog javnog tužioca rok iz stava 2 ovog člana počinje da teče od dana kad je javnom tužiocu saopštena odluka veća 4 Ako javni tužilac ne postupi u roku predviđenom u st 2 i 3 ovog člana dužan je da o razlozima obavesti višeg javnog tužioca Član 258 1 Ako se istraga ne završi u roku od šest meseci istražni sudija je dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okončana 2 Predsednik suda će po potrebi preduzeti mere da se istraga okonča Član 259 1 Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu istražnom sudiji nadležnog suda podneti zahtev da sprovede istragu odnosno predlog da istragu dopuni U toku istrage oni mogu istražnom sudiji stavljati i druge predloge 2 U pogledu pokretanja sprovođenja prekida i obustave istrage shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika koje se odnose na pokretanje i vođenje istrage po zahtevu javnog tužioca 3 Kad istražni sudija nađe da je istraga završena obavestiće o tome oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca i upozoriće ih da u roku od petnaest dana treba da podnesu optužnicu odnosno privatnu tužbu a ako to ne učine smatraće se da su odustali od gonjenja pa će se postupak rešenjem obustaviti Ovakvo upozorenje istražni sudija je dužan da dâ i kad veće član 24 stav 6 odbije predlog oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca za dopunu istrage zato što smatra da je stanje stvari dovoljno razjašnjeno Član 260 Ako je istražnom sudiji potrebna pomoć organa unutrašnjih poslova kriminalističko tehnička i dr ili drugih državnih organa u vezi sa sprovođenjem istrage oni su dužni da mu na njegov zahtev tu pomoć pruže Na zahtev istražnog sudije preduzeće ili drugo pravno lice je dužno da pruži pomoć za preduzimanje istražne radnje koja ne trpi odlaganje Član 261 Ako to zahtevaju interesi morala javnog poretka nacionalne bezbednosti interesi zaštite maloletnika ili privatnog života učesnika u postupku ili kada je to neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde službeno lice koje preduzima istražnu radnju narediće licima koja saslušava odnosno ispituje ili koja prisustvuju istražnim radnjama ili razgledaju spise istrage da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i ukazaće im da odavanje tajne predstavlja krivično delo Ova naredba uneće se u zapisnik o istražnoj radnji odnosno zabeležiće se na spisima koji se razgledaju uz potpis lica koje je upozoreno Član 262 Kad veće odlučuje u toku istrage može zatražiti potrebna objašnjenja od istražnog sudije stranaka i branioca i može ih pozvati da usmeno izlože svoje stavove na sednici veća Član 263 1 Istražni sudija može kazniti novčanom kaznom do 500 000 dinara svako lice koje za vreme preduzimanja istražne radnje i posle opomene narušava red Ako učešće takvog lica nije neophodno ono može biti udaljeno sa mesta gde se preduzima ta radnja 2 Okrivljeni ne može biti kažnjen novčanom kaznom 3 Ako javni tužilac narušava red istražni sudija će postupiti shodno odredbi člana 299 stav 10 ovog zakonika Član 264 1 Stranke i oštećeni mogu se uvek obratiti pritužbom predsedniku suda pred kojim se vodi postupak zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage 2 Predsednik suda ispitaće navode u pritužbi a ako je podnosilac zahtevao obavestiće ga o tome šta je preduzeto Glava XX OPTUŽNICA I PRIGOVOR PROTIV OPTUŽNICE Član 265 1 Kad je završena istraga kao i kad se po ovom zakoniku optužba može podići bez sprovođenja istrage član 244 postupak pred sudom može da se vodi samo na osnovu optužnice javnog tužioca odnosno oštećenog kao tužioca 2 Odredbe o optužnici i o prigovoru protiv optužnice primenjivaće se shodno i na privatnu tužbu osim ako se ona podiže za krivično delo za koje se sprovodi skraćeni postupak Član 266 1 Optužnica sadrži 1 ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima član 89 i podacima o tome da li se i od kad nalazi u pritvoru ili se nalazi na slobodi a ako je pre podizanja optužnice pušten na slobodu onda koliko je proveo u pritvoru 2 opis dela iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela vreme i mesto izvršenja krivičnog dela predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno krivično delo kao i ostale okolnosti potrebne da se krivično delo što tačnije odredi 3 zakonski naziv krivičnog dela sa navođenjem odredaba zakona koje se po predlogu tužioca imaju primeniti 4 označenje suda pred kojim će se održati glavni pretres 5 predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu uz naznačenje imena svedoka i veštaka spisa koje treba pročitati i predmeta koji služe za dokaz 6 obrazloženje u kome će se prema rezultatu istrage opisati stanje stvari navesti dokazi kojima se odlučne činjenice utvrđuju izneti odbrana okrivljenog i stanovište tužioca o navodima odbrane 2 Ako se okrivljeni nalazi na slobodi u optužnici se može predložiti da se odredi pritvor a ako se nalazi u pritvoru može se predložiti da se pusti na slobodu 3 Jednom optužnicom može se obuhvatiti više krivičnih dela ili više okrivljenih samo ako se po odredbama člana 33 ovog zakonika može sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna presuda Član 267 1 Optužnica se dostavlja nadležnom sudu u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca član 69 stav 2 i jedan primerak za sud 2 Odmah po prijemu optužnice predsednik veća pred kojim će se održati glavni pretres ispitaće da li je optužnica propisno sastavljena član 266 pa ako ustanovi da nije vratiće je tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke Iz opravdanih razloga na zahtev tužioca veće može produžiti ovaj rok Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac propusti pomenuti rok smatraće se da je odustao od gonjenja pa će se postupak obustaviti Član 268 1 Ako oštećeni kao tužilac podigne optužnicu bez sprovođenja istrage član 244 stav 6 ili ako je podnesena privatna tužba za krivično delo za koje nije vođena istraga osim ako se privatna tužba podnosi za krivično delo za koje se sprovodi skraćeni postupak predsednik prvostepenog veća će ako smatra da nema mesta gonjenju zbog postojanja okolnosti iz člana 274 stav 1 tač 1 i 2 ovog zakonika zatražiti odluku veća član 24 stav 6 2 Ako oštećeni kao tužilac protivno odredbama člana 244 st 1 i 2 ovog zakonika podigne optužnicu bez sprovođenja istrage za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina smatraće se da je stavio zahtev za sprovođenje istrage 3 Protiv rešenja veća oštećeni kao tužilac odnosno privatni tužilac ima pravo žalbe Član 269 1 Ako je u optužnici stavljen predlog da se protiv okrivljenog odredi pritvor ili da se pusti na slobodu o tome rešava veće član 24 stav 6 odmah a najdocnije u roku od 48 sati 2 Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru a u optužnici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu veće iz stava 1 ovog člana će po službenoj dužnosti u roku od tri dana od dana prijema optužnice ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora Žalba protiv ovog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja Član 270 1 Optužnica se dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja a ako se nalazi u pritvoru u roku od 24 sata po prijemu 2 Ako je protiv okrivljenog određen pritvor rešenjem veća član 269 optužnica se predaje okrivljenom prilikom njegovog lišavanja slobode zajedno sa rešenjem kojim se određuje pritvor 3 Ako se okrivljeni koji je lišen slobode ne nalazi u zatvoru suda kod koga će se održati glavni pretres predsednik veća narediće da se okrivljeni odmah sprovede u taj zatvor gde će mu se predati optužnica Član 271 1 Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optužnice u roku od osam dana od dana dostavljanja Uz optužnicu okrivljenom će biti dostavljena i pouka o ovom njegovom pravu 2 Prigovor protiv optužnice može podneti i branilac bez naročitog ovlašćenja okrivljenog ali ne i protiv njegove volje 3 Okrivljeni se može odreći prava na podnošenje prigovora protiv optužnice Član 272 1 Neblagovremeni prigovor i prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odbaciće rešenjem predsednik veća pred kojim se ima održati glavni pretres O žalbi protiv ovog rešenja odlučuje veće član 24 stav 6 2 Ako predsednik veća po odredbi stava 1 ovog člana ne odbaci prigovor dostaviće ga sa spisima veću član 24 stav 6 koje o prigovoru rešava u sednici 3 Veće može pozvati stranke i branioca da na sednici usmeno izlože svoje stavove osim u slučaju iz člana 282v stav 5 ovog zakonika Član 273 1 Ako veće ne odbaci prigovor kao neblagovremen ili kao nedozvoljen pristupiće ispitivanju optužnice 2 Kad veće povodom prigovora utvrdi da postoje pogreške ili nedostaci u optužnici član 266 ili u samom postupku ili da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice vratiće optužnicu da se zapaženi nedostaci otklone ili da se istraga dopuni odnosno sprovede Tužilac je dužan u roku od tri dana od dana kad mu je saopštena odluka veća da podnese ispravljenu optužnicu ili stavi zahtev za dopunu odnosno sprovođenje istrage Iz opravdanih razloga na zahtev tužioca veće može da produži ovaj rok Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac propusti pomenuti rok smatraće se da je odustao od gonjenja pa će se postupak obustaviti Ako javni tužilac propusti rok dužan je da o razlozima propuštanja obavesti višeg javnog tužioca 3 Ako veće utvrdi da je za krivično delo koje je predmet optužbe nadležan koji drugi sud oglasiće nenadležnim sud kome je podnesena optužnica i po pravnosnažnosti rešenja uputiće predmet nadležnom sudu 4 Ako veće utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja iz člana 178 ovog zakonika doneće rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba Po pravnosnažnosti rešenja pre nego što predmet uputi predsedniku veća radi zakazivanja glavnog pretresa predsednik veća iz člana 24 stav 6 ovog zakonika obezbediće da se izdvojeni zapisnici i obaveštenje zatvore u poseban omot i predaju istražnom sudiji radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa Izdvojeni zapisnici i obaveštenja se ne mogu razgledati niti se mogu koristiti u postupku Član 274 1 Rešavajući o prigovoru protiv optužnice veće će odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi 1 da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo a nema uslova za primenu mera bezbednosti 2 da je krivično gonjenje zastarelo ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje 3 da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe 2 Ako veće ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje rešenjem će optužnicu odbaciti Član 275 1 Kad rešava o prigovoru protiv optužnice javnog tužioca podnesene na osnovu člana 244 stav 6 ovog zakonika ili o zahtevu predsednika veća povodom te optužnice član 281 ili kad rešava povodom neslaganja predsednika prvostepenog veća sa optužnicom oštećenog kao tužioca ili sa privatnom tužbom u slučajevima iz član 268 stav 1 odnosno stav 2 tog člana veće će rešenjem odbaciti optužnicu odnosno privatnu tužbu ako utvrdi da postoje razlozi iz člana 274 stav 1 tač 1 i 2 ovog zakonika a ako su sprovedene istražne radnje i iz razloga predviđenog u tački 3 stav 1 člana 274 2 Ako je povodom prigovora protiv optužnice javnog tužioca iz stava 1 ovog člana ili po zahtevu predsednika veća povodom te optužnice član 281 sprovedena istraga član 273 stav 2 a veće po sprovedenoj istrazi nađe da postoje razlozi iz člana 274 stav 1 ovog zakonika odlučiće rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja Član 276 Prilikom donošenja rešenja iz člana 273 stav 3 i čl 274 i 275 ovog zakonika veće nije vezano za pravnu ocenu dela koju je tužilac naveo u optužnici Član 277 1 Ako ne donese nijedno rešenje iz čl 273 274 i 275 ovog zakonika veće će odbiti prigovor kao neosnovan 2 U istom rešenju veće će odlučiti i o predlozima za spajanje ili razdvajanje postupka Član 278 Ako su od više okrivljenih samo neki podneli prigovor protiv optužnice a razlozi zbog kojih je sud utvrdio da nema mesta optužbi koriste i nekim od okrivljenih koji nisu podneli prigovor veće će postupiti kao da su i oni podneli prigovor Član 279 Sve odluke veća donesene povodom prigovora protiv optužnice moraju biti obrazložene ali tako da se unapred ne utiče na rešavanje onih pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu Član 280 1 Protiv odluke veća iz člana 273 stav 3 ovog zakonika žalba je dozvoljena a protiv odluka iz čl 274 i 275 ovog zakonika žalbu može izjaviti tužilac i oštećeni Protiv ostalih odluka veća donesenih povodom prigovora protiv optužnice žalba nije dozvoljena 2 Ako je protiv odluke veća žalbu izjavio samo oštećeni pa žalba bude usvojena smatraće se da je izjavljivanjem žalbe oštećeni preuzeo gonjenje Član 281 1 Ako prigovor protiv optužnice nije podnesen ili je odbačen na zahtev predsednika veća pred kojim treba da se održi glavni pretres veće član 24 stav 6 može odlučiti o svakom pitanju o kome se na osnovu ovog zakonika rešava povodom prigovora 2 Zahtev iz stava 1 ovog člana predsednik veća može staviti do određivanja glavnog pretresa a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema optužnice u sudu 3 Odredbe člana 272 stav 2 i čl 273 do 276 čl 279 i 280 ovog zakonika shodno će se primenjivati i prilikom odlučivanja povodom zahteva iz stava 1 ovog člana Član 282 Optužnica stupa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen a ako prigovor nije podnesen ili je odbačen danom kad se veće razmatrajući zahtev predsednika veća član 281 složilo sa optužnicom a ako takvog zahteva nije bilo danom kad je predsednik veća odredio glavni pretres odnosno protekom roka iz člana 281 stav 2 ovog zakonika Glava XXa SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE Član 282a 1 Kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina javni tužilac može predložiti okrivljenom i njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju krivice odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu javnom tužiocu predložiti zaključenje takvog sporazuma 2 Kada se uputi predlog iz stava 1 ovog člana stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice za krivično delo odnosno krivična dela koja se okrivljenom stavljaju na teret 3 Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i može se podneti najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa 4 Sporazum o priznanju krivice se ako optužnica još nije podnesena podnosi predsedniku veća iz člana 24 stav 6 ovog zakonika a nakon podnošenja optužnice sporazum o priznanju krivice se podnosi predsedniku veća 5 Okrivljeni i njegov branilac se mogu u prigovoru protiv optužnice pozvati na zaključeni sporazum o priznanju krivice Član 282b 1 Sporazumom o priznanju krivice okrivljeni u potpunosti priznaje krivično delo za koje se tereti odnosno priznaje jedno ili više od krivičnih dela učinjenih u sticaju koja su predmet optužbe a okrivljeni i javni tužilac se saglašavaju 1 o vrsti i visini kazne odnosno o drugim krivičnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene 2 o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice 3 o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu 4 o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum 2 U sporazumu o priznanju krivice javni tužilac i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja po pravilu ne može biti ispod zakonskog minimuma za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret 3 Izuzetno kada je to očigledno opravdano značajem priznanja okrivljenog za razjašnjenje krivičnog dela za koje se tereti čije bi dokazivanje bez takvog priznanja bilo nemoguće ili znatno otežano odnosno za sprečavanje otkrivanje ili dokazivanje drugih krivičnih dela odnosno zbog postojanja naročito olakšavajućih okolnosti iz člana 54 stav 2 Krivičnog zakonika javni tužilac i okrivljeni se mogu saglasiti da se okrivljenom izrekne blaža kazna u granicama propisanim u članu 57 Krivičnog zakonika 4 Okrivljeni se sporazumom o priznanju krivice može obavezati na ispunjenje obaveza iz člana 236 stav 1 ovog zakonika pod uslovom da je s obzirom na prirodu obaveza moguće da ih okrivljeni ispuni do podnošenja sporazuma o priznanju krivice sudu odnosno da do podnošenja sporazuma o priznanju krivice sudu započne sa ispunjavanjem obaveza 5 Okrivljeni može u sporazumu o priznanju krivice prihvatiti obavezu da u određenom roku vrati imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela odnosno da vrati predmet krivičnog dela Član 282v 1 O sporazumu o priznanju krivice odlučuje sud koji sporazum rešenjem može odbaciti usvojiti ili odbiti 2 Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen pre podnošenja optužnice o njemu odlučuje predsednik veća iz člana 24 stav 6 ovog zakonika 3 Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen nakon podnošenja optužnice odnosno ako se u prigovoru protiv optužnice na takav sporazum pozivaju okrivljeni odnosno njegov branilac o njemu odlučuje predsednik veća 4 Predsednik veća će sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnesen nakon što je završeno prvo ročište za održavanje glavnog pretresa Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena 5 Sud o sporazumu o priznanju krivice odlučuje na ročištu kome prisustvuju javni tužilac okrivljeni i branilac a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik Ako okrivljeni sam ne uzme branioca postaviće mu ga sud po službenoj dužnosti najkasnije osam dana pre početka ročišta a tako postavljeni branilac će svoju dužnost vršiti dok rešenje iz stava 9 ovog člana ne postane pravnosnažno odnosno do donošenja presuda iz člana 282d ovog zakonika 6 Ročište iz stava 5 ovog člana je javno član 291 a javnost se sa celog toka ročišta ili njegovog dela rešenjem suda može isključiti samo ako postoji neki od razloga iz člana 292 ovog zakonika uz shodnu primenu odredaba člana 293 i člana 294 stav 4 ovog zakonika 7 Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice ako na ročište nije došao uredno pozvani okrivljeni Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena Ročište iz stava 5 ovog člana se može održati i bez prisustva uredno pozvanog javnog tužioca o čemu sud obaveštava neposredno višeg javnog tužioca 8 Sud će obrazloženim rešenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadržini sporazuma ako utvrdi 1 da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo odnosno krivična dela koja su predmet optužbe i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi 2 da je sporazum zaključen u skladu sa odredbama člana 282b st 2 i 3 ovog zakonika 3 da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma član 282b stav 1 a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma 4 da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog 5 da sporazumom o priznavanju krivice nisu povređena prava oštećenog ili da on nije protivan razlozima pravičnosti 9 Kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz stava 8 ovog člana ili kada kazna odnosno druga krivična sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju krivice očigledno ne odgovara težini krivičnog dela koje je okrivljeni priznao sud će doneti obrazloženo rešenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne može biti dokaz u krivičnom postupku 10 Kada rešenje iz stava 9 ovog člana postane pravnosnažno sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani uništavaju se pred sudom o čemu se sastavlja službena beleška a sudija koji je doneo rešenje iz stava 9 ovog člana ne može učestvovati u daljem postupku 11 Rešenje suda o sporazumu o priznanju krivice se dostavlja javnom tužiocu okrivljenom braniocu oštećenom i njegovom punomoćniku Član 282g 1 Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno mogu izjaviti javni tužilac okrivljeni i njegov branilac 2 Protiv rešenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice žalbu u roku iz stava 1 ovog člana mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik 3 O žalbi iz st 1 i 2 ovog člana odlučuje veće iz člana 24 stav 6 ovog zakonika u čijem sastavu ne može biti sudija koji je doneo rešenje koje se pobija žalbom 4 Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o sporazumu o priznanju krivice može žalbu odbaciti ako
    http://www.paragraf.rs/propisi/zakonik_o_krivicnom_postupku_srj.html (2012-12-15)

  • Zakon o advokaturi
    sadrži naziv advokatskog ortačkog društva i adresu sedišta društva Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva dužan je da uz pečat iz st 2 i 3 ovog člana koristi i pečat iz stava 1 ovog člana Advokat je dužan da na svaku ispravu dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat Otkazivanje zastupanja Član 30 Advokat ima pravo da otkaže zastupanje punomoćje O otkazu zastupanja punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti organ koji vodi postupak Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana obaveštavanja iz stava 2 ovog člana nastavi sa pružanjem pravne pomoći izuzev ako ga stranka te obaveze nije izričito oslobodila ili ako to nije suprotno propisima Postupanje sa spisima i ispravama Član 31 Advokat je dužan da u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe čuva spise i isprave koje mu je stranka poverila ako sporazumom sa strankom nije drugačije određeno Advokat je dužan da preda stranki na njen zahtev sve njene spise i isprave Materijalne obaveze prema advokatskoj komori Član 32 Advokat je dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze Advokatska komora će uskratiti produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije izmirio obaveze iz stava 1 ovog člana u skladu sa statutom advokatske komore Odgovornost za pravno mišljenje Član 33 Advokat ne može biti pozvan na krivičnu ili prekršajnu odgovornost za pravno mišljenje izneto u postupku pružanja pravne pomoći pred sudom ili drugim organom Nepovredivost advokatske kancelarije Član 34 Advokatska kancelarija predmeti i podaci koji se nalaze u njoj mogu biti predmet kontrole samo pod uslovima iz člana 35 ovog zakona Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije može doneti samo nadležni organ advokatske komore u posebno predviđenom postupku U odnosu na advokatsku kancelariju ne može biti primenjena mera zatvaranja odnosno pečaćenja u krivičnom i prekršajnom postupku i postupku za privredni prestup niti u drugom postupku koji se vodi protiv advokata Lišenje slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije Član 35 Advokat ne može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa obavljanjem advokatske službe bez odluke nadležnog suda Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa predmeta ili dokumenta Pretres advokatske kancelarije može se izvršiti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik nadležne advokatske komore Predmeti spisi ili dokumenta izuzev spisa iz stava 2 ovog člana kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije ne mogu se koristiti radi vođenja postupka protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije O pokretanju postupka protiv advokata o određivanju zadržavanja ili pritvora advokatu sud ili drugi državni organ koji vodi postupak je dužan da odmah obavesti nadležnu advokatsku komoru Pravo na informaciju Član 36 Advokat ima pravo da u cilju pružanja pravne pomoći od državnih organa ustanova preduzeća i drugih organizacija traži i blagovremeno dobije informacije spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom Državni organi ustanove i preduzeća dužni su da u skladu sa zakonom advokatu omoguće pristup informacijama spisima i dokazima iz stava 1 ovog člana Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti Član 37 Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja Advokatska komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik advokata Advokatska komora Srbije utvrđuje minimalnu sumu osiguranja za štetu od profesionalne odgovornosti Advokatska komora uskratiće izdavanje ili produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije zaključio ugovor o osiguranju osim u slučaju osiguranja iz stava 2 ovog člana Poreske obaveze advokata Član 38 Advokat je dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske službe plaća porez u skladu sa poreskim propisima IV PRIVREMENI PRESTANAK I ZABRANA BAVLJENJA ADVOKATUROM Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom Član 39 Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom 1 zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga dok traju razlozi 2 za vreme privremene sprečenosti usled bolesti porodiljskog odsustva odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga 3 zbog izbora za narodnog poslanika poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1 tačka 1 ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1 tač 2 i 3 ovog člana dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada Postupanje u slučaju nespojivih poslova Član 40 Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1 ovog člana podnese nadležnoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2 ovog člana nadležna advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata Ako advokat u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1 ovog člana ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom nadležna advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije Privremeni zamenik advokata Član 41 Rešenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom iz čl 39 i 40 ovog zakona nadležna advokatska komora će advokatu odrediti privremenog zamenika Privremeni zamenik iz stava 1 ovog člana može biti samo advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata a ako takvog predloga ili saglasnosti nema tada advokat koga odredi nadležna advokatska komora vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave Privremena zabrana bavljenja advokaturom Član 42 Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega 1 određen pritvor 2 pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom 1 ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom 2 ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut Nadležna advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom 1 odlučiti o vremenu trajanja zabrane 2 odrediti privremenog zamenika vodeći računa o merilima iz člana 41 stav 3 ovog zakona Dejstvo pravnog leka i obaveza obaveštavanja Član 43 Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadležna advokatska komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu V OBLICI RADA Oblici rada Član 44 Advokat se bavi advokaturom samostalno u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva Zajednička advokatska kancelarija Član 45 Dva ili više advokata mogu ugovorom kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose osnovati zajedničku advokatsku kancelariju u daljem tekstu zajednička kancelarija Ugovor iz stava 1 ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora Svi advokati iz zajedničke kancelarije imaju isto sedište kancelarije Zajednička kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom zajednička advokatska kancelarija i imenom zajedničke advokatske kancelarije u skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom advokatske komore Zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica Zajednička kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat Zastupanje i odgovornost u zajedničkoj kancelariji Član 46 Stranka može opunomoćiti za zastupanje samo jednog advokata neke od advokata ili sve advokate u zajedničkoj kancelariji Za obaveze zajedničke kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima odgovara opunomoćeni advokat a ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati Advokatsko ortačko društvo Član 47 Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo u daljem tekstu društvo Društvo se osniva ugovorom koji osim uslova propisanih zakonom mora da sadrži i sledeće odredbe 1 da je advokatura jedina delatnost društva 2 da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva 3 da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva 4 da advokatsko ortačko društvo ne može biti osnivač drugih pravnih lica Upis u registar advokatskih ortačkih društava Član 48 Društvo se na osnovu podnetog zahteva upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava 1 ako je ugovor o osnivanju društva u skladu sa odredbom člana 47 ovog zakona 2 ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore i imaju isto sedište kancelarije 3 ako društvo raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za advokaturu u takvom obliku rada 4 ako društvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane troškove upisa 5 ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u skladu sa odredbom člana 37 ovog zakona Društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore Imenik advokatskih ortačkih društava isključivo vodi Advokatska komora Srbije po postupku i na način utvrđenim aktom ove komore Prijava i upis promene u društvu Član 49 Društvo je dužno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj statusnoj i drugoj promeni u roku od 15 dana od njenog nastanka Svaku promenu iz stava 1 ovog člana Advokatska komora Srbije upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava 1 ako je potpisan ugovor o pristupanju koji sadrži sve odredbe iz člana 47 stav 2 ovog zakona kada društvu pristupa novi član društva 2 ako je potpisan sporazum o istupanju osnivača društva kada iz društva istupa član osnivač 3 ako društvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane troškove upisa promene Kancelarija društva Član 50 Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju Društvo ne može imati ogranke Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom advokatsko ortačko društvo i imenom društva u skladu sa ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije Prestanak društva Član 51 Advokatska komora Srbije poništava upis ako se posle upisa u imenik advokatskih ortačkih društava sazna da nisu postojali uslovi za upis iz člana 48 stav 1 ovog zakona Društvo se briše iz imenika advokatskih ortačkih advokatskih društava 1 ako je otvoren postupak stečaja ili likvidacije društva danom pravnosnažnosti odluke o zaključenju takvog postupka 2 ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci 3 ako osim advokature počne da se bavi i drugom delatnošću 4 ako broj članova više ne ispunjava uslov za osnivanje društva iz člana 47 stav 1 ovog zakona uključujući i članove društva kojima je određen privremeni prestanak ili privremena zabrana bavljenja advokaturom Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava Nadležni sud odnosno likvidacioni upravnik obaveštava Advokatsku komoru Srbije o pravnosnažnom okončanju postupka stečaja ili likvidacije društva Primena propisa Član 52 Na rad i poslovanje društva primenjuju se odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava ako ovim zakonom nije drugačije određeno Prava i dužnosti koji su ovim zakonom propisani za advokate odnose se i na advokate koji su članovi društva VI ADVOKATSKI PRIPRAVNICI Advokatski pripravnik Član 53 Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika Uslovi za upis u imenik advokatskih pripravnika Član 54 Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika su 1 diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja 2 državljanstvo Republike Srbije 3 opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost 4 nepostojanje radnog odnosa 5 neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom 6 nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu člana ili predsednika izvršnog odbora banke zastupnika državnog kapitala prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije 7 nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita 8 dostojnost za obavljanje advokatske službe 9 zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje Dokazivanje uslova i odlučivanje o zahtevu za upis Član 55 Uz zahtev za upis kandidat za advokatskog pripravnika je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova iz člana 54 ovog zakona Dostojnost iz člana 54 tač 5 i 8 ovog zakona nadležna advokatska komora ocenjuje u skladu sa članom 6 stav 2 ovog zakona O zahtevu kandidata nadležna advokatska komora odlučuje uz shodnu primenu odredaba člana 6 stav 3 i člana 8 st 2 do 4 ovog zakona Pripravnička zakletva Član 56 Nadležna advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za pripravnika polaganje pripravničke zakletve Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti Pripravnička zakletva glasi Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno da ću se u svom radu pridržavati ustava zakona i drugih propisa statuta advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature Rešenje o upisu i pripravnička legitimacija Član 57 Na dan položene pripravničke zakletve nadležna advokatska komora donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe člana 10 ovog zakona Poništavanje upisa Član 58 Ako kandidat ne položi pripravničku zakletvu ili se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika sazna da nisu postojali svi uslovi za upis shodno će se primeniti odredbe člana 12 ovog zakona U slučaju poništaja upisa u imenik advokatskih pripravnika vreme koje je upisani advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž za polaganje pravosudnog ispita Prava advokatskog pripravnika Član 59 Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Advokatska komora Srbije Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i ugovorom o radu Obaveze advokatskog pripravnika Član 60 Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi osim ako su ova suprotna Ustavu zakonu statutu advokatske komore i kodeksu Pred državnim organom ili drugim licem advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi kako u slučaju kada taj advokat zastupa tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika advokatski pripravnik je dužan da pod uslovima iz stava 1 ovog člana postupa po nalozima zamenjivanog advokata Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata Prestanak pripravničkog staža Član 61 Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje ne položi pravosudni ispit Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana ali ne duže od roka iz stava 1 ovog člana Po isteku roka iz st 1 i 2 ovog člana nadležna advokatska komora donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika Advokatski pripravnici volonteri Član 62 Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima i posebni propisi o volonterskom radu Za vreme pripravničkog staža advokatski pripravnik volonter nema prava iz člana 59 stav 2 ovog zakona VII ADVOKATSKE KOMORE Pravna priroda advokatske komore Član 63 Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom Advokatske komore iz stava 1 ovog člana imaju svojstvo pravnog lica Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu Član 64 U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije sa sedištem u Beogradu za teritoriju Republike Srbije u čijem sastavu su 1 Advokatska komora Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu 2 Advokatska komora Kosova i Metohije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici 3 Advokatska komora Beograda sa sedištem u Beogradu 4 Advokatska komora Zaječara sa sedištem u Zaječaru 5 Advokatska komora Kragujevca sa sedištem u Kragujevcu 6 Advokatska komora Niša sa sedištem u Nišu 7 Advokatska komora Požarevca sa sedištem u Požarevcu 8 Advokatska komora Čačka sa sedištem u Čačku 9 Advokatska komora Šapca sa sedištem u Šapcu Statutom Advokatske komore Srbije određuju se područja nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu Aktom Advokatske komore Srbije u skladu sa njenim statutom mogu se osnovati i druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije Aktom iz stava 3 ovog člana određuju se sedište područje nadležnosti i druga pitanja od značaja za rad novoosnovane advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije Javna ovlašćenja Član 65 Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja 1 odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata imenik zajedničkih advokatskih kancelarija upisnik A i upisnik B imenika advokata imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera 2 odlučivanje o zahtevima za upis brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava 3 odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom 4 odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom 5 odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom 6 određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije 7 odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika o
    http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_advokaturi.html (2012-12-15)